autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Zaštita ljudskih prava i sloboda ne primenjuje se na fetus

AUTOR: Ivan Zidarević / 09.05.2022.

Ivan Zidarević

Dok još uvek jedemo zalihe omiljenog keksa, onoga koga smo se instant odrekli preko svih društvenih mreža na kojima imamo više lažnih profila, zagrcnula nas je vest o situaciji žene, osobe sa imenom i prezimenom, koja je u neopisivim životnim mukama vezanim za njenu privatnost, slobodu, zdravlje i dostojanstvo.

Za neznalice, sve navedeno spada u ustavne kategorije. Pravo na život, pravo na telesni integritet i pravo na priziv savesti nama su, neretko, jedno te isto i ne posmatramo ih iz perspektiva koje se isprepliću, ali nisu jednoznačne.

Da je to tako vidimo i po oskudnom poznavanju materije gde smo skloni da širimo svoju opasnu retoriku ne misleći na mentalno i fizičko zdravlje osoba o kojima nam se usta pene.

Kada se već bavimo pokušajem (ne)razumevanja nastanka života i uzajamnih odnosa, teme koja obuhvata pravo, etiku pa i teologiju (u ”sekularnoj” Domovini), posmatramo ustavni postupak o prekidu trudnoće kroz ženu i državu (SAD), ženu i fetus (Francuska i Italija) ili ženu, fetus i državu (Nemačka i Španija).

U jednom od stajališta Evropske komisije za ljudska prava iz 1979. godine zaključeno je da se termin ”svako” iz člana 2. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda odnosi samo na rođene osobe, a ne i na nerođene, te da se ne primenjuje na fetus.

Konvencija o pravima deteta definiše dete kao svako ljudsko biće mlađe od osamnaest godina, osim ako se punoletnost ne stiče ranije.

U prevodu, nema anticipiranog poimanja pravnog subjektiviteta nerođenog deteta.

Zakon koji je trebao da bude prilagođen vremenu i prostoru, pre svega državi u kojoj živimo, a odnosi se na slobodno odlučivanje o rađanju, dopušta period od deset nedelja od dana začeća gde se ženi garantuje pravo da donese odluku o prekidu trudnoće bez uplitanja treće osobe i uvođenja roka za promišljanje o odluci, što je i u skladu sa većinskim pravnim stajalištima u evropskim državama.

Nakon isteka navedenog razdoblja, uz opšteprihvaćene medicinske indikacije za prekid trudnoće (kako bi se spasio život majke ili ako će dete da se rodi sa teškim manama) koje evropsko zakonodavstvo usvaja i nakon 22. nedelje trudnoće (fetal viability), prvostepena komisija može da odlučuje o zahtevu za pobačaj posebno kada preti neposredna opasnost za zdravlje trudne žene.

Kad se na temelju medicinskih indikacija utvrdi da na drugi način ne može da se spasi život ili otkloni narušeno zdravlje žene za vreme trudnoće, porođaja ili nakon porođaja, ili kad se na temelju medicinskih indikacija i saznanja medicinskih nauka očekuje da će se dete roditi sa teškim prirođenim telesnim ili duševnim manama i tada je dostupan prekid trudnoće.

Posmatramo li pravo zdravlja trudne žene prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ono obuhvata i mentalno zdravlje koje je narušeno jednako koliko i fizičko.

Iz tog razloga postupanje zdravstvenih ustanova prema ženama treba da zadovolji i kriterijum odsustva izazivanja patnje i boli kako se ne bismo, ponovo, doveli u situaciju da pred Evropskim sudom za ljudska prava budemo prokazani za nečovečno i ponižavajuće postupanje.

U slučaju sukobljenih interesa roditelja (majke) i nerođenog deteta, smatra se da bi bilo protivno najboljem interesu deteta delovati protiv majke, a takva intervencija značila bi i protivpravno zadiranje u privatnost i telesni integritet majke.

Ustav Domovine jasno štiti samoodređenje i slobodu pojedinca od opasnosti od paternalizma, nametanja nadzora pod izgovorom zaštite pojedinca.

Drugim rečima, stavovi koje imamo o granicama nečije slobode samo su plod naših deluzija koje nemaju veze sa pravom.

Parlamentarna skupština Saveta Europe, u Rezoluciji 1607, potvrdila je pravo svih ljudskih bića, posebno žena, na zaštitu njihovog telesnog integriteta i slobodu nadzora nad vlastitim telom.

Skupština je smatrala da u tom kontekstu konačna odluka o tome pobaciti ili ne treba da bude stvar pojedine žene, te je pozvala zemlje članice na dekriminalizaciju pobačaja u razumnim gestacijskim granicama.

Domovina je potvrdila i Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i fakultativni Protokol uz Konvenciju (2007.) koja sadrži obavezu države da obezbedi i osobama sa invaliditetom pravo na slobodno i odgovorno odlučivanje o broju dece i o tome kada će ih imati.

U konkretnom slučaju od prošle nedelje, mediji su preneli da se bolnice koje se bave zaštitom reproduktivnih prava žena pozivaju na priziv savesti.

Ustav Domovine kao i Zakon o liječništvu propisuju da doktor ima pravo na priziv savesti te odbiti sprovođenje dijagnostike, lečenje i rehabilitacije pacijenta ako se to ne kosi sa pravima struke te ako time ne uzrokuje trajne posledice po zdravlje i život pacijenta.

O ovakvim razlozima mediji su se isprepisivali sa svih strana bez da su uradili dublju analizu šta to znači, odnosno koliko je pozivanje na priziv savesti nebitan za svakog pacijenta.

Jer, zdravstvene ustanove su dužne da pacijentu omoguće sve informacije i zdravstvenu zaštitu bez da se pacijent puno opterećuje ko će takvu uslugu i da mu pruži.

”Međutim, ta činjenica da ne rade iz razloga koji nisu zasnovani na zakonu – meni ne znači ništa”, kazala je Vanja Jurić.

Vanja Jurić, horoskopski ovan, osim što je aktivna borkinja za ljudska prava i zaštitnica građana, od strane Evropske komisije imenovana je članicom Stručne grupe Evropske komisije za SLAPP tužbe.

Stručna grupa nastala je u okviru strategije Evropske komisije za efikasniju zaštitu novinara i civilnog društva od strateških tužbi protiv učestvovanja javnosti (SLAPP).

Naša zaštitnica građana aktivno se bavi pitanjima slobode izražavanja i demokratskih vrednosti te sa svojom hrabrošću bori i protiv zastrašivanja drugih i drugačijih.

Pored sve prispele pomoći, u konkretnoj situaciji, posebno se treba zahvaliti borkinji za ljudska prava Vanji Jurić koja se nesebično upustila i u medijski (k)linč, po pravilu izlažući se botovima, ali i ljudima sa prezimenom i fotografijama moralnih divljaka, za prava marginalizovanih od konstantnog institucionalnog nasilja.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Sintaksa prava
     Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
     SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
     Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
     Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
     Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
     Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
     Rodni apartheid 
     Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
     Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • superknjizara

  • vbz drago

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • ljevak 6

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • petrineknjige 1

  • petrineknjige 2

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • ks 4

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija