Znate li da su u Operaciji Bljesak počinjeni ratni zločini?

Bljesak se definiše kao naglo povećanje zračenja (od rendgenskog do radioaktivnog) u ograničenom području Sunčeve atmosfere, koje traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Bljesak koji vidimo na nebu često je jedan vid pražnjenja atmosferskog elektriciteta koje se ogleda u vidu svetlosnog bljeska koji dolazi sa određenim praskom na nebu.

Kako nam je Ruđer Bošković sinonim za Boškovićevu ulicu (”zeleni val”) ili nekada belosvetski poznat Institut, fizika nam i nije neki omiljeni predmet u školama. Zapravo, čini se da onda kada se u školama pojave fizika i hemija svet postaje mnogo teže mesto za život i polako prestaje detinjstvo.

Ono šta je na našim prostorima mnogo poznatije jeste značenje bljeska koje smo iskoristili za imenovanje vojne akcije oslobađanja okupirane teritorije. To bi mu značilo, u tom prenesenom značenju, da se radi o iznenadnom i kratkotrajnom događaju koji sve ove godine u doba mira, u jutarnjim satima, komemoriramo, te u popodnevnim satima, obično okupljeni oko ražnja, slavimo.

Kako je i nakićeno, ”Operacija Bljesak – vojno-redarstvena akcija Hrvatske vojske i specijalne policije RH” započela je 1. maja 1995. godine kada su hrvatske vojne i redarstvene snage munjevitom akcijom oslobodile okupirana područja zapadne Slavonije. Ono šta se sutradan, te dan posle, dogodilo je neshvatljivi vid odmazde kada su granatirani gradovi i napadnuti građani Zagreba, Karlovca i Siska.

Da li ste negde čitali, ili uz znakovni jezik u uglu ”čuli”, da su u Operaciji Bljesak počinjeni ratni zločini? Pored izgubljenih života hrvatskih branitelja, prema podacima beogradskog Veritasa poginule su i 283 osobe, od toga devetoro dece stare do 11 godina, 75 ljudi starijih od 60 godina i 57 žena

Tog drugog maja projektili su pali na raskršće Vlaške i Draškovićeve ulice, a sutradan i na Dečju bolnicu u Klaićevoj, pokraj Hrvatskog narodnog kazališta, na Zrinjevac te pokraj Doma za stare Centar, druge delove centra grada, Akademiju dramske umetnosti i aerodrom Pleso. U oba dana granatiranja ranjeno je oko 200 ljudi, a poginulo je njih sedmoro.

Nekadašnji političar, milicioner, ministar unutrašnjih poslova, predsednik nepriznate tzv. Republike Srpske Krajine i osuđeni ratni zločinac Milan Martić naredio je raketiranje hrvatskih gradova te je i 2007. godine, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, osuđen na 35 godina zatvora.

U Operaciji Bljesak poginula su 42 hrvatska branitelja, a 162 bila su ranjena. Takva vest, koja se prezentuje kao jedino moguća, egzistira i 25 godina posle bez zareza ili onog i ili ali. Negde na sredini tekstova i ove godine čitali smo sličnu vest, jer je svu slavu kišnog dana, bez držanja socijalne distance, sa sobom u Zagreb odneo novoizabrani predsednik Republike.

A, da li ste negde čitali, ili uz znakovni jezik u uglu ”čuli”, da su u Operaciji Bljesak počinjeni ratni zločini?

Pored izgubljenih života hrvatskih branitelja, prema podacima beogradskog Veritasa poginule su i 283 osobe, od toga devetoro dece stare do 11 godina, 75 ljudi starijih od 60 godina i 57 žena.

Da li ste pročitali da je u okolini Okučana pre Operacije Bljesak živelo 95 odsto Srba, a posle ove munjevite akcije oslobađanja nešto više od pet odsto, ili vam ta informacija ništa ne znači?

Ratni zločini koji su se dogodili za vreme Operacije Bljesak, nad stradalim državljanima domovine srpske nacionalnosti, nisu istraženi i procesuirani. Ono što se vodi pred domaćim sudstvom jeste vezano za naknadu štete, koju su pokrenule porodice žrtava zbog ubistava svojih nezaboravljenih. Ali, kako je službeni stav da ubistva u Operaciji Bljesak nisu ratni zločin već ratna šteta, takvi procesi završavali su odbijenicom.

Postavlja se pitanje, ako zvanične politike savremene hrvatske države ne priznaju (to podrazumeva i Kukuriku koaliciju) da su neki ljudi, koji očigledno nisu Hrvati ali jesu hrvatski državljani, stradavali tokom oslobađanja domovine, od istih onih osloboditelja, čemu da se nadamo u budućnosti ako nam je sadašnjost ovako rđava?!

Radišna i hrabra Mira Gagić (69 godina) sama je obrađivala svoju njivu, hrvatsku zemlju, da bi joj neidentifikovani nametnik bademe zalio otrovom i time napravio ekocid

A da li ste znali da postoje dve vrste badema? Badem (negde ga nazivaju bajam, minul, mendula…) je drvenasta biljka iz porodice ruža, sa jestivim plodom. Deli se na gorki badem (koristi se u alternativnoj medicini) i slatki badem (koristi se za ishranu, posebno za izradu kolača). Iako potiče sa Bliskog istoka, njegovi zasadi su rasprostranjeni po celom Sredozemlju te ga ima i kod nas.

Jeste li prethodnih dana čuli za vest da u mestu Biljani Gornji, administrativno pripada Benkovcu, neki ne tako hrabri šovinist, ili čopor njih, kiselinom zaliva zasade badema, eto ti ga na, državljanki domovine srpske nacionalnosti?

Radišna i hrabra Mira Gagić (69 godina) sama je obrađivala svoju njivu, hrvatsku zemlju, da bi joj neidentifikovani nametnik bademe zalio otrovom i time napravio ekocid.

Dosledno, trovači biljaka i tuđih života građanki Miri u noćnim satima ulaze u dvorište, lupaju po oluku, te se bave i zastrašivanjem, što je na mnogo nivoa kazneno delo.

Radi onoga što se naziva javnim zdravljem, važno je napisati da se ovakve osobe, koje odlikuje antisocijalni poremećaj ličnosti (emocionalna hladnoća i udaljenost od drugih), sa manjkom osećaja krivice, kajanja i iskrivljenih moralnih uverenja, imenuju sociopatima.

Definišu se kao impulsivni, bez mogućnosti da kontrolišu svoje agresivne ispade, bez osećaja za ono šta je pravo a šta krivo, nemaju samokontrolu, ne poštuju zakone i okrivljuju druge za vlastita nedela.

Na kraju, ili početku, nije sramota biti bolestan u glavu ali jeste sramota biti šovinista.

 

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora