Bože, ima bit ili da tebe nema ili da nisi svemoguć

Iako san zadnji koji bi branija Crkvu ipak se na ovon mistu ka nevjernik moran ispovidit. Ti božji hram i ja smo odavno u svađi iako je sve lipo počelo.

Kad san ka dite dolazija kod svojih baba Roze i Kate u Klis one su me bez pitat odma upisale u Crkvu. Doduše nisan ima ništa protiv jer kad su me krizmale sam dobija toliko darova da bi bija ludonja ne učlanit se. Istina bog, nisan dobija nikakvu knjižicu, ali to sad nije ni važno.

Meni se Crkva svidila i radi ekstremnog sporta u stvari prapočetaka trampolina. Oni remeta, pari mi se da se zva Špiro, mi je ka novopridošlom članu da zadatak, s još nekoliko primjerenih katoličkih pionira, da vučen one konope s kojima se velika zvona oglašavaju.

Špag moćan, ja mali, a zvono golemo. Čim potegnen konop doli on me odnese do po kampanela. Gula samo takva. Jedan put san se toliko zanija da su ljudi mislili da je počeja Treći svjetski jer jedino se tada zvoni bez prestanka. Bidan dobri Špiro me kumija i molija da prestanen, ali za ludu, gušti su bili jači od njegove molitve.

Nakon te epizode me strogi don Ante gleda priko oka. Srića moja da me nije gleda onako moderno. Od tada je ima pik na mene.

Drugi put me natiralo da s onin kandilon punon tamjana zaprašujen svit u crkvi. Normalno da san i ti zadatak ozbiljno svatija, i to toliko da san zadimija cilu crkvu da niko, pa ni ja, više nije moga disat. Vjernici su navrat-nanos bezglavo pobigli vanka, a i ja s njima. Od tada bižin ka vrag od tamjana.

I nakon toga me opet don Ante gleda onako, a ne, bože mi prosti, onako drugačije.

Treći i zadnji put je došlo do opakog obračuna između nas dvojice. Naime kako se u Klisu, jedino isprid ulaza u crkvu možeš bez straja da ti balun ne odleti na Baće, igrat na male branke, onda san ga i ja tu šuta.

Iako nisan bija loš od moje noge se krpaš odbija i uletija direkt u crkvu. Normalno jer nije ni moga nigdi drugo odletit kad su vrata bila velika ka Kliško polje. A kako je tada bilo pravilo da kome balun pobigne taj ide po njega, onda je ti posal toka mene.

Je da je crkva u mojim očima bila neviđeno veliko građevinsko čudo, ali da balun neću nać nije bilo šanse. Problem je nasta kad san onako oznojen ozareno ugleda oni bazenčić pun vode. Bija bi ja tako malešan uša u njega cili da su ga napravili kako bog zapovida.

I dok san se ja lipo juski na komodu umiva doletija je oni dušmani pop Ante i počeja mi, ničin izazvan na pravdi boga, gulit uši. Momentalno san popizdija i opalija san kontru i počeja ja njega vuč za suknju, habit, šta li već.

I ne zato da vidim kojeg je spola, jer je ima neki iritantni piskutavi glasić, već radi toga da me manje boli ovo njegovo povlačenje. A kako san sa zvonjavon steka iskustvo onda on meni vuče uši gori, a ja uz pomoć njegovog talara lakoćom vučen sebe isto gori. Dakako, manje boli.

Kako se on ima bit umorija, a i vešta mu je skoro spala, a moje uši išle u kontra smjeru onda kad me pustija da san mu časnu pionirsku katoličku rič da ću mu uskoro zapivat drugu pismu i da ću mu se za ove zečje uši osvetit.

Naravno da san svoju katoličku pionirsku rič održa. Nakon pet dana sam mu na ladno, siguran da me zaboravija, iša se refat. Sa dva poštena bovana razbija san mu dvi ponistre od kuće di je sta i kima. I sad se sićan kako su ona cakla puno lipo odzvonila.

Ovi moj neprijatelj bez da je vidija ko mu je ponistre ruinira je bez dvojbi odma doletija do mojih baba i naredija in da in onoga antikrista, to ka mene, više nikad u crkvu ne dovode. Znači pedala.

A za pravo reć ni meni ekskomunikacija nije pala teško. Mojin babama je puno, a mom didu nimalo. Logično jer on dobro pamti svog oca Luiđija koji bi mu zna zalipit jednu priko ćunke kad se ne bi prije obida pomolija. A prije pešćurine bi obavezno doda: Blažu, en ti gospu malu i veliku, oš se molit Bogu ili nećeš.

Po svemu sudeći ima bit da san povuka na njega. Nije mu se bilo pametno zamirit bogobojaznom ocu. Najvjerojatnije da radi toga nikad nije ljubija oltare ka i šta se oglušija na pozive popa da svrati do njegova radna mista.

A da buden iskren ja san onako dječački dugo vrimena mislija da je bog malo nagluv jer nikako nisan moga razumit zašto mu se istu stvar mora ponavljat miljun puta. Istini za volju iako san bija derle ipak moran priznat da su mi se božje zapovijedi činile vrlo ljudskima, plemenitim i bliskima.

Za razliku od božanstvenih zapovijedi nikako mi nije sjela ona priča po kojoj su oni pastiri, a ja ovca. S druge strane nikako nisan moga prožvakat priču oko tila Isusova u obliku hostija. Nikad nisan tako zamišlja bogovsku spizu. Rađe sendvič bez ičega unutra nego da ćvaknen hostiju. I nije bilo boga da me na nešto tako kanibalski more natirat. A krv Isusovu da i ne spominjen.

Isto tako mi je crkva bila zamorna jer san se svako malo na misi mora ustajat, pa malo duže klečat i najmanje sedit. Sve ka bog, ali ni gimnastiku u to vrime nisan volija.

Nisan ni tada ka ni sada svaća zašto pop mora pivat i govorit u isto vrime. Šta to lipo ne kaže ljudski nego onin piskavin glasićen dištonaje i onda ga ne razumiš bože tebe.

A ni one pisme, osin oko Božića, nisan nešta puno bandava. Predosadni su za mene bili ti anakroni zvuci. Lipo je to ko voli, ali ja san tija slušat neku drugačiju muzika.

Mora se priznat da se i Crkva naknadno minjala. Lijeno je išla za muzikon novog vrimena, ali s vlašću je uvik išla ukorak. A ni vlast nije bila ništa bolja. Iako su se minjale, svaka je dolazila njoj lizati oltare, a za to su plaćali izdašnu lemozinu iz našeg zajedničkog budžeta.

Zauzvrat se Crkva pravila ćorava da ne vidi umisto da zvoni-grmi nad političkim svinjarijama njenih mecena. Svinjarije mangupa iz njenih redova ni ne spominjen.

Nakon tog crkvenog izgnanstva san se i ja okrenija nekin drugin zvucima. Bogu fala, tada su u moj život s predivnin pismama došli hippyji skupa sa svojon religijon po mojoj miri. U toj sekti je svak moga koga oće i kad oće. Odma san se zagrija za tu konfesiju.

Oni moj brat, koji je pet godina stariji, mi je bija uzor jer je u isto vrime često zna bit sa više cura u istu postelju. U mojim očima on je bija papa Blaž ultima koji s njegovim njim stoički stoji iza svoje vjere. A ta religija ljubavi bez Šengena mi se u to vrime činila nešto najlipše na svitu. I aj ti to sad odbij. Ma ne moš nikako.

Doduše ja san mora jer su i ovi imali običaj zadimljavanja. Od tog dima san se samo cereka, a kako mi je dim, iz prijašnjeg iskustva, puno smeta i kako su me bolili obrazi od smija popušija san i u toj religiji.

U međuvremenu se i ona moja prva Crkva modernizirala. Ništa šlape već Armani postole, ništa na noge samo bijesna auta, ništa skromno samo raskošno, nema samozatajno već svako malo skandalozno. Prestali su propovijedat: slijedite moj primjer. Toliko glupi ipak nisu.

Kao san svatija da tu božje zapovijedi više ne stoluju zapovidija san sam sebi da iden dalje. Pokušavali su i oni Hare Krišne mene učlanit u njihov zbor s tečicama, ali kako su stalno, unedogled, hari ramili i hari krišnili nisan se učlanija ni u njihovu vjersku partiju.

Nisan tija bit svjedok ni Jehovi jer su bili dosadni ka čimavice. Protestante, muslimane, ortodoksne, budiste, raste i ostale nisan u to vrime baš ima priliku slušat tako da san se van religijski okrenija svom ukusu.

Onako buntovan ka svaki mulac san brzo prepozna nove teške bogovske zvuke. Heavy metal me lipo zveknija. I nije popušta sve dok mi bubnjići u ušima zamalo nisu odzvonili.

I sad pamtim kako san u Roberta Planta gleda ka nadljudsko biće. Onako nagluv san se uskoro mora prebacit na Baez i Dylana i nisan falija, bez obzira na to šta san in stihove više čita s usana onih koji su pivali njihove pisme nego šta san ih sam čuja.

Bez obzira na taj hendikep ta muzika mi je bila božanstvena. A kako je muzika od Boga, onda san ja na tom njegovon muzičkon meniju svako malo biža iz jednih u druge kajdanke.

A onda mi je u dušu puno lipo uletija pop. Ima bit da je meni pop suđen. Bože mi prosti, ne mislin na popa Antu nego pop muziku. Ni danas ne znan zašto se to tako zvalo jer moje iskustvo s popovima i nije baš za pjesmu.

U funkyju, discu i ska muzici se nisan dugo zadrža jer san se od nje samo znojia, a kako niko u diskotekama nije ima one bazenčiće za umivanje onda san i njih uskoro, onako do kosti, mokar otpuha. Srića moja šta me nije uvatila promaja jer san onako oznojan moga čapat u kosti.

Kad je doša reggae ni u njemu se nisan dugo zadrža isto radi dima. Jebo te, šta su tek oni dimili. Njima ni Crkva ni hipiji ni teški metalci nisu do kolina. A da su bili smišni, bili su. I to jako puno jer su se i na kilometar od njih svi smijali.

Hip-hop, tija san napisat hip-pop, a kako i neću kad su i ovi bacali na hardcore verziju popova koji pjevajući prepričavaju pismu. Pa to jedino možeš slušat ako čvakneš nekakvu hm, hostiju.

I da zaključim. Koliko vidim u ovoj mojoj ispovidi ispada kako meni ni Bog ne može udovoljit jer se eto, sad pod stare dane, jedino mogu nać u klasici. Sorry svi, ali bel canto je meni posta melem za umorne uši.

Normalno jer nakon svih ovih različitih prevrtljivih smjerova, nedosljednosti, dimova, religija, magli, popova i bogova klasika se pokazala dostojnom zvati se dosljednom muzikon za sva vrimena. Naravno jer je ostala sebi vjerna.

A ti Bože, ako te ima, ne daj ovim tvojim zemaljskim zastupnicima da i dalje ližu oltare moći i naredi in da se isključivo drže tvojih deset zapovijedi. To ti ne bi tribalo bit teško.

Jer ako su oni mene radi dvi razbijene ponistre mogli izbacit iz tvoje filijale, onda im ti ka njihov šef moraš uručit prestanak radnog odnosa. I to zbog toga šta i dalje uporno i čvrsto stoje uz ove šta su nam potaracali ovu prelipu zemljicu.

A to ka šta i sam vidiš više nema veze s čistom vjerom već samo sa šporkin biznisom. Ako te ne poslušaju, škužaj stari, ali onda ima bit ili da tebe nema ili da nisi svemoguć. Ako te ipak poslušaju e to će, dobri moj Bogo, bit neviđeno čudo nad čudima. Toliko ti priznat moran.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Balkanski špijun – drugi deo
    •  Ljubići su zakon jer se u politici nikada ništa ne mijenja
    •  Ringe, ringe raja
    •  Ili ćemo plivat u čistim vodama ili bauljati u mulju
    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem

> Svi tekstovi ovog autora