novinarstvo s potpisom
U lepom nam gradu Imotskom održani su koncerti, po izgledu i formi nacionalistički, koji su vrištali i onime za šta je Evropski sud za ljudska prava presudio da se radi o ”manifestaciji rasističke ideologije”. Jer nošenje majica, zastava i drugih jeftinih sintetičkih materijala (industrija odeće troši najviše vode i najveći je zagađivač od svih kapitalističkih izroda) sa natpisom ”ZDS” upravo je to – promocija rasizma, fašizma i govora mržnje.
Minimum ljudske pristojnosti, koje je u javnom prostoru sve manje, u ustavnim demokratijama nalaže da se poštuju zakoni države u kojoj se živi, ili se iz emigracije dvaput godišnje posećuje, jer je to tekovina suživota i razvoja svesti. Sve suprotno od toga je bezakonje, anarhija i aktivno nepoštovanje postavljenih pravila koja su zadana i koja nas u mnogome razlikuju, kognitivno, od ostatka živog sveta.
Kada nosimo obeležja ili se dernjamo ”ZDS” mi na više nivoa aktivno kršimo zakone naše devastirane i demografski napuštene Domovine. Da je to tako, tokom 2016. i 2017. godine Ustavni sud doneo je više odluka u kojima je zauzeo jasan stav da je javno isticanje pozdrava ”ZDS” i drugih simbola vezanih za neustavnu NDH suprotno Ustavu RH i to bez izuzetka!
Ustavni sud je tada i obrazložio da se radi o službenom pozdravu neustavne NDH (zaista, NDH nije imala ni ustav) i ustaškog pokreta koji je iznikao iz fašizma, temeljenog, između ostalog, i na rasizmu pa time simbolizuje mržnju prema ljudima drugačije etničke i verske pripadnosti i predstavlja manifestaciju rasističke ideologije i podcenjivanje žrtava zločina protiv čovečnosti.
Od 2016. godine, prva u nizu odluka Ustavnog suda odnosila se na javno dernjanje u karlovačkom parku, kada je prekršajno kažnjen jedan od članova HSP-a, koji se kasnije žalio pa nije uspeo da dokaže da je to neko pravo na slobodu govora.
Sledeća se odnosi na ustavnu tužbu jednog od zatvorenika iz Gline koji je pisma, prema sopstvenoj deci, adresirao na neustavnu NDH i sa potpisom ”ZDS”. Ustavni sud ni tu nije našao da je to neka njegova sloboda govora, već pisanje i propagiranje mržnje.
Treća odluka je ona čuvenija, od miljenika nacije, fudbalskog reprezentativca, od 8. decembra 2016. godine. Ustavni sud je odbio njegovu žalbu, na pravomoćnu presudu Visokog prekršajnog suda, kada je proglašen krivim jer je vikao ”Za dom”, a navijačka krema nastavila sa ”spremni”, na stadionu 2013. godine.
Fudbaleru je Visoki prekršajni sud odredio tadašnjih 25.000 kuna kazne, zbog čega se sportista, sve u ”šesnaest”, tužio Evropskom sudu za ljudska prava objašnjavajući kako se zapravo radi o nekom starom hrvatskom pozdravu (svaka sličnost sa bivšom predsednicom i manjkom jogurta na policama nije slučajna), te da je tako prekršen član 7. Konvencije, ali i njegovo ljudsko pravo na slobodu govora (urlikanje sadržaja koji vrišti mržnju).
Sudsko veće ESLJP-a odbacilo je fudbalerovu tužbu po nekoliko osnova. Između ostalog i po toj da nije u ovom slučaju nadležno da analizira ujednačenost, tugaljive hrvatske sudske prakse, na šta se i pozvao fudbalerov pravni tim. No glavna poruka ESLJP-a je bila da je fudbaler nekakav uzor ostrašćenima, te onima koji to još nisu postali, i da je trebao da bude svestan, opet ona kognitivnost sa početka teksta, mogućeg negativnog uticaja tog provokativnog uzvika.
Četvrta odluka Ustavnog suda odnosi se na 10. oktobra 2017. godinu kada je Općinskom vijeću Čačinci naloženo da ukinu imenovanje ulice u Slatinskom Drenovcu nazivom 10. travnja. Sada tako nešto gradonačelnik Dubrovnika, koji takođe u javnom prostoru uzvikuje neustavni ”ZDS”, kreće u menjanje toponima koji nose nazive prema ustaškim dužnosnicima.
Da stvar bude još tugaljivija neki selektivni mizantropi se pozivaju i na doneseni Dokument dijaloga (2018.), tekst koji je nastao kao rezultat naprezanja ganglija i onih koji su sve titule i zasluge stekli u onoj ”tamnici naroda” – tako je sada imenuju, koji je napisan i da bi valjda relaksirao polarizovano društvo, amortizovao sveprisutnu netrpeljivost i odao počast svima koji se osećaju loše zbog loših političkih odluka.
Treba biti vrlo jasan, Dokument dijaloga je tekst koji nema nikakvu pravnu snagu, u rangu je dnevnika ili spomenara koji neko uredno godinama piše, te je njegova svrha više edukativna, savetodavna i potencijalno dijaloška jer mišljenje Povjerenstva, većinom sedih glava, ne može da bude izvor prava i manje je pravne vrednosti u odnosu na bilo koji međuvlasnički ugovor suvlasnika stambenih zgrada!
Kako se kaže da je ponavljanje majka uspeha, treba biti samouveren u tome da pravna struka u našoj miloj Domovini, ili barem onaj deo struke koji poštuje odluke Ustavnog suda, nema mozgalica ”ali” da je ”ZDS” nedopušten i u bilo kojem obliku neustavan.
Takav stav je zauzela, po ko zna koji put, i naša hrabra i vredna pučka pravobraniteljica Tena Šimonović Einwalter, sa svojom objavljenom izjavom na ombudsman internetskoj stranici, gde nas osveštava i uči da pre svega ostanemo ljudi, a ne sve suprotno od toga.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.