novinarstvo s potpisom
U nedostatku ikakvog sadržaja, onog suvislog i sa nekakvim zaključkom koji bi bio edukativnog karaktera, radi niskih strasti i dodatnog anatemisanja svega i svi mediji se trude da dodatno obezbede ispraznost u javnom prostoru i sa mislima onih ljudi koji ne zavređuju ništa više od običnog ignorisanja.
To su one teme koje se lako klikaju, pitke i sa naslovima i fotografijama koje ne odgovaraju u dva pasusa sadržaju, ali ih narod voli jer jedino tako nešto (ne)razume.
Prethodne nedelje (čitaj tjedna) portali su se utrkivali da prenesu kako je jedna žena kritikovala drugu ženu zbog svog atraktivnog izgleda, a žena je zaista atraktivna, uz obavijeni komentar i o sadržaju koji je izrečen. Kao povod isprazne i nepotrebne Facebook objave bila je profesorka Pravnog fakulteta u Zagrebu Sunčana Roksandić sa Katedre za kazneno pravo.
Profesorka Roksandić je, ujedno i Vaga u horoskopu sa vladarkom znaka lepršavom i bogougodnom Venerom, doktorirala na Pravnom fakultetu Zagrebu te je na Univerzitetu u Freiburgu odbranila disertaciju kao međunarodni dvojni doktorat. Pored toga što je profesorka dobitnica je i međunarodnih priznanja, počasnog doktorata u Gruziji, voditeljka je hrvatske jedinice za bioetiku, članica je i antikorupcijske akademske inicijative i istraživačica je pri Maks Plank institutu.
Profesorka Roksandić odavno nadilazi, za svoje relativno mlade akademske godine, ako bismo recimo merili koja je demografska struktura domaćih akademika, naše sužene areale naučnog rada i na pozitivan način obavlja diseminaciju onog dobrog šta imamo u društvu. To je ono da nismo samo poznati kao predzadnji u Evropskoj uniji po bilo čemu, odnosno da pored paprenog mora imamo dodatni sadržaj za tzv. ”evropske vrednosti”.
Nameće se jednako primenjivo pitanje na sve, a to je da li uz bogat akademski sadržaj, neprestano školovanje i doprinošenje nauci u Domovini i svetu, intelektualci trebaju da izgledaju tako da im ne bismo uzeli ni ”orah iz ruke”?
Da li su naši profesori sinonim za dosadne ljude koji govore nekakvim meta jezikom za čije razumevanje nam treba rečnik te da li moraju da se odevaju i ”doteruju” tako da kada ih vidiš odmah pomisliš na hrastov šifonjer svoje pokojne babe i njene memljive stvari pune moljaca.
Dok svako od nas ima svoju teoriju, uvek kontra i stalno protiv drugoga, nije nebitno napomenuti, možda čak biti i preoptimističan pa reći preodgojiti, šta mu je to seksizam i zašto je on (ne)prihvatljiv u savremenom društvu.
Jer kao što je jednom napisao Marko Vučetić da je raspelo sinonim za to da mi uvek imamo potrebu nekoga i danas da razapnemo tako je seksizam večno prisutna vatrica za spaljivanje žena na lomači našeg licemernog društva.
Seksizam je ništa više nego školski primer diskriminacije koja se temelji na polu ili uverenjima da su muškarci nadmoćniji od žena, što opravdava diskriminatornu radnju. To je ono, kao i u rasizmu, da je jedna grupa inferiornija u odnosu na onu drugu, bogom danu, superiorniju i opravdanje za tako nešto pronalazi se pre svega u vaspitanju od strane roditelja i uticaju društva. A da se razumemo društvo smo svi mi.
Iako nam još nije jasno pa šta je tu netačno, odmah se oslanjajući na nekakvo izvitopereno ”običajno pravo”, kada kažemo da je muškarac biološki ”jači” u odnosu na ženu, seksizam je izuzetno štetan jer izaziva osećaj bezvrednosti, autocenzuru i pogoršava zdravstveno stanje što za posledicu ima neravnopravnost polova.
Koliko je to loše, po sve nas, vidimo iz naših patrijarhalnih udžerica kada gledamo i slušamo, ali ništa ne činimo da to i promenimo.
Naglašavanje rodnih stereotipa uz nejednake odnose između žena i muškaraca dovodi do perpetuirane diskriminacije koja je jednako prisutna u svim sektorima i svim društvima. Ovo za rezultat ima nemogućnost osnaživanja žena i devojaka jer su konstantno pogođene seksističkim ponašanjem da se povinuju normama koje su nasleđene i koje idu protiv prava na jednakost.
Po mišljenju nekih autorki, koje se bave ovom temom koja je aktuelna još dok je ”sveta i veka”, upravo je seksizam prvi oblik ugnjetavanja u čovečanstvu na kojem se gradi sva dodatna tiranija, te je svaka društvena forma hijerarhije zlostavljanja modelovana na dominaciji muškaraca nad ženama.
Sve ovo je ništa više nego najobičnije nasilničko ponašanje koje otvara najgore oblike daljih podela u nikada idealnom društvu kojem više ni ne stremimo.
Ako se vratimo na konkretan primer, o onakvom verbalnom tranžiranju profesorke Roksandić, nije nebitno napomenuti da i žene mogu da budu seksisti(ce) i to prema drugim ženama, a što se imenuje autoseksizmom. ”Žena je ženi vučica”.
Po onome šta smo imali prilike da čitamo, onaj nepotreban status koji više govori o autorki nego o samoj profesori (prost narod bi kazao ”vidi ljubomorne”), to bi mu verovatno bio školski primer autoseksizma jer se radi o nepotrebnoj objektivizaciji.
Na kraju, dok šaljemo pozdrave profesorki Roksandić, uz lični komentar da je njena spoljna atraktivnost jednako posledica njene unutrašnje lepote, optimizma i vedrine koju i dalje treba da promoviše i u vizuelnom stilu koji neguje, ne trebamo da ostanemo nemi na minimalan ili nikakav osvrt organizacija civilnog društva na ovaj ad hominem ispad.
Gde je glasnija zaštita, odnosno vidljivije negodovanje, zbog prizemnog pokušaja verbalnog ataka na našu atraktivnu profesorku prava čiji je jedini krimen taj jer izgleda van učmalih stereotipa o tome kako fakultetske profesorke trebaju da izgledaju i da zaista ne moraju da ”četiri godine hodaju u istom sakou i hulahopkama kojima je otišla očica”.
Gde se denuše žene da odbrane drugu ženu od treće žene?
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.