Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas!

”Niko ne sme da te dirne, zemljo moja najdraža na svetu. Međe tvoje da ostanu mirne, k’o sokoli bićemo u letu! Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas! Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas!

Niko ne sme tebe da razdvaja, plavo more mačem se ne seče. Krv junaka odavno nas spaja i niko nas pokoriti neće. Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas! Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas!

Odavno smo navikli da dočekujemo prijatelje, ali i mrskog vraga. Mi živimo i ginemo slavno, sve za tebe zemljo moja draga. Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas! Hej, Jugosloveni, nek’ se čuje glas! Mi smo slični steni jer bratstvo spaja nas!”

Uz ove lepe stihove, koje je opevala naša domaća muzička zvezda Doris Dragović, o jedinstvu, snazi i lepoti nekada zajedničke države koju negiramo pa takvom negacijom brišemo i delove sopstvenog identiteta, proživljavamo ovo leto Gospodnje koje odoleva medijskoj sezoni ”kiselih krastavaca”.

To je period u godini kada izostaju smislene vesti pa čitamo ko je šta obukao ili svukao na plaži, ko je šta jeo i gde se, prostite mi, bože, pomokrio, ali i ko je sve to koliko platio.

Ove godine smo bez toga, barem ne u onom ekstra tonu kao prethodnih leta, jer su nam medijske stupce, koji su prepuni netrpeljivosti, šovinizma i neznanja, omogućili koalicioni partneri najveće stranke kod nas, HDZ-a.

Reč je o grupi ljudi u nasledničkoj stranci umetnika Miroslava Škore, Domovinskom pokretu. Osim homoerotike i pucanja po kukuruzištu usred bela dana, u vintage stilu, članovi ove stranke su se jasno pozicionirali u medijima sa svojim inicijativama od kojih se ne zna koja je besmislenija od druge, a koje svi mi plaćamo.

Tako smo nakon onog održanog koncerta svih koncerata, gde smo neustavnu ”manifestaciju rasističke ideologije” u vidu pokliča ”ZDS” sveli na ”Isusa i Mariju”, dobili i jedno Poverenstvo koje će se baviti prekopavanjem, selektivno – ne njihovih već samo naših, ostataka poginulih ljudi nakon još jednog u nizu bratoubilačkog Drugog svetskog rata.

Jer nisu nas ovde najviše ubijali stranci, ne, već smo se mi, onako muški i sa nasleđenim tupim kašikama sa kojima smo samo nekoliko meseci pre toga svi jeli zajedno, međusobno tamanili i bacali po klancima i jamama nekada zajedničke zemlje.

Poverenstvo, na čijem čelu će biti stručnjak za noviju istoriju i forenziku, gospodin Ivan Penava, valjda će dobiti po lopatu i onu veliku crnu kesu te će među jaruge okolnih zemalja na Zapadu da traži nešto što samo oni žele da nađu, a odnosi se na neku nedokazanu istinu koja nam je katarzično potrebna.

To što se takvo Poverenstvo formira baš sada, i za koga, i sa tako uskim tumačenjem kojih žrtava i to od koje vrste totalitarnog režima, više je za one vidovnjake koji zaluđuju napaćeni narod posle 23 časa na lokalnim televizijama.

Kako nam ne bi bilo dosadno pobrinuli su se pojedinci iz braniteljskih udruženja Domovinskog rata koji su nakon održanog spektakla na hipodromu rešili da se bave muzičkim (ne)ukusom i da spreče ono što bi mu valjda bila ”meka” srpska moć kroz pevačice i pevače iz komšijske Srbije.

Tako je ponovo zabranjen nastup Bajage i instruktora, odnosno sada se preti daljim koracima ako na moru bude pevala Brena (bez slatkog greha).

Da li je ovo uzročno-posledično nakon otupelih refleksa i pregaženog Ustava i zakona Domovine nakon hipodroma još nije najjasnije, no svakako je indikativno da se nastavlja onaj nikada dobijeni treći deo državnosti, uz teritoriju i narod, a odnosi se na reinterpretaciju istorije a posebno perioda Drugog svetskog rata i Domovinskog rata.

Usled straha od toga da nije nametnuta jedinstvena istina, a šta bi mu to tačno i bilo, isto tako se ne zna, baulja se po bespućima prošlosti uz potrebu dokazivanja nedokazivog i nepotrebnog.

Većina takvih pojedinaca, neki su se organizovali i u stranke, te u grupama disleksično iščitavaju istorijsku građu s Temua, zapravo kuburi sa svojim identitetom sa kojim nije načisto i tada nastaju muke koje se primećuju po sumanutim izjavama, uvredama i pretnjama.

Ti neprihvaćeni identiteti najveća su golgota za svakog čoveka, ali i za one oko takvih ljudi. Tako čitamo kako su najveći i najgrlatiji domoljubi oni koji neprestano gledaju Radioteleviziju Srbije i slične okupirane Vučićeve kanale, te znaju sve stihove srpskih estradnih umetnica koje bi javno da zabranjuju, ali koje krišom obožavaju.

Nešto kao i kod onih slučajeva kada bi neko gej ljudima da lomi kosti, a on takav sam – jer koji bi bio drugi poriv da se samo time baviš ako te se to lično ne tiče, u dark roomu krišom i negirajući sopstvenu seksualnost stimuliše svoje telesne otvore radi zadovoljstva.

Dok sačekamo šta će da nam kaže Državni inspektorat oko kampanje jednog privatnog trgovačkog lanca i njegovih reči koje nisu nužno na hrvatskom jeziku (kod nas se inače mešaju jezik i pismo, ali to je neka druga priča), a posle podnesene prijave zaludnih osoba iz Domovinskog pokreta, nije naodmet da se zapitamo da li smo kao društvo toliko propali da nam je zapravo dobro kako je moglo da bude?!

Samo sada ostaje da se nadamo da nekome neće pasti na pamet da zabranjuje nastupe Doris Dragović, zbog pesme kojom je opevala bratstvo i jedinstvo među bratskim narodima i narodnostima druge Jugoslavije.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona
    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju
    •  Katedra za europsko javno pravo PFZG-a
    •  Hod za (petljanje u tuđi) život
    •  Dvadeset godina Queer Zagreba
    •  Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!

> Svi tekstovi ovog autora