Gazimestan za Thompsona

Jun mesec je 1989. godine kada je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević održao svoj čuveni govor na Gazimestanu (tada Kosovo i Metohija, a danas Republika Kosovo – kako koga pitate) povodom šest vekova od Kosovskog boja iz 1389.

U tom svom nacionalizmu jasno je najavio nasilje kroz nekakve bitke i pobede, odnosno apostrofirao je odlučnost i hrabrost kao posebne osobine koje su nekada, one 1389. godine, i valjda tada krasile srpski narod.

Tada je na Gazimestanu, čuvenom uzvišenju na severoistoku Prištine gde je onomad vođena Kosovska bitka koju je Srbija izgubila, bilo prisutno (kako prema kojim izvorima) od 300.000 do dva miliona ljudi. Sva ta masa nezadovoljnih nacionalista u labavoj i već razjedinjenoj federaciji tražila je samo jedno, a to je potpuno gašenje bilo kakve autonomije Kosova i Metohije i veću intervenciju Beograda u rešavanju tzv. kosovskog pitanja.

Poput kakvog mesija, Tita nakon Tita, pojavio se ”čovek koji obećava” u obliku Slobodana Miloševića koji je trebao da povede svoj narod, koji je na svetom kosovskom tlu svoj na svome, ka svim onim srpskim zemljama koje nisu nužno u ataru moderne sužene Srbije.

Inače sve se to dešavalo 28. juna baš na veliki pravoslavni praznik Vidovdan i svaka sličnost sa onom izgubljenom Kosovskom bitkom, za koju mnogi u Srbiji ni ne znaju da je zapravo izgubljena, nije slučajna.

Da i mi po megalomaniji i mitomaniji ne oskudevamo potrudio se pevač Marko Perković u narodu poznatiji kao Thompson. Upravo je on prodao pola miliona ulaznica za svoj koncert opasnog rizika na zagrebačkom hipodromu u julu mesecu ove godine.

Belosvetski mediji su se raspisali o tome kako je ovo neviđeni spektakl o kojem će se, tako izgleda, više pisati nakon što se sama muzička priredba održi i muzičari odu kućama da broje pare.

Marko Perković Thompson kontraverzna je ličnost hrvatske sviračke i političke scene. Iz nekog razloga sam čovek je postao neviđeni brend i sinonim je za desni oblik domoljublja.

To je ono šta se jasno razaznaje u vidu crnih majica, često neustavnih obeležja iz doba neustavne NDH-a, i jeftinog populizma gde se slavi Domovinski rat tako da čoveka neretko ne zadesi susramlje od načina na koji se poštuju pali, ali i preživeli branitelji.

Mladi, to je ona budućnost ove zemlje, o ovom umetniku većinom imaju simpatije jer ne razumeju ili im je nebitno njegovo koketiranje sa neustavnim uzvikom iz doba najtamnijeg perioda hrvatske istorije.

To je onaj ”Za dom spremni” za koji je Ustavni sud naše Domovine četiri puta kazao da je neustavan u bilo kojem obliku, odnosno Evropski sud za ljudska prava koji je išao korak dalje imenujući sve to ”manifestacijom rasističke ideologije”.

Sada se čini, tu ima i radi ove vreline koja nas prži na ovom zagrebačkom asfaltu, da smo svi u nestrpljenju kako da preživimo dane oko održavanja koncerta svih koncerata, ali i koliko će neki od nas u svemu tome da zarade.

Već sada su iznajmljeni stanovi po Zagrebu, na tih nekoliko dana, u visini mesečne prosečne plate i opet se ostavlja utisak da je došlo na naplatu da kontinentalci pokažu kako to izgleda kada slično njima rade ljudi na obali u vreme turističke sezone.

Ako sve to stavimo po strani, domoljublje iz Nemačke, Austrije i Australije, odnosno ljude koji iz Berlina, Beča i Kambere više vole Hrvatsku od nas samih koji ovde živimo i plaćamo poreze, postavlja se glavno i jedino legitimno pitanje – ko će da čitav taj skup propisno obezbedi i ko preuzima odgovornost ako ne bude onako kako je zamišljeno?!

Po medijskom izveštavanju radi se o skupu visokog rizika! Stanari oko hipodroma sada već danima osećaju pritisak i deprivaciju saobraćajne infrastrukture jer se sve podređuje nacionalnom umetniku koji ispevava i nacionalističke stihove o pobedi, Domovini – tu objedinjuje i Herceg Bosnu, braku i ljubavi između žene i muškarca, ali i valjda patriotizmu za osiromašene i socijalno zapuštene.

Upravo je ovaj koncert, a gradska vlast je ovo odobrila pre lokalnih izbora, pokazatelj da smo mi, odnosno da su oni, isti kao oni preko Drine i da je i nama neophodan jedan oblik Gazimestana na Savi, ali sa Temua.

Jer zašto bi samo Srbi imali nešto najveće kada još veće možemo mi da organizujemo, naravno uz pomoć iseljeništva koje nema nikakvu nameru da se u maticu vrati i sa nama ovde nastavi da preživljava dan za danom u slobodi.

Sva je verovatnoća, svi se tome nadamo, da će koncert proći u najboljem mogućem redu, nije još sasvim jasno kako je to moguće ako će se opevavati neustavni ”ZDS”, no barem da ne bude povređenih među svom tom masom.

Da to ne govorimo napamet ne demantuje nas vest da je traženo da oko dvadeset odsto bolničkih zagrebačkih kreveta bude u pripravnosti za sav taj metež i živalj koji će na taj dan koncerta biti na hipodromu.

Jer to su ipak samo ljudi koji na specifičan način jako vole svoju zemlju, toliko da vam nekad od te i takve ljubavi krene krv na nos i zaboli vas od udarca glava, te mnogi od njih zapravo najviše vole Domovinu sa desnom rukom na levoj strani ćosavih prsa na steroidima i levom rukom u tuđem džepu.

Ko preživi, pričaće!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju
    •  Katedra za europsko javno pravo PFZG-a
    •  Hod za (petljanje u tuđi) život
    •  Dvadeset godina Queer Zagreba
    •  Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!
    •  Srećan Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!
    •  Grad Zagreb ima uključivu politiku prema LGBTIQ+ osobama
    •  Glas Jovanke Broz
    •  Ljudska prava su kod nas na čekanju!

> Svi tekstovi ovog autora