novinarstvo s potpisom
Još nije bio zatvoren 55. oktobarski salon, jedinstvena prezentacija modernih likovnih strujanja, od pre nekoliko godina i sa međunarodnim selektorom i učešćem umetnika sa raznih strana sveta, a usledio je mučki udarac. Od koga? Pa od onih koji i kulturne institucije sa dugogodišnjim ugledom posmatraju kao deo partijskog plena, koji po meri svoje pameti (tačnije neukosti i neznanja) žele da prekroje.
Gorka ironija je da je ovogodišnje izdanje salona nosilo radni naslov ”Stvari koje nestaju”. Neko iz gradske uprave je procenio da to može da važi i za Salon. Taj neko se zove Vladan Vukosavljević, izvršni sekretar za kulturu Beograda, koji se pojavio iz tame vremena pre otprilike godinu dana (niko od meni poznatih nikad nije čuo ovo ime, a verovatno ni on za naša, prema tome, fudbalskim jezikom kazano, nerešeno). Pomenuti baja je ovih dana obavestio javnost da će od sada Oktobarski salon dobiti bijenalno obeležje, a razlog ove promene je njegovo mišljenje (čuj, mišljenje!) da je poslednjih godina Salon u opadanju, pa mu kao valja vratiti nekadašnji ugled!
Upitan, pozvao se na neke eksperte koje nije uspeo da imenuje (najverovatnije ne postoje, nema veze!). Dugogodišnji nosilac projekta Kulturni centar Beograda izrazio je svoje neslaganje zbog netransparentnosti odlučivanja i narušavanja dobrih kulturnih običaja. U istom trenu nekoliko stotina kulturnih radnika i umetnika velikog međunarodnog ugleda, od dvostrukog akademika (francuskog i srpskog) Vlade Veličkovića do stvaralaca čija imena znače na kulturnoj mapi ove zemlje, potpisalo je peticiju zbog necivilizacijskog udara na Salon.
Pomenuti VV je odbio svaki dijalog ili izjašnjenje i munjevito je uručio otkaz zvaničnom nosiocu projekta Mii David, v. d. direktorici KCB. I kao znak uljudnosti naložio joj je da sledećeg dana, do 14 časova, isprazni svoje ladice i ”preda dužnost” novoimenovanoj ličnosti. I tad smo prvi put čuli ime gospođe koja na mesto čelne kulturne ustanove dolazi sa položaja rukovodioca poslovanja u Pošti Srbije (PTT). Kakva sjajna preporuka!
Žao mi je što će redovi koji slede delovati kao cinizam, ali ova pometnja je nastavak preuzimanja vlasti na nivou grada i republike. Usred letnjih odmora, dok se ništa bitno nije događalo, izvedena je ”seča knezova” (kakva seča, takvi knezovi!). Iz istog sekretarijata za kulturu stigao je ferman, odluka da se u nekoliko desetina kulturnih ustanova promene rukovodioci, upravni odbori, saveti… Od Festa do domova kulture. Mnoga od ovih postavljenja su mogla da zbune pažljivije hroničare kulturnog života (taj soj se opasno proredio, šta da se radi!). Mediji su poslušno (kakva vrlina za dične medije!) objavili sva ta imena.
Reakcija nije bilo, sem jedne. Ugledni pozorišni i filmski reditelj Goran Marković je izrazio protest i zaprepašćenje da je za upravnika Beogradskog dramskog pozorišta, kuće velike tradicije i značajnih dometa, postavljen glumac Slobodan Ćustić. Čovek bez ikakvih bitnijih uslova za obavljanje odgovorne uloge vođenja zamašnog pozorišnog kolektiva. Sem članstva u vladajućoj ”naprednjačkoj” stranci. Sam Ćustić je prizemno odgovorio Markoviću, protestujući što je profesor Marković uzgred pomenuo njegove skromne studentske ocene. Kao da je otkrio poverljivu zdravstvenu dijagnozu! I tu se stalo.
Ne čudi što je malo ko reagovao na sve ove zlokobne pojave, jer upravo se odvija tihi i neumitni prosec ”pripitomljavanja” medija, uklonjeni su gotovo svi programi u kojima su otvarane neumitne, a za nekog i neprijatne debate. Od ”Utiska nedelje” (TV B92) i ”Sarapinog problema” (TV St B) do ”Upitnika” (St B92) koji odjednom ne može da ide uživo, već mora da se snima dan ranije (kako bi vlasnici medija mogli da intervenišu ”kad zatreba”).
Veliko zastrašivanje radnog naroda obavlja se i sukobom ministra pravde sa celokupnim advokatskim esnafom (oko 4 hiljade advokata) koji traje blizu dva meseca, koliko traje i odlučni štrajk advokata, nezapamćen u dvovekovnoj istoriji Srbije. Poslednjih desetak godina Advokatska komora Srbije i AK Beograda bile su u konceptualnom i praktičnom gloženju, ali ih je udar na temelje pravosuđa ovog puta objedinio, jer je dogorelo do noktiju.
Mlađani ministar pravde, inače neprekidno zbunjen, ali nabijen ”radikalskom” retorikom poznatom po čuvenom Vojinom (Š) modelu, svakog dana istupa u medijima povezujući čestitu advokatsku branšu sa tajkunima i drugim kriminalcima. Razrešenje ovog sukoba biće ne samo simbolično već i suštinski bitno za ostatke demokratskih navika. Ako padnu advokati, koga je onda briga za sudbinu Oktobarskog salona i sličnih ”salonskih” ustanova!