Glavno pitanje svih pitanja: ”I šta ćemo sad?”

Izgleda da ponovo konji po hipodromu slobodno jure, a mi smo i dalje zatvoreni u sopstvenom viđenju prošlosti koju nikako ne možemo da promenimo, ali smo spremni, ko onomad za onaj izgovoreni ”ZDS” u Saboru, ovo malo limitiranog života koji delimo sa drugima na Zemlji suludo u raspravama – nekada mržnji i batinama, da potrošimo.

Koncert svih koncerata je prošao i svi smo čuli i videli poruke koje su odaslate. Kako ćemo da se sa time nosimo, onime šta nam se tamo svidelo ili suprotno od toga, svakome na indolentnu dušu jer mi nismo nacija od četvorogodišnjih izbora. Radije taj dan u četiri godine prespavamo ili presedimo i onda ostatak meseci preživljavamo u nikada donesenim ličnim odlukama izlaskom na glasanje.

Čini nam se da je upravo ovaj muzički, politički i verski događaj, bilo je tu među pola miliona ljudi svega za videti i čuti, spasio naciju u nestajanju od onog žutila u medijima u obliku ”kiselih krastavaca”.

Sada još imamo priliku, na rate i reprizu, da se bez ikakvog smislenog argumenta do balčaka raspravljamo o tome u kom pravcu ide ova naša preskupa zemlja za život. To što nam ekonomske i socijalne teme nisu prioritet, koje jednako pogađaju one koji su za ”dom” i one koji za to nisu ”spremni”, više je za sociologe.

Svakako treba istaći da nam se u svom tom haosu od podela na podelu, ko da se iznova stvaraju nove maligne društvene ćelije koje nam svima škode, dogodilo i nepotrebno patroniziranje od strane cenjenog premijera Domovine gospodina Andreja Plenkovića.

Njegov brzopleti istup oko pučke pravobraniteljice, gospođe Tene Šimonović Einwalter, jeste alarm za uzbunu. Jer nije više bitan sadržaj zakonskog i društvenog razmimoilaženja oko neustavnog ”ZDS” već je važno to da se ovakvim ponašanjem nasrnulo na nezavisnu ombudsmansku instituciju koju prepoznaje i napaćeni Ustav naše zemlje.

Da je to zaista isceđena pomorandža puna koštica potvrđuje i to da se svi, neprestano i selektivno, pozivamo na Ustav i ustavne vrednosti, a sve s namerom pronalaženja neke naše univerzalne istine.

Osim što to tako ne ide, stvari su ipak nešto složenije od lupetanja gluposti preko kompjuterske tastature, sve je to i opasno jer stvara cunami pogrešnih zaključaka i lažnih vesti koje su najveća pošast savremenog čoveka.

Tokom onih dana pre i nakon hipodroma pozivali smo se i na tumače Ustava i naš Ustavni sud. I tu smo, tako se čini, zaboravili kakve smo im sve političke i ad hominem kvalifikacije dodeljivali prethodnih godina, sa svih nivoa vlasti i od strane svake šuše koja ima internet, ali smo ih u ovim danima naknadne pameti spominjali kao naše spasioce od nas samih, naših prvih komšija sa crnom majicom ili košuljom, vojnom beretkom ili zastavom sa prvim belim poljem.

A mi bismo baš ove godine trebali da izeberemo još troje ustavnih sudija jer nam upravo tom broju njih iz trenutnog saziva u oktobru ističe mandat. Sudije Ustavnog suda biraju se dvotrećinskom većinom glasova svih zastupnika (101 glasom) iz reda istaknutih pravnika, posebno sudija, državnih odvjetnika, advokata i univerzitetskih profesora pravne nauke.

Koga ćemo ovog puta da blatimo, seciramo mu gene ”kamene” i gde mu je deda, a gde tata bio 1941. i 1991. godine, tek ćemo da sačekamo da napadnemo.

Jer mi iz sopstvenih postupaka, ne daj mi te bože da to imenujemo sa greškama, ama baš nikada ništa ne naučimo i onda se stalno vrtimo u krug, glođemo sopstvene udove koje smo više puta ižvakali i rastrgli, pa iznova ponavljamo istu grešku gde smo prethodno stali.

Tako će izgleda biti i sa imenima egzibicionista koji će se javiti za mesto sutkinje ili sudije najvišeg žalbenog suda u Domovini i najvažnijeg čuvara Ustava kojeg centrifugiramo.

Mnogi među nama se diče, to su spremni i pesničarenjem da pokažu i ”dokažu”, kako vole našu Domovinu više od drugih. Njihovo viđenje ljubavi se većinom svodi na odevne predmete, šalove, kape, majice i zastave, kao i pevanje o lepoti Domovine i veri.

Ako se neki element od toga izuzme onda domoljublje nije dovoljno autentično, odmah kreće sumnja na ljubav prema Hrvatskoj, i neretko se upotrebljava ona čuvena da se onda ”mrzi sve hrvatsko”.

Ako se vratimo na održani koncert, viđenje i crnih majica sa javno vidljivim oznakama ”ZDS”, utisnutim R. Bobanom i ušatim U na hrvatskoj zastavi, odnosno ako je vrh političkog rukovodstva bez veće kritike prema svemu tome, samo je Evropska komisija načelno osudila fašističko znakovlje, šta nam je činiti?

Levica, ako to i dalje postoji kod nas, nije znala kako ovu materiju da uredi, a da se ne zameri većini stanovništva, odnosno skoro svima u iseljeništvu, dok desnica ne vidi razlog da se bavi sa ovom temom.

Onaj nesrećni Ustav kojeg pominjemo nije vrednosno neutralan i proklamira antifašizam i pravi otklon od neustavnih godina NDH, ali se u praksi ništa po tom pitanju ne dešava i zapravo se čini da ide ka suprotnom od svega šta je u preambuli navedeno.

Na kraju treba istaći da je politička situacija kod nas nakon održanog koncerta jasna. Najjača politička stranka nema volje da se osvrće na ono šta su za njih pojedinačni ispadi u blistavo održanoj manifestaciji, gde se ispevavala pesma Čavoglave – tako misle i njihovi koalicioni partneri, dok je društvena realnost mnogo komplikovanija za razumevanje.

Sa ovim šta se desilo nismo ni napred ni nazad, ni vamo ni onamo. Geografski terminološki opisano zapeli smo u pomerenom rasedu, desio nam se veliki zemljotres, i nastala je nekakva šteta, a mi nepomično stojimo.

Glavno pitanje svih pitanja, kako bi rekla Konstrakta: ”I šta ćemo sad?”.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona
    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju
    •  Katedra za europsko javno pravo PFZG-a
    •  Hod za (petljanje u tuđi) život
    •  Dvadeset godina Queer Zagreba
    •  Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!
    •  Srećan Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!

> Svi tekstovi ovog autora