Kraj vladavine ”junaka doba zlog” u Srbiji nije blizu

Po svemu sudeći večiti predsednik Srbije, vožd savremene srpske istorije, nikada neće letovati na našem plavom Jadranu.

Sama pomisao da građani Srbije, nad kojim svakodnevno iskaljuje svoje frustracije jer bi uveo formalni apsolutizam, ali ne može, žele da putuju van planina, jezera i zagađenih reka Otadžbine da bi se okupali i na hrvatskom moru, njemu izaziva napade pene na usta i loše prikrivenu pasivnu agresiju.

Srpska napredna stranka, kao ”osmi putnik” zlotvorne Srpske radikalne stranke, svoj poslanje i postojanje duguje osuđenim ratnim zločincima koji su svoj životni vek proveli u revitalizaciji četničkih ideala, sa pratećim ravnogorskim metodama obračunavanja, a sa ciljem proširivanja sužene i uskogrude Srbije na zemlje koje su od takve Srbije bežale glavom bez obzira.

Vladajuća Srpska napredna stranka, poput kakvog humanoida ili izroda, liči na čoveka, ponaša se kao (ne)čovek, ali čovek nije, napaćenu i socijalno zapuštenu Srbiju unazađuje do neprepoznatljivosti koristeći se isprobanim metodama koje se lako primaju na tle oblika mulja i gliba.

U tome im, a kako drugačije, za pare poreznih obveznika, pomažu belosvetske agencije za javno mnjenje koje više ne mere puls tog istog mnjenja već ga uspešno oblikuju.

Ono o čemu je pisao Džordž Orvel u svojem kapitalnom delu ”1984” ili ono šta je ”Mala crvena knjižica” Mao Cedunga za drugarsku Kinu, za Srbiju je smuljana propaganda, ratnohuškačkog tipa sa tipusima i tipovima recikliranih iz bedom osakaćenih devedesetih, te je samo sredstvo sa kojim se postižu svi ciljevi.

Naravno, nikakva i kilava, razjedinjena i nesnađena opozicija im u svemu tome aktivno pomaže što za rezultat ima beskonačan niz godina vladavine čoveka koji je spojio maršala i knjaza u jedno(m).

Za propagandu se kaže da je nameran i sistematski pokušaj oblikovanja percepcije, manipulacije i spoznaje, te direktnog ponašanja kako bi se ostvario cilj koji ostvaruje zacrtanu nameru propagandista.

Prevedeno na naše jezike u pitanju je namerna manipulacija koja vodi ka izmenama stavova kako bi se postiglo određeno ponašanje uz nekritičko prihvatanje.

U pitanju je i oblikovanje ljudske percepcije radi kontrole mišljenja. Percepcije koja se između ostalog informiše i preko društvenih mreža iščitavajući samo netačne naslove koji odudaraju od sadržaja.

Imajući u vidu da propaganda odgovara onome koji upravlja trebalo bi se osvestiti, na narodskom jeziku se kaže ”opasuljiti”, te se trgnuti od serviranih informacija i vesti koje su tu da nas zavedu i izazovu kod nas kojekakve osećaje i emocije.

Koliko su građani Srbije, u konkretnom slučaju, skloni tome da bivaju zavedeni svakodnevnom propagandom zavisi i od kritičkog poimanja plasiranih ideja.

Nije neka novost da i srpski narod, tu se misli na sve građane Srbije, a ne samo Srbe, pokreću emocije, a ne razum.

Tako je i sa masom koja jeste veliki broj ljudi, u prirodi je to krdo, jato ili stado, na ograničenom prostoru. Poput kakve neuralgične tačke, neka vibrantna i lako probavljiva emocija drnda se po takvoj žici, sa iznova ponavljanim sloganima, kako bi se postigao zadati cilj.

Dao bog, na ovim našim prostorima ne fali ni stada ni pastira, emocija i jeftinog populizma, kako bi se postiglo više ciljeva koji su ograničeno vezani za dobit malog broja povlašćenih u društvima nejednakih.

Da bi se to ostvarilo važno je zbiti redove i napraviti što gušću masu smeše ljudi kojima se ispiraju mozgovi, a time se i sprečava stvaranje individualizma, odnosno radi se na stvaranju tako očekivanog konformizma.

Da stvar bude gora nije ni propaganda imuna na laži i prevare, a kako drugačije da ostvari svoje unisone ciljeve, te se svesno koristi lažima i obmanama radi zadobijanja poverenja i pažnje publike.

Kod same laži pozitivno je i to da za nju ne trebaju dokazi te je dokazivanje da je iznesena tvrdnja lažna ogroman gubitak ograničene energije.

I mi smo nekada, preko svojih dalekih predaka, evoluirali te smo iz mora prešli na kopno.

Tako je i srpska propaganda spretno prigrlila nove tehnologije te se danonoćno bori za preživljavanje i iznova izmišlja nove metode opstanka na vlasti, uz kolateralne žrtve svuda oko sebe.

Žrtava je puno, ljudskih i materijalnih, ali i to biva uspešno obavijeno velom dodatnih deluzija kako se ne bi uneo nespokoj u naciju izobilja.

Ono u čemu srpska propagandistička mašinerija ne oskudeva jeste tehnika korišćenja glasina kako bi se do krvi i bez odgovornosti diskreditovao neko ili nešto.

U pitanju su obmane nepoznatog izvora koje mogu da budu, u srpskom slučaju su po pravilu neistinite, sa plamenim širenjem bez da se posegne za vatrogasnim crevom.

To su oni nakićeni i intrigantni sadržaji koji podilaze tračerskim strastima, obrazovanim i neobrazovanim ljudima, a s ciljem da budu zanimljivi i lako probavljivi.

Ono što je u slučaju Otadžbine opasno, poput gladnih skakavaca koji prožderu čitavo zasejano polje, jeste pomisao da desetogodišnja vladavina ovakve stranke na vlasti ima početak, ali ne i vidljivi kraj.

Kraj vlasti za ljude koji se služe svim nemoralnim i opasnim po život metodama značio bi disidentski egzodus, sa koferima punim parama, odnosno sedenje po optuženičkim klupama otuđenih sudova.

Imajući to na pameti čovek se lako uhvati u vrzino kolo da li će, i pod kojim okolnostima, vladajuća Srpska napredna stranka prepustiti opstruisanu i po goli život bitnu vlast.

Ako je odgovor da vlast znači i nečije preživljavanje jednostavnom metodom rasuđivanja, to je ono na čemu se aktivno radi da ne postoji, zaključuje se da kraj vladavini ljudi ”junaka doba zlog” nije blizu.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora