novinarstvo s potpisom
Prošli utorak, svako u svoja četiri zida i skoro pa nikako, proslavili smo Međunarodni dan ljudskih prava.
Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se svakog 10. decembra u znak sećanja na datum kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Obeležavanje ovog dana ustanovljeno je 1950. godine, a ove godine se obeležavao pod sloganom ”Naša prava, naša budućnost upravo sada”.
Nije nevažno istaći da se isti dan obeležio i Međunarodni dan prava životinja. Upravo se ovaj dan poklapa sa Međunarodnim danom ljudskih prava kako bi se naglasilo da prava trebaju da imaju i životinje.
Cene fritula, sa epitetom ”Dubai fritule”, cene kobasica, ali i višestruko punjenje zagrebačke Arene koja je sa Lepom Brenom ispevala ”Jugoslovenku” nama su ipak glavne vesti koje letimice čitamo – samo naslove koji ne moraju da odgovaraju sadržaju, uz retuširane fotografije bez prethodnog pitanja o autorskim pravima te zbog kojih bivamo sve razdražljiviji i agresivniji.
Među svim tim preuranjenim slavljima, kapitalizam nam donosi novogodišnje praznike već krajem novembra, onog ”Crnog petka” koga smo čekali kako bismo uzeli još jednu stvar više koja nam nikako nije neophodna da bismo bili zadovoljni sa sobom, provukla se i vest kako su oni koje smo mi birali za Sabor odabrali deset sudija za tako važni, ali obespravljeni Ustavni sud.
Do samog imenovanja deset novih sudija, ukupno ih u Ustavnom sudu imamo trinaest, prethodila je politička neodgovornost narodnih predstavnika te smo na nekoliko sati bili, prvi put u istoriji, bez Ustavnog suda.
Ali je to, izgleda, manje bitno od onih paprenih fritula koje se prodaju indolentnim građanima, glasačima, u višemetarskim redovima.
U subotu 7. decembra, sutradan nakon isteka mandata i onog zakonskog roka produžavanja od šest dodatnih meseci, Sabor je imenovao nove sudije te su svima objavili, tako to sve ispada loše i neprofesionalno, kako su se HDZ i SDP dogovorili oko imena a ne oko stručnosti prijavljenih kandidata. Jer da biste ih imenovali, na mandat od osam godina sa mogućnosti jednog reizbora, treba vam dvotrećinska većina u Saboru od ukupno 151 saborskog zastupnika.
I tako smo pročitali, odmah smo ih svrstali u fioke, a ne bi trebalo da bude tako, ko je čiji, ”ko je naš, a koji je njihov”, jer su nam to tako servirali naši politički predstavnici koje većinom, ne volimo baš da izlazimo na izbore, nismo ni birali.
Vladajuća koalicija je predložila i na kraju i imenovala profesora sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Franu Staničića, bivšeg ministra pravosuđa Dražena Bošnjakovića, Miroslava Šumanovića, Rajka Mlinarića i Antu Galića.
Opozicija je imenovala, pa na kraju i izabrala, Andreja Abramovića, Lovorku Kušan, Sanju Bezbradica Jelavić, profesorku sa zagrebačkog Pravnog fakulteta Biljanu Kostadinov i profesorku sa riječkog Pravnog fakulteta Mašu Marochini Zrinski.
Mediji su naknadno secirali njihove biografije te su nam na slikovit način preneli ko je tu za koga a za koga ne, te ko bi tu mogao koga a koga nikako ne bi ”štapom”, ali ne bi mogao ni ”preko ćebeta”. Tako smo čitali i ko je ”provereni kandidat HDZ-a”, odnosno ko je na strani ”prolajfera”, a ko je ”crkvenjak”.
Tu je i trojac izdvojenih mišljenja, do sada bez kormilara, od kojih jedan od njih ”polijeva susjeda vodom”, zatim smo nešto saznali o ”kritičarki Plenkovićevog izbornog zakona”, odnosno „bivšoj aktivistici i konzultantici Sorosevog Otvorenog društva” te ”čuvarici Istanbulske konvencije i odvjetnice homoseksualnog para”.
U svoj toj mogućnosti za nešto manje pristrasnim, uljudnijim, opisom nečije karijere ili njegovih vrednosti dalo se razmisliti pre puštanja u eter, jer takve kvalifikacije dodatno dele društvo i izazivaju nepotrebno nepoverenje jer se ističu svetonazorske karakteristike pojedinaca, a po tome su ih političari većinom i birali, a ne njihova stručnost i doslednost u tumačenju Ustava.
Da nam ipak ne bude dosadno, jer i dalje čekamo da nam dođu jeftine stvari koje smo kupili na onaj ”Crni petak”, pobrinuli su se članovi prethodnog saziva Ustavnog suda sa svojim ”Izvješćem u vezi s neizborom deset sudaca Ustavnog suda Republike Hrvatske”, odnosno naknadno tumačenje forme i sadržaja od strane profesora ustavnog prava šta takvo izvješće znači i da li su bivše sudije na to imale pravo.
Gledišta su raznolika, nekoherentna i prilično uznemirujuća. Posebno je ovo poslednje uznemirujuće, da je uznemirujuće, jer kako se ko od cenjenih profesora izjasni krene ono svrstavanje po svetonazoru, a ne po pravnom znanju i pravnoj argumentaciji, što se reflektuje na dodatne deobe, ali i sporadične uvrede i pretnje.
To je ono šta nikako nije dobro i to je ona, na poslednjem beogradskom ”Sletu” stadiona JNA, imenovana ”Bomba u grudima”.
Dok se pripremamo za naše jeftino naručene pakete, koje ćemo u polovini slučajeva da vraćamo nazad, pokušajmo da se stabilizujemo u našem naumu da sve i svakoga kritikujemo bez nekog pravog povoda. Jer niko nas u najvećem broju slučajeva ništa nije ni pitao da sve to činimo, a ako već moramo onda činimo to sa smislenom argumentacijom koja otvara vrata dijalogu, a ne sukobima.
Novim sudijama, tu spadaju i sutkinje, našeg jedinog Ustavnog suda poželimo dobrodošlicu i što manje rada na predmetima eklatantnog kršenja ljudskih prava i sloboda, to znači da Domovina ipak ne čini kršenje člana 3., odnosno člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, te ih uvek podsećajmo da su ljudska prava, posebno onih najslabijih u našem podeljenom društvu, u njihovim jakim i većinskim rukama.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.