Zašto je pametno biti polupismeni kreten?

Ne sićan se točno koliko san ima godina, ali znan da još nisan bija za školu, kad nan je u goste doša jedan barba šta je ocu bija masu puno nešto važan. Mi smo se dica lipo obukli, počešljali i po naređenju bili pristojni. Onda je mater svako malo ovoga barbu pitala oće li još malo ribe, pa oće li još vina, i sve tako oćete li još ovoga ili još onoga.

Barba je cilo vrime govorija da ne može više ništa i da mu je sve potaman. Mene je mater priskakala jer meni je sveg falilo, a Blaž je isto ka i otac govorija da ne može više.

Onda je ti barba, nakon šta je posrka prvi guc kave i zapalija Ibar bez filtera, mene pita:

– A je li, Vedrane, šta ‘š ti bit kad budeš velik?

Ja san ka iz topa reka:

– Ja bih tija bit dlug Tito!

– Zašto?

– Zato šta je on posta najveći s malom školom.

Materi je u kužini momentualno pa jedan veliki pjat šta ga je ona puno volila, jerbo joj je bija iz dote, a stari se zagrcnija samo tako. Brat je uteka u sobu i zaključa vrata, a ovi barba se malkice nasmija, i još je doda:

– Vidim ja da’š ti bit pravi pionir!

Nakon šta je ovi barba to reka, tata i mama su se blesavo smijuljili i onda mi je mama skoro naredila:

– Odma da si se iša igrat s braton u dvor.

Blaž je iz sobe zavika:

– Nema me!

A kako se nisan tija igrat sam ja san toga važnoga barbu pita:

– A barba, barba, u koju se školu ide za postat drug Tito?

Sad se barba malo puno kiselo nasmija i reka:

– Ja mislin da će ti to tata puno bolje objasnit.

Na to je moj stari reka:

– Druže Duje, a kako bi bilo da mi idemo malo u dvor dok Milena ne spremi stol i dok ne servira fritule?

Ovi barba je to odma prihvatija i njih dva su kima uletila u dvor, a mene je mater tužno ozbiljno pogledala i rekla:

– Slušaj ti, mulac, ocu ti je jedan put Goli otok za dlaku promaka, oš li da ga sad tamo strpaju!?

Kako ja nisam ništa razumio, reka san da iden pitat tatu oće li ić na ti Goli otok. Mater mi je brzinom munje rukon začepila labrnju i rekla:

– Evo ti deset dinara i aj mi kupit pak Divke, a sebi uzmi dvi štange čikolate! I nikako ne žuri nazad.

Kako san za čikolatu bija spreman ić i u Kopilicu po prag od ferate, izletija san iz kuće ka oparen, a materi mi je uz usta izletija duboki uzdah olakšanja.

Tek nakon jedno sedan-osan godina otac me tiho, vrlo tiho, ponovo upita:

– A je li ti, oškoprc, šta bi tija bit kad budeš velik?

Na šta sam mu ja odgovorija da bi tija bit drug Baja. Stari mi je momentualno bloka, a kako ne volin da iman blokanoga papu, ja san ga upita:

– A je li, tata, je li se mora puno ić u školu za bit drug Baja?

On me pogleda onin istin luđačkim pogledon kao i kad bi vidija račun za struju. Još je doda:

– Mile moja, jesi li ti sigurna da je on moj?

– Za tebe ne znam, ali moj nije!

– Onda su nam sina sigurna zaminili u rodilište.

– Druge nema. Nego mi reci šta je mudrijaš sad napravija?

Stari, vidno dotučen, nije ništa odgovorija. Samo je uzeja balonku pod ruke i iša vanka.

Nakon jedno deset godina, kad san svatija da mi se ne mogu ostvarit dječačke želje i da ne mogu postat ni drug Tito ni drug Baja, ocu san važnin glason reka:

– Stari, ja bih na fakultet političkih nauka.

On je ka oparen skočija s katrige, tužnjikavo me pogleda i reka:

– Radi šta oćeš, samo mene ni u šta ne uvaljuj!

I sve do nedavno nisan ni blizu moga znat kako je mojim starcima bilo sa mnom i s mojin imberlanin željama.

U međuvremenu puno se toga prominilo. Umra je drug Tito, umra je i drug Baja, umrla mi mater, umra je i oni barba, umra mi je i stari, a umra je i socijalizam. Ponada san se da je s njima umra i oni straj od političkih posljedica, ako puno bališ, koji su imali moji starci zarad mojih ispaljenih želja, ali san se, očigledno, ka i uvik u životu, privarija.

A evo i kako.

Nedavno mi je na rođendan doša čestitat prijatelj s faksa sa svojim malim četverogodišnjim unukom Bojanom. I dok smo nas dva dosadašnji, po svim kriterijima uzaludni, obrazovni put tješili s tikveškon botiljom T’ga za jug Bojan se sretno igrao s nekin He-menom.

Zaludu smo se tješili činjenicom da smo sve do sada u životu radili kako treba tako da nam je zajebancija na svoj račun jedino preostala.

Razbacivali smo se velikim političkim obećanjima i još većim očekivanjima tipa: kvaliteta života à la Švicarska, kapitalizmu s ljudskim likom, plaćama kao u Njemačkoj, vanserijskim perspektivama utemeljenim na vladavini prava, svekolikom pluralizmu i odgovornoj demokraciji, blagodatima ostvarenog hrvatskog sna, ka i o ostalin vrjednotama naše realnosti i ostalim obećanim sranjima.

U međuvremenu nan se pridružija još jedan prika, pa još jedan, i na kraju je u naš rođendanski tužni kružok uletjela i jedna zajednička prijateljica. I svi oni bi prvo pomiljušili malog Bojana, a onda se tugaljivo priključili našim neostvarenim snovima.

Manje-više svi smo bili suglasni s ružnon činjenicon da smo svi popušili u životu i da smo za niku stvar puste godine grijali školske klupe, jer nan život kreiraju oni šta se potpisuju skoro pa palcem.

Mali Bojan, očigledno štuf He-mena, a ništa manje i nas, u jednom je trenutku mene povuka za jaketu i onako bezbrižno i nevino me pogleda i reka:

– A balba Vedlane, je li vi znate šta ću ja bit kad buden vejik?

– Ne znan, dušo. A šta bi ti volija bit kad narasteš?

A Bojan će ka iz topa:

– Ja bih tija bit najveći polupismeni kjeten!

Pape od ovog malog genijalca je zamalo dobija moždani, a mi ostali srčani. Kad san se malo pribra uspija san pitat ovog velikog provokatora u malom pakovanju:

– A zašto bi ti, Bojaniću, tija bit polupismeni kreten?

– Zato šta moj tata, mama, nono i nona i susida Kate stalno govoje da u ovu dlžavu jedino polupismeni kjeteni žive ka bubligi u loju.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora