Dokoni penzić na godišnjem

Otkad sam u penziji svatija san da bi nama penzićima godišnji odmor triba trajat barenko tri miseca. Naravno, jer ova toplotna neman, kojoj tepan El Saharinjo, svakom relativno zdravom penziću brani izlazak vanka.

Meni rekla likarica da mi tako nešto nije palo na pamet, a struku valja slušat. Ali kako mi je karakter gluv na naređenja, onda san se iša pravit pametan i prije neki dan samo na sekundu promilija na teracu. Kad me onda nije strefilo nikad više neće. Odma san s brokvama začavla sve prozore, a vrata zavarija da se slučajno ne zajebem.

Tako da mi nije bilo druge nego dva miseca stoj doma ispod klime i ni makac. U stvari mogu samo do konduta, sobe i kužine, a dalje sve i da oću neman di. Ako me ne dokusuri račun za letriku, oni za tuširanje me neće promašit.

A kad i ako ova beštija od El Saharinja ikad uvuče zube i prestane grist sve šta stigne, onda će nama penzićima tribat najmanje misec dana da se rekuperamo od ovakvog godišnjeg.

Po cile božje dane san sedija i bleja šta u mobitel, šta u kompjuter i televiziju. Knjigu san uzeja dva puta u ruke i oba mi puta ispala. Neman force, iscidija me El Saharinjo.

Tako da san ka prava ovca samo bleja i pošteno se zatupija. Evo dokaza. Toliko san posta tup, da samo ja, nikako da svatim kako jedna štrajkovima, demonstracjunima, socijalno, rasno, ksenofobična, predkapitulirana zemlja ka šta je Francuska može spržit desetak miljardi eura u fingiranje bratstva, jednakosti i slobode u malo jače od četri i po sata samo na otvaranje Olimpijskih igara.

Pisa bih ja još o tome, ali kako san otvaranje počirija u tri navrata, početak, sredinu i kraj onda nisan ni po čemu meritoran, mada ovako tup pitam ove koji to jesu: Je li bilo išta od sporta u toj maskaradi? Ipak je sport povod.

Za pravo reć nema toga u šta mogu gledat skoro pet sati, a da stojin na mistu. Bešika, hemoroidi i živci mi nisu u najboljoj kondiciji. Meni pukne i najbolji film nakon 90 minuta ako slučajno pribaci koju minutu.

Ali mi zato pukne i nakon desetak sekundi ako do mog tupog mozga, dopre kakva politikom obojena monada. Pale su mi obe rampe na očima kad je oni ljubitelj kravice, koji obavlja ministarsku dužnost, nakon nekoliko dana izjavija da se nište ne bi prominilo da je on odma doša na misto tragedije kad je pala rampa na trajektu Lastovo i ubila tri nesritna mornara.

Ne bi se ništa prominilo kaže ”to” i ostane na nogama. Ako je i od ”to”, previše je. Dakako da o nabavi tih metalnih isluženih kapsila nije reka ni be.

Jedino se nije prominila volja svih normalnih da se njega trenutno promini. Ali kako to kod nas obično biva ona trojica su na žalost otišla zauvik, a ovi će po svoj prilici ostat na nogama do kraja mandata. U međuvremenu padavica rampi se nastavlja.

Jesan li reka da san otupija, aha jesan! Onda su veliki prostor dobile nakaze koje mrze vatrogasce, a ništa manje strance.

Ali sve će se to prominit kad dođe novi predsjednik. Tako barem obećavaju pretendenti na tu poltronu. Meni je favorit oni jedan iz SDP-a koji ima mali miljun nekretnina. Dakako, jer ako je dobar za sebe, valjda će se ka pravi socijaldemokrat sitit malo i nas.

E onda ovako tupast saznajem po portalima, televizijama i ostalim zatupljivačima kako je premijer sebi i ostalima, a ima ih ka Kineza, diga plaću za nekih 70 do 80 posto, a nama penzićima malo jače od sedam.

On se onako umiljato pravda kako nije odavno kalibrira dužnosničke plaće i da stvarno nema smisla da i njihove zaostaju za onima u Europi.

Pa jeba te premijerski led, po ovome ispada da jedino mi penzići još nismo ušli u Europsku uniju, a po svoj prilici radi tebe nikad i nećemo.

U međuvremenu je jedan pokret napravio domovinski preokret i krenuo u do sada neviđeno pljuvanje dojučerašnjih kamarada. Ali kako ludilo nije zahvatilo samo moju domaju onda se, kad me moja lijepa domovina štufa, bacim malo na svjetsku. A koje je tek to ludilo.

Sazna san da je po svom viđenju sebe Donald puno lipši od Kamale. Ako je i od tog Duška kratkouška, puno je. Nadalje, on je po svom izračunu pametniji od te ekstremne marksistice. Više nisan moga slušat tog nepatvorenog oriđinala.

Blejim dalje, a naslovi samo šikaju red masakra, red ubojstava, red egzodusa, red ksenofobije itd. U međuvremenu na Istoku i Bliskom istoku ništa novo, a o Zapadu da i ne govorim.

Bisna mularija doslovno puca, a kad nestane municije onda udri bodi, cipaj, dvadeset na jednoga. Bili mulci mlate žute, crni bodu sve ostale.

Ajmo zato curik u našu lipu. Evo san nedavno sazna da je i Tin Ujević bija ustaša. Alo, Tin Ujević?! Svašta ću saznat iz ovih medija iako lipo kaže ona stara kako se čovik uči dok je živ.

A dok ovo naše, a u stvari svjetsko ludilo hara, u mom gradu je sve potaman. Nama koji živimo u ovom sjebanom gradu parkiranje auta je čista nemoguća misija u kojoj ni Tom Cruise nema šanse.

Prije tri dana saznajem kako je neki Bosanac namjerno zaustavija auto nasrid žile kucavice i upalija sva četiri žmigala. Doletija je moto-pandur brzinom munje i naređuje mu da odma makne ili će mu zvat pauka, a ovaj kako on to jedva čeka. Moto-pandur ga gleda i pita ga za mentalno zdravlje, a ovaj mu mrtav-ladan odgovori: ”Vidi, jarane, ja evo pola dana tražim parking mjesto, nema šanse da ga nađem i kad izračunam pauka i cijenu parkinga meni to duplo jeftinije”. I onda neko kaže Bosanci glupi.

Prije neki dan san zorom tija ić u apoteku da kupim lijek zbog kojeg HZZO-u ostavljam pola penzije i dok san se rukama i nogama probija među hordama Japanaca, Španjolaca, Holandeza, Engleza i ostalih stranaca, uspija san doć u ljekarnu i sazna kako im je pa sistem i da dođem sutra ili preksutra. Sistem HZZO-a nije ozdravija ni nakon pet dana, a kad se oporavija lijeka više nije bilo.

Ako je umiljati diga plaću i ministru zdravstva za 80 posto onda mu nije da ništa.

I taman kad san tija pljunit u mobitel pročita san da je Seve postala najmanje balkanski špijun prve klase, a da je Bijelo dugme zavilo u crno ove šta vole crnu boju.

Sve u svemu nakon ovolikog ludila sve mi se nekako čini da sam se precijenio i da će mi nakon ovakva dva mjeseca odmora, trebat još makar tri da se na psihijatriji koliko-toliko oporavin.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira
    •  Narod puši farsu od slobode izbora i što veću falšu drame

> Svi tekstovi ovog autora