Ni u vojsci žene u uniformi nisu ravnopravne

Rade Jorović je, tokom sumornih devedesetih kada se Srbija bavila turbofolkom i preživljavanjem, opevao čuvene stihove: ”Kad obučem uniformu zagleda me svaka žena, šta da radim kad mi brate stoji kao salivena. Kad me vide oči šire, žene vole oficire. Kad me vide oči šire, žene vole oficire”.

U našim godinama, sada i novom veku, ovi stihovi mogu da se primene i na žene koje nose uniforme, vojne ili policijske, te se i za njima okreću i žene (legalno), uz muškarce, kojima se dopada maskirna i svečana uniforma uz šapku ili beretku na glavi. Pendrek i ordenje da i ne pominjemo.

U prethodni ponedeljak, u sinergiji akademske zajednice, Ureda pravobraniteljice za ravnopravnost spolova Republike Hrvatske, Ministarstva unutarnjih poslova, Ministarstva obrane, CESI-a i uz finansiranje Vlade SAD-a predstavljen je projekat ”Osnaživanje žena i podrška u vojnim snagama i mirovnim misijama Republike Hrvatske”.

Ovim projektom, prvi put u Domovini, napravila se analiza i uvid u položaj žena u vojnim snagama i mirovnim misijama. Radilo se na produkciji dokumenta s konkretnim merama za garantovanje kvalitetnijeg sistema rada sa direktnijim uticajem na Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a 1325 o ženama, miru i bezbednosti.

Razmatralo se uvođenje rodne perspektive u aktivnosti bezbednosti i odbrambenom sistemu na području zaštite i oporavka nakon sukoba u promovisanju zaštite prava žena i devojaka – žrtava rodno uslovljenog nasilja. Isto tako, ovim se delovalo i na osvešćavanje i informisanost svih učesnika u projektu te prevenciju i suzbijanje rodno uslovljenog nasilja, mobinga i ostalih vidova zlostavljanja.

Procenat žena koje su bile angažovane u međunarodnim misijama i operacijama podrške miru (UN, NATO i EU) u 2020. godini iznosio je 5,83% (54 žene). Gledano u apsolutnim brojevima došlo je do porasta žena u mirovnim misijama u svetu, te se onda postavlja pitanje kako je to bilo prethodnih godina ako je ovo rast

Prema rezultatima analize pokazala se rodna neravnoteža, zastupljenosti žena u vojnim snagama, posebno na višim i visokim položajima odlučivanja. No ima svetla na kraju tunela pa se, deo po deo, beleže trendovi (kosa da ti se naježi od ove reči) povećanja procenta žena u različitim kategorijama.

Od ukupno 14.836 vojnih delatnika u Ministarstvu obrane i Hrvatskoj vojsci, na dan 31. decembra 2020. godine bilo je 1.936 žena ili 13% (19,9% časnica; 10,84% dočasnica; 11,49% vojnikinja/mornarki), što ipak pokazuje jednu veću zastupljenost žena u poređenju sa drugim državama članicama NATO-a i EU-a.

U kategoriji generala/ica, ovaj broj, žena, stagnira od 2017. godine s jednom brigadnom generalicom među ukupno 30 generala, a to je procent od 3,33%. Među visokim časnicima/ama, nivoa brigadira/ki, žena je 6,73% (23 žene). Ukupno je u viši čin u 2020. godini napredovalo 13% žena, a u misijama i operacijama podrške miru u inostranstvu procenat žena iznosio je 5,7%.

Procenat žena koje su bile angažovane u međunarodnim misijama i operacijama podrške miru (UN, NATO i EU) u 2020. godini iznosio je 5,83% (54 žene). Gledano u apsolutnim brojevima došlo je do porasta žena u mirovnim misijama u svetu, te se onda postavlja pitanje kako je to bilo prethodnih godina ako je ovo rast.

Tokom 2020. godine programe Slijedno rastuće izobrazbe (SRI) časničkog i dočasničkog kadra u Domovini na Hrvatskom vojnom učilištu (HVU) Titovog generala ”Dr. Franjo Tuđman” završilo je 12,20% žena, odnosno 84 žena. Procenat žena u kadetskoj populaciji, u navedenoj godini, iznosio je 24,75% ili 107 žena.

Važan deo istraživanja odnosio se i na analiziranje anketnih ispitivanja o diskriminaciji u području ravnopravnosti polova u Oružanim snagama u Domovini. Uzorak se odnosi na 150 ispitanika/ca koji se usavršavaju i rade u Oružanim snagama Domovine s ciljem utvrđivanja izloženosti ispitanika/ca diskriminaciji, uznemiravanju i nasilju u sistemu Oružanih snaga Domovine iz rodne perspektive i njihovo poznavanje zakonodavnog okvira zaštite.

Ako delimo ispitanike/ce po polu (rod nam je misaona imenica), žene su činile 62,66%, a muškarci 37,33%. Skoro trećina ispitanika/ca potvrdila je da je bila izložena nekom obliku diskriminacije u području ravnopravnosti polova, gde su znatno bile diskriminisanije žene s 38,7% i to temeljem pola i seksualnog uznemiravanja.

Ništa manje bitno jeste uznemiravanje i nasilje kojima su ispitanici/e bili izloženi ističući ogovaranje, širenje glasina, seksističke komentare i neprimereno komentarisanje tuđeg izgleda. Među onima koji su se ovakvom praksom bavili najzastupljeniji su nadređeni (46,6%) a u stopu ih prate kolege/nice (36,9%). Nažalost, više od ⅔ počinitelja diskriminacije, uznemiravanja i nasilja, bili su muškarci.

Nikako ne ohrabruje, ma koliko opasno izgledale u maskirnim i reprezentativnim uniformama, podatak da je manje od 11% osoba prijavilo doživljenu diskriminaciju ili uznemiravanje i nasilje, a najviše zbog nepoverenja da će sistem nešto i da napravi, a manje u neznanje da postoji zakonodavni okvir koji sve to brani

Nikako ne ohrabruje, ma koliko opasno izgledale u maskirnim i reprezentativnim uniformama, podatak da je manje od 11% osoba prijavilo doživljenu diskriminaciju ili uznemiravanje i nasilje, a najviše zbog nepoverenja da će sistem nešto i da napravi, a manje u neznanje da postoji zakonodavni okvir koji sve to brani.

Na kraju, izdano je nekoliko preporuka koje bi trebale da idu u pravcu izmena trenutnog stanja, na bolje, a koji bi se odnosio na veću zastupljenost žena u sistemu odbrane, a da se to ne odnosi na sekretarice, žene iz protokola ili čistačice.

Važnim se ističe usklađivanje, rabi se reč harmonizacija, privatnog i profesionalnog života, a koji će da rezultira većom zastupljenosti žena u mirovnim misijama.

Obavezno je i imenovanje i obuka osobe koja će se baviti rodnom ravnopravnosti unutar sistema Oružanih snaga s precizno definisanom ulogom i delokrugom rada, kako bi se aktivno promovisala različitost među zaposlenima. Omogućavanje kvalitativnog i kvantitativnog rodno osetljivog praćenja razvoja karijere i fluktuacija kadra uz analizu podataka.

Možda najbitnije, ohrabriti žrtve da prijave polnu diskriminaciju i seksualno uznemiravanje i upregnuti sve resurse za izgradnjom poverenja u sistem prijavljivanja diskriminacije, uznemiravanja i nasilja.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora