novinarstvo s potpisom
Procenjuje se da svake godine oko milion i po dece u svetu umre od bolesti koje su mogle biti sprečene vakcinacijom. I pored ovog zatrašujućeg podatka postavlja se pitanje zašto i dalje imamo roditelje koji sumnjaju u bezbednost imunizacije i zašto se, svake godine sve više, njihov broj povećava.
Prema rečima zdravstvenih radnika koji se bave praćenjem zaraznih bolesti nama se nažalost vraćaju one bolesti koje jesu obuhvaćene redovnom imunizacijom, odnosno pojavljuju se onda kada vakcinacija opšte populacije padne ispod 95 %.
U nekadašnjem glavnom gradu zajedničke države Beogradu registrovan je prvi slučaj malih boginja od početka godine, što je prvi slučaj posle skoro 10 meseci, potvrdili su iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Radi se o detetu od 14 godina koje je nevakcinisano MMR vakcinom i koje je usled i zapaljena pluća hospitalizovano na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.
Srbija je pod naletom bujanja zaraze i velikog kašlja. Hripavac ili pertussis je visoko zarazna bakterijska infekcija dišnog sistema, karakteristična po napadima spazmatičnog kašlja i uglavnom se javlja kod dojenčadi i male dece. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i dalje vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje pet do deset godina).
Pertussis ima svoj tok bolesti oslobađajući određene toksine koji na prvom mestu parališu naše treplje da očistimo disajne puteve što povećava leukocitozu i pravi limfocitozu, te tok bolesti onemogućava odgovor našeg imunološkog sistema. Bebe i deca posebno, jer imaju nezreo imunološki sistem i njihovi organi su jako potentni da se nekotrolisano pojavi inflamatorna reakcija, najizloženiji su da pretrpe katastrofični ili fatalni tok kod infekcije.
Kašljanje, paroksimalno, kod novođenčeta i odojčadi ide u prekidima u disanju, tzv. apneama koje traju više od 20 sekundi i koje se ponavljaju i desetinama puta u toku dana čime se smanjuju i ovako mali dotok kiseonika. Tada dolazi i do promene boje kože kod deteta što kod roditelja stvara ogroman strah i paniku.
Prema rečima Vojislava Dragovića, pacijenta koji se u odrasloj dobi zarazio velikim kašljem, on je prošle godine odradio ”robiju od sto dana”.
”Napadi ne počinju od prvog dana, to kreće kao jedan običan manji kašalj. Posle nekih petnaestak dana to počinje jezivo, intezivno, nebrojeno puta se zakašlješ po dvadeset puta u jednom satu. Okreneš se u snu i krećeš da kašlješ. U prvih nekoliko dana, kada su napadi intezivno počeli, čovek ne zna kako da odreaguje.
Pokušavaš dubokim disanjem da se smiriš, ne možeš da udahneš, kao da se stvori spazam, kao da je vakuum jedan u dušniku i plućima, boriš se, vučeš iz sve snage, ali dok ne nađeš neki mehanizam sa tim da se izboriš u strahu si šta će da se desi. Biva sve jače i jače i bukvalno se boriš za dah, kao da si ispod vode, kao da imaš kesu preko glave”, opisao je pacijent izgubivši i 15 kilograma u sto dana.
Skoro je pedeset slučajeva velikog kašlja prijavljeno u januaru u Beogradu, a realna slika je sigurno mnogo veća jer se svi ne testiraju. Najveći broj obolelih, oko 65 %, zabeležen je kod adolescenata od 10 do 19 godina.
Prema rečima epidemiološkinje dr. Ivane Begović Lazarević, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ”vakcinacija nije samo lična, već i kolektivna odgovornost roditelja koji odlaže ili ne želi da vakciniše dete”.
Među najvećim brojem argumenata zašto roditelji odlažu redovnu imunizaciju deteta jeste najizraženiji prisutni strah od MMR vakcine. Roditelji strahuju da će im se dete naknadno razboliti, oprezni su od dobijanja autizma, od paralize, ali i da dete neće moći da prohoda ili propriča što pedijatrima stvara veliki pritisak.
Većina pedijatara se posvećuje svojim pacijentima te aktivno razbijaju tuđe strahove rečima da psihomotorni i kognitivni razvoj dece jeste proces koji se intezivno odvija od navršenih godinu dana i sukcesivno se smenjuju govor i motorika. Svako dete je individualno, ne postoji šema ili šablon po kojem će se tvrditi da li će se svi dečaci i devojčice ponašati isto nakon primljene vakcine. To je jednostavno pa nemoguće predvideti.
Svaki pedijatar ima obavezu da pri postupku vakcinacije roditeljima objasni zašto se prima upravo ta vakcina, u kojim dozama, koje su prednosti, protiv kojih bolesti se daje vakcina odnosno koja je klinička slika ako dete ne primi vakcinu.
Nažalost, u Srbiji su četiri bebe umrle od velikog kašlja. Deca koja se prime na lečenje, većinom, ne zahtevaju intezivne mere lečenja ili mehaničku ventilaciju zbog akutnog respiratornog sindroma.
Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji navodi da je situacija u Evropi zabrinjavajuća i da je veliki kašalj endemski u regionu Evrope i da se obično na četiri do pet godina beleži izbijanje bolesti. Povećani broj obolelih od velikog kašlja detektuje se i u Španiji, Norveškoj, Švedskoj, Češkoj, Danskoj i Hrvatskoj.
Kad smo kod nejasnog razumevanja pojma razmernosti, volje roditelja i onoga šta je najbolje za kolektivno zdravlje, Evropski sud za ljudska prava je u aprilu mesecu 2021. godine doneo istorijsku presudu, u predmetu Vavrička i drugi protiv Češke, u kojoj je ocenio da je obavezna vakcinacija ”neophodna u demokratskom društvu”. Sud je zauzeo stav o razumevanju principa ”socijalne solidarnosti koji može opravdati nametanje vakcinacije svima, čak i onima koji se osećaju manje ugroženim bolešću, kada je reč o zaštiti najugroženijih osoba”.
”Politika vakcinacije sledi legitimne ciljeve zaštite zdravlja, kao i prava drugih, jer štiti i one koji prime vakcine i one koji ne mogu da budu vakcinisani iz medicinskih razloga”, ističe sud i dodaje da osobe koje ne mogu da prime vakcinu, onda, ”zavise od kolektivnog imuniteta da bi se zaštitile od teških zaraznih bolesti”.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.