autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Izgradnja mira (1. deo)

AUTOR: Ivan Zidarević / 01.09.2025.

Jeste li skloni nečemu šta se imenuje kao izgradnja mira? Da li je mir odsustvo rata ili neposredni period nakon oružanog sukoba ili se radi o strateškom, promišljenom i dugoročnom, procesu koji se odnosi na međuljudske procese i transformaciju tako prisutnih konflikta.

Sve ovo, ali i mnogo više od toga, predstavljeno je u ”Priručniku za stratešku izgradnju mira – Vizija i okvir za pravedni mir”, iz 2012. godine, Lise Schirch.

Izgradnja mira je mnogo šira i kompleksnija u odnosu na prvu asocijaciju šta bi to tačno značilo. Ono obuhvata doslovno sve i svakoga, bez obzira na prethodna iskustva i njihova uverenja, verska, filozofska i svaka druga, te tako i svi daju svoj doprinos, sa svojim vrednostima i ubeđenjima, rezultatu u usklađenom delovanju u obliku strateške izgradnje mira.

U navedenom Priručniku autorka promoviše koncept pravednog mira kao opšteg cilja ili vizije izgradnje mira.

”Procesom izgradnje mira pokušava se spriječiti, smanjiti i transformirati konflikt, te pomoći ljudima da se oporave od bilo kojeg oblika nasilja, čak i strukturalnog koje još uvijek nije dovelo do masovnih društvenih nemira. Istovremeno, ohrabruje ljude da njeguju međuljudske odnose što pomaže njima samima i njihovom okruženju.”

Ovakvo objašnjenje jasno se da preslikati na našu svakodnevicu koja nas svakim danom, čini se sve više, sabija uz ćošak bez mogućnosti da se otrgnemo od zapaljive retorike koja s verbalnog samo što nije prešla na fizičko nasilje – svako protiv svakoga.

”Mir se ne dešava tek tako. On se gradi kada osobe preduzimaju promišljene korake prilikom donošenja odluka o dugoročnim planovima i očekivanim problemima, sudjelujući u stalnoj analizi konflikta i lokalnog konteksta, te koordinirajući različite aktere i aktivnosti tokom svih faza konflikta i na svim društvenim nivoima.”

Sve je suprotno od naših političkih predstavnika, sa svih nivoa vlasti, koji nas izlažu problemima i podelama, a ne da nam nude i nameću rešavanje sukoba i alternativu u postupku iznalaženja društvenih rešenja.

Da je sve ovo više nego kompleksno, zamršeno i ne tako jednostavno, jer je u pitanju proces koji stalno traje i nema kraj kao što mu se uočava početak, govori i nabrajanje šta izgradnja mira nije.

Tako autorka navodi da izgradnja nije prijatna ili idealistička, da nije isto šta i transformacija konflikta, da se ne radi samo o vremenu postkonfliktnih društava, da to nisu nekakve zapadnjačke ideje već se radi o univerzalnim ljudskim vrednostima karakterističnim za sve kulture, odnosno da se izgradnjom mira ne izbegavaju konflikti kao takvi i ne ignoriše strukturno nasilje i socijalna nepravda.

”Koncepti pravde, pravednog mira i ljudske sigurnosti dio su vrijednosti izgradnje mira. Pravda postoji kada se osobama omogući da učestvuju u stvaranju životne okoline tako da mogu zadovoljiti svoje potrebe. Pravda postoji kada ljudi poštuju ljudska prava drugih i kada postoji postupak za utvrđivanje odgovornosti osoba koje krše ljudska prava drugih prema njihovim žrtvama i cijeloj zajednici. Koncept pravednog mira uključuje zamisao da pravda uspostavljena nasilnim putem dodatno doprinosi nepravdi, te da je mir bez pravde teško održiv.”

U tom kontekstu ljudska sigurnost postoji kada je osoba zaštićena od direktnog i strukturalnog nasilja, odnosno kada je svaki čovek u mogućnosti da ostvari svoje osnovne potrebe i prava bez posledica ili deprivacije.

Ona se u savremenom svetu, razvojem ljudske svesti, proširuje i nadilazi razumevanje sigurnosti (bezbednosti) tradicionalnog tipa koje znači zaštitu telesnog integriteta, teritorije ili nacionalnih interesa. Radi se o širem konceptu koji podrazumeva smanjenje opasnosti od bolesti, siromaštva, kriminala i svih onih drugih prepoznatih faktora koji utiču na kvalitet života.

Mi danas, ovog leta Gospodnjeg 2025. godine, živimo u jednom sveopštem verbalnom nasilju koje nas polarizuje na atome od kojih smo satkani, ali s namerom sukoba do međusobnog istrebljenja. Relativizujemo nedavnu prošlost iz koje su neki jedva, neki ni to nažalost nisu, izvukli živu glavu i s puno negacija i nerazumevanja činimo veliku štetu sadašnjosti otimajući pravo na budućnost generacijama koje dolaze.

Republika Hrvatska ima društveni identitetski problem, a politički i društveni akteri, oni koji imaju mogućnost medijskom izlaganju, ali i zloupotrebi tog prava, nemaju veština, ali ni volje da nas ujedinjuju u različitosti poštujući pravo svakog čoveka na lični identitet bez generalizacije i stereotipizacije.

Izostaje nam dijalog, a svi se pozivamo na njega, te se zaključuje da smo izrazito konfliktno društvo koje autodestruktivno urliče zapomažući za pomoć.

Delovi preuzeti iz ”Priručnika za stratešku izgradnju mira – Vizija i okvir za pravedni mir”, Lise Schirch.

(Nastaviće se)

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: