Milanovićev mandat i nije za neku pohvalu

Neslavno, tako se čini, smo ušli u Novu 2025. godinu! Još ima nade da do kraja meseca nećemo da prekršimo lako donesene odluke, da ćemo biti bolja verzija sebe, koje su najviše usmerene na onu krilaticu da se danas svako trudi da umre zdrav.

Dijeta, manje poroka, više mira i zelenila, ništa stres i politika, ma isključivo retuširana nirvana kojoj težimo čitavog života, ali koja nam usled različitih distrakcija izmiče.

Prošli su nam predsednički izbori. Kandidati su nam bili takvi kakvi su, većinom nikakvi i zastrašujući, te su pravo razbijeno ogledalo i naroda koga bi da predstavljaju i da od tog istog naroda dobiju imunitet, obezbeđenje i sigurnu platu bez ikakvih smislenih obaveza.

No među svim tim ljudima, koji su se okuražili da nas povedu u novi vrli svet, istakli su se predsednik Zoran Milanović i njegov protivkandidat u drugom krugu Dragan Primorac.

Gospodin Primorac je, prema svemu šta mu se događa, možda čak i čovek koji je ucenjen da se kandiduje na ovako (ne)bitnim izborima.

Osim što smo čuli, ono šta smo i pretpostavljali, da niko drugi iz Hrvatske demokratske zajednice nije želeo u političku trku u kojoj je pobednik znan i bez da su krenule pripreme, postavlja se pitanje zašto bi iko zdrave pameti išao na duel, meč odnosno dvoboj, sa predsednikom Milanovićem?!

Prilično nesmotreno, zli jezici bi kazali sumanuto, za čoveka koji tvrdi da ima belosvetsku naučnu karijeru samo što to mi nikako da razumemo.

Jedna od bitnijih stavki na listi lepih želja gospodina Primorca bila je ta da bi on omogućio, ali samo da smo ga izabrali za predsednika, da Alojzije Stepinac bude proglašen svetim.

Svaki komentar na ovo bio bi jednak onome šta je bivša predsednica Kolinda Grabar Kitarović izgovarala, sa čudnom gestikulacijom gegajući se za govornicom, o plati od nekoliko hiljada evra građanima, ali opet samo ako ona ponovo bude izabrana. Ako ne bude onda ništa!

Gospodin naučnik, tokom prvog i drugog kruga izbora, nije pominjao Baniju i raseljene ljude, nikakvu infrastrukturu po selima i zabitima male i demografski devastirane nam Domovine, ali jeste pričao o tome da će on da nam vrati međunarodni ugled koji sada, po njegovom mišljenju, nemamo.

Zašto je to tako najbolje bi bilo da se pogleda ko nam je ministar spoljnih poslova i suza će kanuti sama.

Predsednik Milanović će, po svemu sudeći, nastaviti tamo gde (ni)je stao, nije puno ni radio, prethodnih pet godina. Trpećemo mi, sve dok smo ovako podeljeni na atome, dok se ne promeni politička garnitura izvršne vlasti i dok opet, znači nikad, Socijaldemokratska partija ne dođe na vlast. Jer on u isti lift neće sa ovima sa vlasti, a oni ne bi sa njim u onaj isti polovni tramvaj.

Ono šta je obeležilo mandat predsednika Milanovića i nije za neku pohvalu. Previše verbalnog iživljavanja nad onima koji mu nisu bili potaman, uz kritiku, formom i sadržajem, kojoj nekad i nije bilo mesta i na koju ga niko nije ovlastio. Jer predsednik nam je u dovoljno slučajeva, za nekoliko naučnih radova, rubno gazio van atara njegovih ovlašćenja, te je agresivno ”pišao” po tuđoj avliji bez ikakvih posledica.

Na međunarodnom planu nisu izostale blamaže sa pozivanjem naših ambasadora na konsultacije nakon što bi predsednik kazao nešto uvredljivo prema zemlji domaćinu gde su nam se sramotili ambasadori i otpravnici poslova.

Jer mi svuda i nemamo ambasadore, a to je isto tako posledica odsustva dogovora sa premijerom, svako ga je zacepio sa svoje strane, te svi plaćamo cenu njihovog merenja ”čiji je veći”.

Vratimo li se na listu kandidata, tu spadaju i kandidatkinje, slušali smo na sučeljavanjima o tome da nas je većina njih, hvala Bogu ipak neuspešno, plašila sa nekakvim teroristima i takvim aktivnostima, o tome da mnogi iz sveta žele da ilegalno i legalno žive ovde kod nas – a sve je suprotno od toga, ali i o tome da neko nad maloletnom decom obavlja ilegalne hirurške zahvate promene pola.

Naravno, nikakvog dokaza niko nije predočio osim njihove nikakve reči i da su o tome slušali, jadni li smo, i negde kao gledali pa je sve to relevantno koliko i oni snegovi Kilimandžara o kojima nas nije nimalo briga.

U medijskom žutilu i senzacionalizmu, novinari su inače većinom najveći pomagači u prepoznavanju ljudskih prava, slušali smo i nakaradne odgovore oko referendumskih inicijativa da se zabrane muški nastavnici u suknjama po osnovnim i srednjim školama – ni to još niko nije prijavio, ali se pominje kao nešto šta je činjenica, te da bi ukinuli onu nesrećnu i nikada definisanu ”rodnu ideologiju”.

Da ipak ne prođe skroz bez taloga postavljeno je i pitanje o zabrani pobačaja kao da je to na bilo kome od nas da odobrava ili zabranjuje, a najmanje budućem predsedniku države.

Izbori su nam prošli i rezultate trebamo da prihvatimo i poštujemo. Svako drugačije ponašanje je primitivizam i odlika je nedokazanog čoveka koji nema kapaciteta za suživot među odraslima koji imaju mnogo veću odgovornost prema svetu u kojem žive u odnosu na decu.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Мир Божији – Христос се роди!
    •  Beograd je svet!
    •  Vila lutaka profesorke Snježane Banović
    •  Ustavna ''bomba u grudima''
    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu
    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak

> Svi tekstovi ovog autora