novinarstvo s potpisom
Znate li šta je empatija? Umete li da se izujete i iz svojih uskočite u tuđe cipele koje su vam onda iznošene, veće, tešnje ili jednostavno nisu vam po nekakvom ukusu, volji.
Da li biste umeli da prepoznate empatiju, osećaj za razumevanje drugoga, suosećanje, altruizam, požrtvovanost i milosrđe ili ne biste to videli ni da vam se nacrta ili mejlom objasni. No hajde da zamislimo.
Zamislite da živite u gradskoj četvrti Donji grad, u zgradi koja je zaštićeno kulturno dobro u sklopu jedinstvene istorijske celine, sa komšijama koji žive u većim i manjim kvadratima, na višim i nižim spratovima, koji su tu rođeni ili su se baš juče doselili. Zamislite da je zgrada, zapravo, zajednička imovina i da su svi suvlasnici, nebitno na kvadrate i dan kada su se doselili, ipak nejednaki u suodlučivanju.
Zamislite da imate predstavnicu stanara koja godinu dana, suprotno Zakonu o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZV), uvećava kvadrate na potpisnim listama za odluke, izuzima deo suvlasnika u odlučivanju, netransparentno rukovodi zajedničkim novcem od pričuve i deli suvlasnike na one prvog i bezrednog reda.
Zamislite da imate tzv. ”vijeće suvlasnika”, tri osobe iz zgrade koje nadziru rad predstavnice stanara i koji sve to aminuju, okreću glavu na nepravilnosti, na odsustvo redovne i dostojanstvene komunikacije predstavnice stanara sa suvlasnicima, uz potpisani dokument gde par njih zabranjuje da se nekim suvlasnicima dostave potpisne liste i odluke (inače zajedničko vlasništvo koje često visi istaknuto u ulazima zgrada). Po kom to zakonu?!
Zamislite da je ta ista predstavnica suvlasnika tražila potraživanja od Fonda za obnovu, onih čuvenih 16.000 kuna po domaćinstvu za izvedene ”strojarske radove” za dimovodne cevi samo za neke suvlasnike, a ne za saniranje lifta koji ne radi, krov koji prokišnjava, zabatni zid koji je pod letvama ili stepenište koje samo da se ne uruši.
Zamislite da su svi radovi, za koje se traže potraživanja, rađeni po jednoj ponudi, suprotno ZV-u, sa računima koji se razlikuju od stana do stana (iako su neki na istoj visini za uvođenje dimovodnih cevi) te da je po dostavljenim prilozima o takvim radnjama, Fond za obnovu podneo kaznenu prijavu DORH-u zbog potencijalno više kaznenih dela.
Zamislite da živite u zgradi u kojoj vam je komšinica Sanja Bijonda, voditeljka udruge Portala dobrote, mesta gde dobri ljudi, bez obzira na društveni status, pomažu onima kojima je pomoć potrebna. Ujedno, vaša komšinica Sanja je i dobitnica Državne nagrade za promicanje prava deteta i Ponos je Hrvatske.
Nadam se da sve ovo i dalje zamišljate jer ima poente.
Sada, dok sve ovo zamišljate dodajte i momenat da u zgradi u kojoj živite sa Sanjom imate i komšinicu koja je članica političke platforme Možemo! i koja je izabrana na listi za vašu mesnu zajednicu (odbor). Upravo je izabrana u vašoj mesnoj zajednici, politički aktivna (koja dobija naknadu za svoj rad i od vašeg poreza) te je aktivno indolentna ili indolentno aktivna u svoj ovoj nepravdi.
Zamislite da je izabrana na listi Možemo!, komšinica vrata do, upoznata da je komšinici Sanji (onoj koja se bavi pravima deteta za redovan obrok u školama) u zemljotresu urušen dimnjak i da je Sanja s dvoje maloletne dece (jedno tada nije bilo ni školarac) devet meseci bila bez tople vode i grejanja jer zgrada nije želela, pazi sad, da joj prizna hitnu intervenciju i pomogne joj da izgradi dimnjak, koji samo omaškom nije podignut netom nakon zemljotresa, kako bi svojoj porodici obezbedila ono šta svo vreme ima porodica članice Možemo!, ono elementarno – grijanje i toplu vodu.
Zamislite da jedna članica Možemo!, izabrana na listi mesne zajednice (znači, sada i javno politički angažovana osoba), živi s vama u zgradi i da ona nije želela da njena porodica potpiše da se komšinici Sanji izgradi dimnjak, već se njena porodica izuzela iz toga. Da je znala da neko dole, u ulazu, traži pomoć (što na sastanku, što u više mailova i redovitoj WhatsApp prepisci) i da ne čini ništa da to promeni.
Zamislite da ste na sastanku stanara, pre godinu dana, i da Sanja kaže da su joj deca bez grejanja i tople vode, a da izabrana na listi Možemo! prokomentariše da ”opet vi s tim” (parafraziranje). Da izabrana na listi Možemo! prećuti kada druga suvlasnica, koja isto tako ne vidi ništa sporno da neki nemaju toplu vodu i grejanje, Sanji kaže ”pa to i nisu tako mala deca”.
Zamislite da ste homoseksualac i da živite u svom stanu, zajedničkoj nekretnini (poput bračne stečevine), te da ste dobili informaciju da vas predstavnica stanara imenuje ”pederima”. Da ste nešto takvo izneli na sastanku stanara, a da suprug gospođe s liste Možemo!, koji u tom trenutku stoji pored nje, izgovara kako to nije on izrekao, i pred svima pa tako i pred svojom suprugom, kaže: ”Mi smo vas prvi, kao takve, prihvatili”.
Zamislite da živite u zgradi u kojoj članica i izabrana na listi Možemo! prećutkuje da deo suvlasnika nije u istom položaju kao ostali, skrivajući se iza pripadanja ”većini”, kako često barataju terminom oni koji prećutno ističu da tako postoji i nekakva ”manjina” u zgradi, pokazujući izuzetno nerazumevanje za demokratiju, demokratske procese i pravednost (ako već pravda ne postoji).
Zamislite da ste glasali, na svojim prvim izborima u svojoj novoj Domovini, upravo za Možemo! koji u svom etičkom kodeksu ima i rečenicu: ”Članice i članovi Možemo! u svom ponašanju i postupanju vode se prije svega odgovornošću prema javnom interesu kojem daju prednost pred stranačkim ili privatnim interesima”.
Zamislite da nije napisan ovaj tekst, svakako nepotreban, te da zaista živite u zgradi s osobom, komšinicom (gradacija je najmanje bitna da li je izabrana za mesni odbor, gradsku vijećnicu, gradonačelnicu, županicu ili predsednicu Republike), koja je izabrana na listi Možemo!. Ne HDZ, MOST, DP, HSP, HDSSB pa i raspolućeni SDP i ono drugo sada već Možemo!.
Čemu da se nadam na nacionalnom nivou ako na kućnom pragu bivam tretiran kao nejaka ”manjina” od strane ”većine”, koji to iznova ističu kao jedan demokratski proces nadglasavanja bez da se zamisle da je upravo to ono protiv čega se Možemo!, nekada nejaki i nadglašavani, borio godinama i decenijama.
Jer, nije problem niti nedemokratski čin ako većina donese odluku, problem nastaje kada većina zamisli da one koje smatra ”manjinom” ne mora ništa ni da pita, ne mora ni o čemu obavestiti niti zatražiti njihovo mišljenje, a kamoli potpis na odluci.
Sada prestanite da zamišljate i umišljate već se trgnite i budite ljudi!
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.