Zašto smo u zabludi da ne postoje gej navijači, a ni igrači

”Toči Joškooo! Toči do vrha!” Reklama za gorivo popunjena sportskim rečnikom da navijači lakše razumeju.

Počelo nam je Evropsko prvenstvo u fudbalu sa sveprisutnom estradizacijom i kapitalističkom eksploatacijom! U pitanju je, i dalje ima takav epitet iako to izgleda više nikako nije, sportska manifestacija u kojoj se muške fudbalske reprezentacije međusobno nadmeću u brzini, driblanju, umeću, talentu, ali i izdržljivosti za svaki vid netrpeljivosti koji se ori pre, za vreme, i nakon utakmica.

Od pre nekoliko godina čitamo i koja je reprezentacija više seksi u odnosu na onu drugu i koji igrač je više lepši u odnosu na onog drugog.

Sociolozi sporta nas uveravaju da su upravo kolektivni sportovi, čitaj fudbal, u njihovim radovima opisani uz prateću subkulturu, mačizam, ali i huliganizam, te da je sport jedna od temeljnih vrednosti društva koja je visokopozicionirana u zaokupljanju pažnje ljudi širom sveta.

Ono šta svakako jeste da je sport jednako kulturološki, ali i politički fenomen koji u više krajeva sveta proizvodi i različite efekte koji mobilišu čitave nacije.

I žedne ptičice na granama već znaju, u Indiji ptice krepavaju usled nezapamćenih vrućina, da su sportske manifestacije pokušaj, to nikome ne ide od ruke, institucionalizacije takmičenja, sa jasno definisanim pravilima, u kojem se mešaju fizičke sposobnosti i motivacija svakog pojedinog učesnika.

Kada se sve to sublimira, ”keš, kolica i laganica”, poput feniksa se izgara lično zadovoljstvo koje je dovoljan motivator za pojedinca, idola nacije, ali i čitavu tromu većinu – naciju koja puca pod najezdom emocija.

Nedeljivo od kolektivnog, što u vidu individualne psihe igrača, što u obliku grupe, čopora, krda ili jata, jeste fenomen huliganizma koji je rezultat, atipičan za zdravog čoveka, združenog ponašanja publike u kojem se prednost daje masi.

To sve rezultira sa agresijom, verbalnom i fizičkom, u kojoj se fokus i težište pomera sa igre kao takve, samog sportskog takmičenja, na prateći folklor subkulture u vidu dernjave, parola, simbola, ali i vandalizma.

Ako pogledamo i uradimo tako tešku i zamornu ličnu introspekciju i kod nas uočavamo nešto šta nam nije na ponos, ali smo spremni iste greške, neprestano, da ponavljamo jer niko ne želi da prizna da u nečemu nismo dobri odnosno kako smo nedokazani i emocionalno zakržljali.

Svaka sličnost sa političkim predstavnicima, odsustvom političke kulture, nije slučajna i zapravo je namerna i očekivana.

Vratimo li se na papreno Evropsko prvenstvo u fudbalu, ove godine se odigrava u Nemačkoj, jasno se vidi kako su muški miljenici nacije najviše bodreni, na ulici i samom stadionu, od strane drugih muškaraca koji nemaju nikakvih ličnih problema da se njihovi idoli međusobno skidaju, grle, u gaćama ljube i slave, ali jednaku ili manju homoerotiku od toga ne podržavaju i ne prihvataju van sportskih priredbi gladijatorskog tipa ”kruha i igara”.

Statistika kaže da na 60.000 zaluđenih navijača na tribinama, ima tu i nešto objektivizovanih navijačica, imamo do 10 odsto gej ljudi – navijača, koji jednakom voljom i porivom imaju želju da upravo njihovi, drugima, ”nabiju” više puta kako bi euforično slavili uz lepote tuđih telesa u obliku mišića i žila.

Po toj istoj, negiranoj, statistici među svim tim umotanim navijačima u kockice je do 6.000 gej ljudi koje mi ne prihvatamo da postoje jer smo u zabludi ko su i kako trebaju da izgledaju (stereotipi) gej ljudi, odnosno da ne postoje gej navijači, ali ni igrači.

Mediji nas neprestano bombarduju time kako dame i devojke, iako treba ponavljati da muške fudbalere najviše prate i o njima sve znaju drugi muškarci, trebaju da ”pasu i napare” oči na golišave fotografije fudbalera raznih reprezentacija izostavljajući i muške čitatelje koji jednako ili više uživaju u gledanju svojih isklesanih idola na travnjaku i po svlačionicama.

U svoj toj euforiji, škole obustavljaju časove, privatni poslodavci puštaju zaposlene kućama, a i javni servisi građana naprasno imaju pad sistema, ”pao nam je sistem i ništa ne radi”, svi bivamo izloženi konstantnoj seksualizaciji svega i svačega, golog i oskudno odevenog, i to pretvaramo u nešto dobro, domoljubno, ali i više nego prihvatljivo. Jedan kolektivni bordel na koji prevrćemo očima, ali ga uporno nagrađujemo klikanjem i komentarisanjem na objavama kojekakvih medija.

Usled globalizacije i konzumerizma, pornografija, koja je po prirodi lažna i nabija komplekse, ušla je u sve pore društva te se jasno oslikava i na sportskim manifestacijama na kojima se roštiljaju velike količine novca, emocije i niske strasti.

Idealno tlo za bujanje svega onoga koje je do pre nekoliko decenija bilo prepoznato na marginama društva, a sada je sveprisutno i čini se da je bez ikakvih moralnih, ali i represivnih sankcija.

Kada podvučemo crtu i ovog globalnog takmičenja u fudbalu, preskupe igre za osiromašene navijače, osim nadmetanja u talentu i veštinama, sve se više vidi snaga i agresija, objektivizacija žena, ali i muškaraca, heteronormativnost, patrijarhat, zadate uloge, mržnja, šovinizam, rasizam, nekontrolisane emocije i politička instrumentalizacija manifestacije.

Naravno sve je to obloženo, onako mekano da se stopi sa svima, kapitalizmom koji život znači i život oduzima.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Hvala hrabroj Daliji Orešković
    •  Darujte krv! Autovani gejevi stop!
    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
    •  Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!
    •  Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona

> Svi tekstovi ovog autora