Svako se u u toj masi dogmata osećao važan

Sećate se kraja septembra 2015. godine i tadašnjeg premijera države, a sadašnjeg vrhovnog komandanta, koji u uspehe svoje trenutne spoljne politike može da ubroji dolazak Milorada Dodika i p(r)ozivanje ambasadora Austrije na razgovor?

Sećate se i kada je na nekoliko dana uveo blokadu granica sa Srbijom i time paralisao protok roba i usluga? Kako tada, kao i sada, nije bio u pravu i naposletku je i sam tu blokadu okončao i kasnije je izgubio i izbore.

Psiholozi, isti oni kod kojih idemo jer je to popularno ili zakonski obavezno a ne nužno, kažu da je kod ljudi, kao i kod životinja, dovoljno da se samo pet odsto ponaša na isti način, čak i izvitopereno i sumanuto, da ostalih devedeset i pet odsto krene da ih sledi i sluša.

To je nešto iskonsko, konformističko u nama, što nas prisiljava da ne mislimo svojom glavom i budemo autonomne ličnosti bez obzira na posledice i upravo radi straha od potencijalnih posledica prihvatamo sve šta nam se servira.

Ovakvo instinktivno ponašanje rezultat je više osnovnih principa kao što je odbijanje da prihvatimo nešto nepoznato i onda druge oponašamo kako bismo se uklopili i što manje skretali pažnju na sebe, što dovodi do imitacije nekoga ili čitave scene i mimikrije događaja kome svedočimo i koji, svojim aktivnim činjenjem, omogućavamo.

U onu tamo subotu, disperzirano i neprijavljeno, znači nelegalno (da li je legitimno možemo da polemišemo), okupilo se više hiljada ljudi, brojke kažu do 30.000 duša, s različitim idealima, porivima, ali i ciljevima skretavši pažnju na ono za šta drže da je uskraćivanje njihovih osnovnih ljudskih prava, odnosno strah od represije i dokidanje slobode.

Ljudi su, onako slabi i nevešti u razumevanju prava i pravde, iskorišćeni za manipulativne radnje od strane onih koji su tuđu muku, neznanje i potrebe vešto iskoristili kako bi pomogli sebi i bliže došli do svojih ciljeva koji u najvećoj meri isključuje okupljenu masu, koja je organizovano dovožena bez formalnog organizatora na neprijavljeni skup

Naravno, njihova prava potpuno su pregazila njihove obaveze, koja ta prava nose, ali to u ovom trenutku (ako je ikada bilo) nije bitno.

I, čemu smo mi to svedočili, na skupu koji policija nije sprečila (a kako bi kada bi pendrečenjem prouzrokovali veću štetu nego što je već napravljena) u svoj toj masi koja je prenošena preko svih sredstava informisanja koju smo i mi, onako voajerski i sa distance, drmanjem glave i čuđenjem pratili.

Masa se, a ono je bila smeša svega i svačega, razume kao gomila ljudi koja se vodi nekim svojim zakonima, znači bezakonje gomile, koje je najčešće usmereno protiv nekakvog poretka ili protivne grupe (navijači). Oni nešto ostrašćeniji rabe i reč ”rulja” kada opisuju slične događaje, ovakvog povoda i sa onakvim akterima.

Ovakvo kolektivno ponašanje, bez formalnog vodstva i kočnica, odaje sliku necenzurisanih pojedinaca koji nisu u međusobnoj interakciji i većinski se ne poznaju. Ono šta im je isti imenilac jeste podražaj koji ih je okupio i podudarnost ideja i rezonovanja, a koji su nastali kao posledica izloženosti autosugestivnim porukama, nepromišljenosti i nekakvom pomodarstvu (maloletni).

Kao i na tom subotnjem skupu, gde je zaista bilo ljudi ”s konca i konopca” (kamere su više takvih pojedinaca uhvatile u direktnim prenosima ili tokom intervjua), masovnu komunikaciju sa prisutnima (mnogi su bili prisutni isključivo fizički, a mentalno negde potpuno van vremena i prostora) održavali su pojedinci, iz sve te neorganizovane mase, isključivo sa jednosmernim porukama ne mareći za posledice izgovorene reči i zloupotrebljavajući (obično svojom harizmom) čitav događaj.

Samo tužnije od izigranih i izmanipulisanih pojedinaca, a to ipak nisu bili svi koji su prevalili put prema neprijavljenom skupu, jeste nasilje koje se događalo (uvrede, pretnje, dreka i vika su takođe nasilje) i fizičko iživljavanje koje je više novinara i prijavilo.

Svim napadnutima brz oporavak!

Ništa manje važnim čini se i baratanje sa simbolima, nekakvim obeležjima, koji imaju značaj u formiranju, motivaciji, ali i identifikovanju mase. Obično se organizatori vode takvom ikonografijom, dobro razrađenom propagandom, da bi polučili veći učinak jer ”udaraju na niske strasti” i emocije prisutnih promovišući njihove vrednosti kao zajedničke dajući im lažni osećaj pripadanja.

Ako opet pogledamo subotnji skup, prividno se stvorila iluzija da je svako u masi važan, da je njegovo prisustvo ključno i da su njegove potrebe jednako bitne kao i onog koji stoji do njega i gura ruku između guzova te posle toga tu istu ruku bizarno liže i razmazuje po licu (ovu nemilu scenu snimile su kamere).

Ovakve iluzije odaju sliku smisla postojanja nekakvog izbora, onih koji tu stoje ili pljuju novinare u lice, a zapravo su izmanipulisani za neke tuđe ciljeve.

Psiholozi, isti oni kod kojih idemo jer je to popularno ili zakonski obavezno a ne nužno, kažu da je kod ljudi, kao i kod životinja, dovoljno da se samo pet odsto ponaša na isti način, čak i izvitopereno i sumanuto, da ostalih devedeset i pet odsto krene da ih sledi i sluša

Ono šta se dogodilo, na skupu koji nije legalno prijavljen, jeste kombinacija dogmatskih uverenja – nema propitivanja, ”ko nije s nama taj je protiv nas”, kao i izuzetnog privida slobode, širenje stimulativnih poruka da je sloboda za dokidanjem svih zabrana upravo tu, na tom mestu, i da dok smo zajedno ”ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”.

Znači, u nekoliko sati okupljene mase postojao je paralelni univerzum, sa svojim zakonima (ili odsustvo istih) u kojoj je sloboda pojedinca univerzalna istina odnosno laž.

Naravoučenije. Ono šta se desilo te subote upravo je neracionalan i nelegalan skup koji je bio instrumentalizovan od strane pojedinaca koji su uspešno zamaskirali lične motive, agendu, u vođenju mase. U prilog tome ide i činjenica da nisu ”daleka španska sela” da čovekova racionalnost biva zaslepljenja emocijama koje ga vuku u emotivne interakcije nad kojima, pokazalo se, nema dovoljnu kontrolu.

Jednostavno, ljudi su, onako slabi i nevešti u razumevanju prava i pravde, iskorišćeni za manipulativne radnje od strane onih koji su tuđu muku, neznanje i potrebe vešto iskoristili kako bi pomogli sebi i bliže došli do svojih ciljeva koji u najvećoj meri isključuje okupljenu masu, koja je organizovano dovožena bez formalnog organizatora na neprijavljeni skup.

Bez da ulazimo u nepotrebna trenja oko razumevanja globalnog virusa, bolje da razmislimo šta se tim skupom postiglo, osim opasnih poruka, ljudi upitnog mentalnog zdravlja i nasilja, te da li se skupom ostvario rezultat.

Dok o tome mislimo, razmislite i o ličnoj odgovornosti prema sebi i svetu kojem živite te kakvu odgovornost prenosite i svet ostavljate ljudima oko i iza sebe.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora