novinarstvo s potpisom
– Zete, jesi li ti bija Jugoslaven?
– Ma kaki!
– A šta si onda bija?
– Eskim.
– Ne stvarno, šta si bija?
– Pizda ka i sad.
– Ne pitan te za karakter vengo za nacionalno opredjeljenje.
– Ne znan šta bi van odgovorija na tako složeno pitanje.
– Kako to?
– Lipo.
– Stani malo, oli se ti nisi rodija u SFRJ?!
– Nije nego u FNRJ.
– Znači bija si Jugoslaven?!
– Ne, bija san Aboridžin. Ajde, pljunice, ne mantajte me, a šta san drugo moga bit.
– Ja samo pitan.
– Aj dobro. Je, je bija san Jugoslaven, ali san za svaki slučaj nosija bumerang
– A šta si sad?
– Druga mona isto s bumerangon.
– Pitan te za nacionalnost.
– A ja vama odgovaran.
– Znači ti si po nacionalnosti mona?!
– Nije nego euro s bumerangon.
– Šta euro?
– Pa euro-mona.
– Aj dobro, nego aj ti meni, dobri moj zete, objasni zašto ti Juga nije pasala?
– Da zašto?
– E zašto?
– Zato šta je bila jednopartijska.
– Oli ti nisi bija u partiji?
– Jesan, bija san sedan miseci.
– Kako to?
– Sedandeset pete san u vojsci zarad deset dana odsustva uša u partiju.
– I ti si zarad toga uša u Savez komunista?
– Pravo da van kažen bija bi ja uša i u mudžahedine i za manje dana.
– A kad si izaša?
– Čin san skinija uniformu.
– Znači i ti si bija komunjara?!
– Pa koji! Kardelj mi nije bija do kolina.
– Čekaj malo, ako si ti radi interesa uša u partiju onda si po definiciji bija komunjara.
– Ne nego san bija karijerist. A šta ste se vi mene danas uvatili? Prvo Jugoslavija, onda partija, šta je treće?!
– Polako, doći ćemo do toga. Nego nisi mi reka kako si se osjeća u Ka pe juu?
– Iz mog velikog višemjesečnog iskustva mogu van priznat ćutija san se nekako svjetski, u stvari više sovjetski.
– A je li ja ikad mogu s tobon bez tih tvojih floćavanja?
– A, pljunice moja, kakva pitanja takvi odgovori.
– A jesi li se kasnije uključija u rad koje stranke?
– Jesan.
– Koje?
– Turističke.
– Koja je to?
– Ona koja je priko lita radila na integraciji sa strankinjama.
– Znači i ti si bija galeb?!
– Više ka vrabac, a kako san sad očerupan, jerbo su mi opala sva pera, onda sada s ovin zadnjin peron ispisujen samo lipa sjećanja.
– A na kojen si jeziku manta cure?
– Zna se. Isključivo na ruskon.
– Ozbiljno te pitan?!
– Onda van još ozbiljnije kažen da san ih najbolje kuva na jeziku partije i platforme SKJ-u.
– A jesi li tin strankinjama falija Jugu?
– Sve san ih smanta iskuljučivo na liku i djelu druga Tita. A jednu san Finkinju uvatija na sedan sekretara SKOJ-a.
– A šta si in lipo govorija o Jugi?
– Najviše in se svidilo rudno bogatstvo, blagorodne njive i seljačke zadruge.
– Zajefrkaješ ti mene?!
– Ma di bi ja vas, šta van je?!
– A da si sad ponovo galeb šta bi in sad govorija lipo o lipoj tvojoj.
– Prvo bi ih vodija po putevima seksualne revolucije i evocira uspomene na moje ofanzive.
– Ne pitan te to nego s čime bi se moga pofalit kad bi te pitali kakva ti je država?
– Falija bi se isključivo pretvorbon.
– Kako to?
– Lipo jer nije mala stvar u 25 godina od čovika postat pizda.
– Bogami, vidin ja da si ti naš.
– Nisan nego svoj.
– Aj sad mi pošteno reci je li ti bilo bolje u Jugi ili lipoj tvojoj?
– Meni je bilo najlipše u Jugi vašoj.
– Baš mi je drago šta si napokon prizna istinu.
– Priznajen bilo mi je lipše jerbo nisan zna vas.
– I meni isto.
– Jesmo li sad to završili?
– Nismo.
– Oli ima još?
– Ima, jerbo ja samo oću da mi napokon priznaš kako je moja Juga bila sto puti bolja od ove tvoje Rvacke.
– Kako bi van reka. Meni je onda bilo puno lipo jer san bija mlađi, luđi, bezbrižniji i jebavalo se meni i za partiju i za Tita i za bratstvo i jedinstvo. Meni je bilo najvažnije dobro se zajebavat, a o ostalome nisan vodija računa. Ka i šta je vama sigurno bilo puno lipše u Austro-Ugarskoj nego Jugi.
– Ako ti ja dan jednu Austro-Ugarsku priko ćunke. Ti’š meni da san stara?
– Izvinjavan se pionirki. Ali sad vi meni, pljunice, onako pošteno recite, je li vama bilo lipše prije onog Drugog svjetskog ili za vrime oslobođenja.
– Za pravo reć je!
– Koje je? Prvo ili drugo?
– Prvo, naravno.
– Falin te bože da se i vama makar jednon vratija u glavu bumerang s kojin me stalno provocirate.
– Priznajen poraz, ali ti moran reć da mi zete makar možemo s gušton zavikat živile naše mladosti.
– Ko zna, valjda će i ove sadašnje generacije jednog dana moć reć to isto.
– Misliš na njihovu lipu mladost u Hrvatskoj.
– Ne nego u Irskoj.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.