Strasti, netrpeljivost i isključivost (za)branitelja umetnosti

Ono šta je za neke naše domoljube, obično čvrste desnice i promuklih grla, smrdljiva Rijeka sa puno Srba, za one civilizovanije, uz koje smo se parazitski prišlepali ali po svemu sudeći izgleda da im ne pripadamo, je Evropska prestonica kulture.

Rijeci je 2016. godine dodeljena prestižna titula Evropske prestonice kulture 2020, za program “Luka različitosti”. Dobivši ovo priznanje, upravo zbog te svoje raznolikosti (za neke je to posledica nedovoljnog broja stabala vrba), Rijeka je uvršćena na popis šezdesetak evropskih gradova koji su nosili ovu titulu i prvi je hrvatski grad sa ovakvim epitetom.

Vredni organizatori nam se kunu u bogati kulturni program koji se bazira na simbolima preplitanja riječkog identiteta i savremene Evrope: voda, rad i migracije. Ove teme biće okosnica u programima izložbi, predstava, opera, koncerata, festivala, knjigama itd. Ono što je isto jako bitno je da su se u realizaciju projekta uključili i mnogi građani Rijeke, kao pojedinci ili kao grupa građana sa ukupno 141 projektom.

Opet Rijeka, opet umetnici i opet oni koji umetnost ne čitaju, ne čuju i ne gledaju. A naša mila domovina, ova u kojoj se nikada manje nas nije rađalo, i iz koje nas nikada više nije odlazilo, zbog koje smo i dalje u večitom strahu od one države koju smo u krvi zatukli, u svoj ustav unela je pravo umetnika na slobodu.

I sada, postavlja se pitanje od čega i koga mi to uporno bežimo te u svom tom stampedu gubimo tlo pod nogama čim se pomene ili evocira Jugoslavija i brdoviti Balkan. Čini se da (za)branitelji umetnosti ni ne znaju najviši pravni akt zemlje za koju su umalo živote dali jer da znaju možda bi bilo manje sirovih strasti

Član 69. Ustava RH garantuje slobodu naučnog (plagijatori se u to ne računaju), kulturnog i umetničkog stvaralaštva (očigledno ne i u smrdljivoj Rijeci). Ujedno, navedeno je i da država potiče i pomaže razvitak nauke, kulture i umetnosti (svi smo mi “General”). Država nam i štiti naučna, kulturna i umetnička dobra kao duhovne narodne vrednosti (do prve promene vlasti).

Još su u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima, iz 1948. godine, naveli da svako ima pravo na slobodno mišljenje i izražavanje. To pravo obuhvata slobodu zadržavanja mišljenja bez uticaja pritisaka od spolja te slobodu traženja, primanja i širenja informacija i ideja putem bilo kojeg sredstva javnog izveštavanja i bez obzira na granice.

Jeste, jeste.

A šta bi mu onda bila ta sloboda umetničkog stvaralaštva? Teško je ne početi sa definisanjem ovakvog pojma bez slobode kao takve, ustavne kategorije koja je neprikosnovena (valjda) i koja označava da pojedinac može da deluje bez prisile i zabrane, uz datosti samoodređenja do cilja i uz sredstva da se cilj postigne. Umetnička sloboda ili sloboda umetničkog stvaralaštva bi trebala da je ona vrsta stvaralaštva koja je neograničena i nekontrolisana od strane društvenih, ekonomskih i bilo kojih drugih okolnosti.

Umetnička sloboda je ono šta spada u korpus neotuđivih građanskih sloboda i sve suprotno od toga je zabranjivanje i nasilno nametanje vladajuće ideologije u obliku umetnosti. Džon Milton (za one koji se panično boje umetnosti, to je bio jedan od najvećih pesnika svetske književnosti) i Džon Lok (tvorac empirizma – iskustvo je osnovni izvor spoznaje) bili su veliki protivnici cenzure jer to nikako ne doprinosi razvoju demokratskih uređenja.

Ono šta je odlika konstantne cenzure jeste autocenzura kojom se vode autori kako bi izbegli reperkusije zbog svog umetničkog stvaralaštva, onog koji može da bude poguban po njihovu karijeru ili skupo naplative zube. Ukoliko se pojavljuju oblici u društvu koji bi da potiskuju kreativno stvaralaštvo umetnika to bi trebao da bude alarm za državu da aktivno interveniše u pogledu prava svojih građana na stav i slobodu.

I onda nam se desi dopis, vidno uzrujanih građana, u kome izražavaju svoju zabrinutost jer se krše domaći i međunarodni zakoni isticanjem trobojke, sa sve petokrakom, valjda očiglednog simbola zajedničke zemlje koja je kao takva bivala međunarodno priznata u svetu.

Još su u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima, iz 1948. godine, naveli da svako ima pravo na slobodno mišljenje i izražavanje. To pravo obuhvata slobodu zadržavanja mišljenja bez uticaja pritisaka od spolja te slobodu traženja, primanja i širenja informacija i ideja putem bilo kojeg sredstva javnog izveštavanja i bez obzira na granice

No kako to obično biva, opet zbog onih koji u miru i dalje nešto brane, naše moralne busole bez osećaja za strane sveta, ustali su na svoje porozne noge (rat je zaista odavno prošao) i na B2 hrvatskom jeziku opisali svoje nezadovoljstvo dešavanjima u gradu sa malo vrba. Smeta im petokraka u umetničkoj instalaciji i to na zastavi države u kojoj su se verovatno i rodili, školovali, zaljubili, dobili decu, privređivali za penziju.

U tom istom dopisu, kucanom na sumnjivom hrvatskom, navedena je i Rezolucija Evropskog parlamenta, od 19. septembra 2019. godine (2019/2819(RSP)), o važnosti evropskog sećanja na budućnost Evrope kojom se osuđuju i izjednačavaju nacistički i komunistički zločini, odnosno zločini svih totalitarnih režima.

U takvom istom dopisu ističe se kako im se čini da komunistička trobojka može a kako belo polje šahovnice valjda ne može (tugujući zbog toga).

I sada, postavlja se pitanje od čega i koga mi to uporno bežimo te u svom tom stampedu gubimo tlo pod nogama čim se pomene ili evocira Jugoslavija i brdoviti Balkan.

Čini se da (za)branitelji umetnosti ni ne znaju najviši pravni akt zemlje za koju su umalo živote dali jer da znaju možda bi bilo manje sirovih strasti.

Jer, verovali ili ne, upravo u članu 135. Ustava Republike Hrvatske imamo jednu Jugoslaviju i brežuljkasti Balkan. Znam, znam da mnogi sada ne veruju i pominju “seme i pleme”. Slobodno, učukajte Ustav RH u internet tražilicu i u svoja četiri zida ostavite svu svoju netrpeljivost i isključivost.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

 

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora