Izgradnja mira (3. deo)

U ”Priručniku za stratešku izgradnju mira” Lise Schirch navedeno je da izgradnja mira ima različite pristupe i da oni mogu da se svrstaju u četiri kategorije.

U pitanju je rešavanje konflikta nenasilnim putem (monitoring i zagovaranje, direktno delovanje, civilna odbrana i zaštita), smanjenje direktnog nasilja (zakonski i pravni sistem, humanitarna pomoć, mirovne misije, vojna intervencija, zaštićene zone itd.), transformacija odnosa (lečenje traume, restorativna i tranzicijska pravda) i izgradnja kapaciteta (razvoj, demilitarizacija, trening i obrazovanje i istraživanje i evaluacija).

”U konfliktima u kojima je moć nejednako raspodijeljena i u kojima nije dovoljno razvijena svijest javnosti o ovim problemima, često je teško potaknuti sukobljene strane na razgovor. U ovakvim okolnostima, oni koji su spremni na dijalog često su nezadovoljni jer grupe koje imaju veću moć nisu spremne pregovarati ili započeti potrebne strukturalne promjene. U takvim slučajevima, važno je rješavati konflikt nenasilnim putem kroz strateško nenasilje.”

Radi se o direktnom i asertivnom delovanju s ciljem rešavanja prisutnog sukoba. Smanjenjem direktnog nasilja radi se na uključivanju zakonskih i pravnih sistema države, a radi omogućavanja sigurnog prostora za života.

Ovakvim pristupom radi se i na prevenciji viktimizacije koja je stalno prisutna u međuljudskim odnosima, a posebno je karakteristična pri gruboj primeni birokratskih protokola koji zadovoljavaju formu, ali ne i suštinu.

”Transformacija je ključni princip svih programa izgradnje mira. Izgradnja mira nastoji transformirati osobe, porodice, zajednice, poduzeća, strukture i vlade tako što će zamijeniti destruktivno očitovanje konflikta s konstruktivnim rastom i razvojem. Glavni zadatak izgradnje mira je transformacija odnosa u kojem prestaje destruktivno ponašanje, a započinje zadovoljenje ljudskih potreba i zaštita ljudskih prava.”

Mi smo društvo, naše Republike Hrvatske, sa nizom traumatične prošlosti koja nam uzrokuje trajne fizičke, emocionalne i duhovne posledice, a koje su uzrokovane i različitim faktorima izvana, ali najviše iznutra. Naučno je dokazano da se transgeneracijske traume prenose unutar porodica i više generacija što istiskuje, kod određenih osoba, potrebu za proizvodnjom nasilja radi isterivanja svoje pravde ili osvete.

”Liječenje traume zahtijeva izgradnju odnosa i ponovno povezivanje sa samim sobom, vlastitom duhovnom dimenzijom, drugim ljudima i okolinom. Ono pomaže tijelu da se riješi fizičkih manifestacija traume. Ovo se često događa kada se žrtve priključe grupama preživjelih i kada unutar njih pronađu olakšanje tako što dijele s drugima slična iskustva nasilja i gubitka. Proces liječenja traume pomaže ljudima da poduzmu konstruktivne korake u sprečavanju sebe i drugih da nanovo budu traumatizirani.”

Na putu k osnaživanju pojedinaca i ostvarivanja ciljeva izgradnje mira nije važno samo zaustaviti prisutni konflikt već kreirati kapacitete za kulturu pravednog mira.

”Društva koja se bave potrebama i pravima svih svojih građana/ki i koja su u potpunosti sposobna kroz demokratske procese rješavati konflikte, reflektiraju kulturu mira i pravde. Izgradnja kapaciteta za pravedan mir podrazumijeva da ljudi ne smatraju kulturu kao statičnu stvar, već da znaju kako preuzeti odgovornost za njeno oblikovanje, kao i stvaranje pratećih infrastruktura kao što su institucije, organizacije i javne politike koje je mogu podržati.”

Prethodnih meseci, kao da se dogodio kakav društveni klimaks nacionalnih razmera, prisustvovali smo vrhuncu društvenih podela koje nas, tako se čini, jedan dan dele od unutrašnjeg oružanog sukoba u vidu građanskog rata.

Opasnost, kao onaj biološki hazard, vreba na svakom koraku jer se neprestano delimo i prebrajamo, u svemu tome neke pribrajamo dok druge iz grupe isključujemo, i to sve bez ikakvih posledica po ono šta izgovaramo i kako se prema težini kolektivnog svesnog nosimo.

Naša Domovina, Republika Hrvatska, proživljava svojevrsnu najveću ugrozu od onih godina Domovinskog rata jer smo se polarizovali, mnogi među nama su do zuba naoružani i nahuškani, te izgleda da jesmo spremni za bratoubilačku borbu do istrebljenja radi nametanja uniformisanog izgleda neprikosnovenog i neupitnog identiteta kako to život ovde treba da izgleda.

U svemu tome jako odmažu društveni činioci i moralni i duhovni lideri jer se Katolička Crkva jasno distancirala od uplitanja u za narodne mase korišćenje verskih simbola u vidu Gospe i krunice od dronova, odnosno svega onoga šta se koristi u nametanju koje su to vrednosti, ”Bog i Hrvati” u još uvek sekularnoj Republici Hrvatskoj. Ovde izostaje, od strane verskih lidera, ona rečenica ”ne u moje ime”.

Izgradnja mira, kao jedan neprestani proces rada pre svega na sebi, bližoj okolini, a onda i široj i nacionalnoj zajednici, težak je i dugogodišnji proces pun padova, ali pre svega uspona, koji nikoga ne isključuje i nikoga ne smatra manje bitnim!

Jer sadašnjost i budućnost zavise od svakog od nas, čoveka sa imenom i prezimenom, koji je obdaren korpusom ljudskih prava i posebnostima, ali jednako tako svojim obavezama prema drugima i svetu u kojem u suživotu živi!

Delovi preuzeti iz ”Priručnika za stratešku izgradnju mira – Vizija i okvir za pravedni mir”, Lise Schirch.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Povjerenstvo ni za šta!
    •  Beogradski Prajd 2025.
    •  Izgradnja mira (2. deo)
    •  Izgradnja mira (1. deo)
    •  Hvala hrabroj Daliji Orešković
    •  Darujte krv! Autovani gejevi stop!
    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
    •  Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!

> Svi tekstovi ovog autora