Volonterstvo je veliki dar koji čovek može da pruži

Drage volonterke i volonteri, još jednom srećan vam Međunarodni dan volontera!

Početkom meseca, tačnije 5. decembra, proslavili smo ovaj važan datum koji je daleke 1985. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program UN-a za volontere. Cilj obeležavanja 5. decembra je da se upravo tog dana istaknu sve aktivnosti volontera i njihov doprinos koji daju na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Da je volonterstvo i nama važno znamo i po tome da imamo i Zakon o volonterstvu gde je navedeno da se volontiranjem prepoznaju i promiču aktivnosti ili usluge od interesa za Republiku Hrvatsku koje dovode do poboljšanja kvaliteta života, izgradnje socijalnog kapitala, ličnog razvoja, aktivnosti uključivanja osoba u društvena događanja, kao i do razvoja humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva.

Dalje je navedeno da je volontiranje dobrovoljno ulaganje ličnog vremena, truda, znanja i veština kojima se obavljaju usluge ili aktivnosti za dobrobit druge osobe ili zajednice, a obavljaju ih sve osobe na način predviđen samim zakonom, bez uslova isplate novčane nagrade ili potraživanja druge imovine.

Prema podacima Ministarstva rada, mirovinskog sustava, obitelji i socijalne politike tokom prošle godine organizovalo se preko 63.000 volontera sa izdvojenih tri miliona sati volonterskog rada.

Naša Domovina, mala ali rezistentna na toleranciju i suočavanje s prošlošću, ima enormno iskustvo u pogledu volontiranja i važnosti doprinosa volontera u izgradnji mira, zaustavljanju sukoba i isticanju socijalnih tema koje su i ustavna kategorija prava i obaveza jer smo tako i odredili da smo ”socijalna država”.

Tokom Domovinskog rata vredni volonteri, sa svih strana sveta, različitih oblika, rodova i polova, religija i jezika, ostavili su nemerljiv trag svog rada kroz Volonterski projekat Pakrac (1993. –1997.).

Kako je na više mesta navedeno radilo se o velikim mirovnim aktivnostima kroz projekat kojem se tačno zna početak, ali i kraj. Volonterki projekat je pokrenut na inicijativu nekoliko entuzijasta, iz zemlje i sveta, objedinjeni pod Antiratnom kampanjom Hrvatske.

Pakrac, grad u zapadnoj Slavoniji, bio je na liniji podela između okupiranog dela (jedna trećina grada bio je pod upravom samoproglašene Republike Srpske Krajine) i ostatka Hrvatske. Linija prekida vatre išla je ravno kroz središte grada u blizini katoličke i pravoslavne crkve, koje su obe oštećene u borbama, i tako Pakrac postaje podeljeni grad. Dvadeset i pet odsto kuća u gradu je u potpunosti uništeno, a pedeset odsto nije bilo za stanovanje.

U januaru 1993. godine članovi Antiratne kampanje Hrvatske dolaze u Pakrac, sa delegacijom UN-ove kancelarije u Beču, radi ispitivanja mogućnosti sprovođenja razvojnog projekta Pakrac sa ciljem obnove kuća na području Pakraca, Lipika, Dobrovca i Novske, kao i saradnje sa lokalnim stanovništvom te osnovnom i srednjom školom.

Glavni ciljevi projekta bili su popravak domova i socijalne infrastrukture, pomoć starijima i mladima, pomoć pri organizaciji komunalnih servisa, ali i sve šta je u tom trenutku bilo neophodno za ”normalan” život. Sve ove aktivnosti obeležiće Volonterski projekat Pakrac i staviće ga na antiratnu mapu sveta kao međunarodni volonterski projekat obnove zajednice u zapadnoj Slavoniji.

U tri i po godine zvaničnog postojanja VPP-a kroz zapadnu Slavoniju prošlo je preko 400 volontera iz 30 zemalja sveta. Sami volonteri bili su sa različitim pozadinama u svom iskustvu, ili bez njega, te je nekima upravo rad u Pakracu bio prvo volontiranje i mirovni aktivizam.

Antiratnoj kampanji Hrvatske sa ”srpske” strane se priključio beogradski Centar za antiratnu akciju koji je imao slične ciljeve, ali i drugačije metode rada što je neretko značilo da je i među volonterima i mirovnjacima bilo izazova u postupanju.

Mirovni aktivista, i jedan od organizatora Volonterskog projekta Pakrac, Goran Božičević u svojoj knjizi ”U dosluhu i neposluhu”, opisuje nasljeđe Projekta:

”VPP je pionirski pokušaj izgradnje mira u podijeljenoj zajednici u svijetu. Kao takav bio je zanimljiv stotinama posjetitelja s raznih strana planeta. Korišten je kao studija slučaja u razvijanju pristupa Ne naudi / Do No Harm, razvijena je suradnja s Europskim mirovnim sveučilištem u Stadtschlainingu u Austriji, posjetili su ga mnogi, poput irske rock grupe Seven Kevins, pa čak i David Byrne, a njemačka TV kuća ARD snimila je polusatni dokumentarac.”

Kako smo u prazničnom raspoloženju, danima koji nas teraju na introspekciju i retrospektivu, na svakome od nas je da se zamisli i razmisli koji je njegov doprinos društvu u kojem živi i među ljudima sa kojima deli svet koji ga okružuje.

Kao i tada, tako i sada, cilj mirovnog rada i volonterstva jeste sinergija sa drugima, razvoj i diseminacija čovekoljublja, prepoznavanje i unapređenje ravnopravnog života koji je, verovali ili ne, na dohvat ruke samo ako bi (ostali) ljudi tako odlučili.

Treba ponoviti, stalno isticati i time se i dičiti, da je volonterstvo (naravno, osim vlastita života) najveći dar koji čovek može da pruži. Volonterstvo izgrađuje autentičnost, asertivnost, solidarnost, uči nas primeni nenasilnih metoda u rešavanju sukoba, daje nam principe izgradnje kulture mira, osnažuje pojedinca i zajednicu te razvija, u praznično vreme najviše traženu, empatiju koja je, čini se, u deficitu.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora