Narcisoidni Milanović ne bere brigu o demokratiji

”Carevo novo odelo“. U pitanju je jedna i ne baš klasična bajka, poznatog Hansa Kristijena Andersena, svakako poučna priča, koja nas uči ličnom usavršavanju putem samosvesti, pod uslovom da je imamo.

Ukratko, govori o caru koji nikako da shvati da je nasamaren, usled svojih narcisoidnih crta ličnosti, te zbog sujete (taštine) i ponosa nije dozvolio da poklekne u onome šta je radio i nastavio je da paradira, onako ogoljen i neumesan, pred svojim licemernim narodom.

U našem slučaju, ova bajka može da se primeni na našeg ”golog cara”, vrhovnog komandanta, koji nije glasao na lokalnim izborima, a izabran je da prima platu (uz iće i piće) na nekim izborima, pokazavši da mu je ”BM365” gradska vlast očigledno odgovarala.

Ujedno, okruženje oko našeg vrhovnog komandanta, ”golog cara” s Pantovčaka, kao i u bajci, ne ukazuje na greške koje vrhovni komandant pravi, pišući onakve objave (možda čak i na klozetskoj šolji), verovatno u strahu za sopstvenih 13.000 kuna neto, čime ispaštaju nedužni.

Tokom prošle nedelje (tjedna), naš vrhovni komandant, moralna vertikala, koji nije glasao na lokalnim izborima (time nam je dao primer), u medijskom loptanju oko imena ljudi koji bi, ili ne bi, jesu ili nisu bili u razmatranju za kandidate oko izbora za predsednika/cu Vrhovnog suda, kazao je i sledeće: ”Nemam pojma o čemu govorite. Čiji kandidat je bila? Tko je ta osoba? Čiji kandidat je bila?”

Ako dete ne prevlada sopstvenu krizu, ne urazumi se i ne odustane od fantazije, vremenom se transformiše (povileni) u patološko stanje u kojem svoje emocije ne ulaže u interakciju s roditeljima već ih adresira nazad, ka sebi

U pitanju je komentar, ”našeg manjeg zla” s Pantovčaka (čoveka koji je izabran na izborima), onog koji odlikuje ljude kojima se sudi za ratne zločine, na pomen profesorke Ksenije Turković, potpredsednice Evropskog suda za ljudska prava i naše sutkinje u ovoj bitnoj, u sijaset situacija važnijoj od Ustavnog suda, instituciji.

Ako zanemarimo da neko gleda u kameru i sadržajno, na ovu temu, ne govori istinu (eufemizam), do ibera je neprimereno, na takav način, ”tko je ta osoba?”, govoriti o renomiranoj profesorki.

Za neznalice, i one koji kasnije negiraju da su profesorku kontaktirali i imali na umu da je predlože za predsednicu Vrhovnog suda (možda će nekad sama da istupi i potvrdi nam istinu), u proceduri koju je vrhovni komandant forsirao, a Ustavni sud proglasio neustavnom, u pitanju je osoba visokih moralnih načela (iako endemski, ali i to postoji), neverovatnog iskustva i zavidnog akademskog znanja.

Profesorka Turković diplomirala je na našem Pravnom fakultetu u Zagrebu, dok je doktorat odbranila na američkom Jejlu. Do svog akademskog angažmana, kao pravnica radila je u Americi i postala je članica njujorške advokatske komore.

Od 1987. godine počinje sa držanjem predavanja na svom matičnom fakultetu u Zagrebu, iz područja kaznenog prava, kriminalistike, viktimologije i zdravstvenog prava, da bi 2008. godine postala redovna profesorka.

Dodatno, svoj međunarodni ugled gradila je i kroz Savet Evrope gde je bila potpredsednica dvaju stručnih odbora vezanih za zaštitu prava dece.

Nakon internih prijava, 2012. godine Domovina je šalje u Strazbur, na mesto hrvatske sutkinje pri Evropskom sudu za ljudska prava gde je 2020. godine izabrana za potpredsednicu ESLJP. Radi pedantnosti, Kukuriku koalicija počinje sa mandatom 2011. godine, godinu dana pre imenovanja profesorke Turković za našu sutkinju u Strazburu.

Analizirajući ponašanje balkanskih vrhovnih komandanata, za našeg kažu da ima ”dedu za svaku priliku” (čitaj županiju i manifestaciju), neretko se ističe reč narcizam, a oni nešto slobodniji, koji po WhatsApp grupama dele kojekakav sadržaj i informacije ispod žita, šalju tekstove o tome kako izgledaju (kako se ponašaju) osobe s narcisoidnim poremećajem ličnosti.

Pa šta bi mu onda bio taj narcizam i da li je primenjiv kod nas?

Pametne glave, koje se bave našim mentalnim zdravljem, tvrde da postoje dve primarne manifestacije narcizma: normalni i patološki.

Razlikuju se po načinu adaptivnosti (prilagođavanja), odnosno suprotno od toga, s ciljem očuvanja bitnog nivoa pozitivne slike o sebi kroz samoevaluaciju i traženje samopotvrđujućih iskustava od socijalne okoline (primarno od onih koji kod takvih rade kao savetnici za onih 13.000 kuna neto).

U našim balkanskim mahalama, kažu, da se da iščitati kako se radi o osobama sa ”funkcionalnim narcizmom” koji se manifestuje u preuveličanoj slici o sebi sa sklonostima nadmetanja uz ponašanje koje je ležerno, opušteno i energično. Radi svoje grandioznosti, preuveličavaju se sopstvene zasluge, ali se aktivno umanjuju tuđe, sa stalnom potrebom da drugi budu u njihovoj službi (podređenost njihovim stavovima).

U pitanju je komentar, ”našeg manjeg zla” s Pantovčaka (čoveka koji je izabran na izborima), onog koji odlikuje ljude kojima se sudi za ratne zločine, na pomen profesorke Ksenije Turković, potpredsednice Evropskog suda za ljudska prava i naše sutkinje u ovoj bitnoj, u sijaset situacija važnijoj od Ustavnog suda, instituciji

Takve osobe, koje nam posredno upravljaju sudbinama, usled prividne šarmantnosti (na prvu je vrlo uočljiva, na nekog od svih tih deda), srećom, vrlo teško održavaju dugotrajne odnose te su skloni da menjaju svoje karijerne pravce, uz nemogućnosti zauzimanja tuđe perspektive i razumevanja stajališta i osećaja drugih. Ništa empatija, samo ja i moja puknuta cev u poplavnom području.

Ako klimate glavom, te ne tvrdite da je car go, izbegli ste vrlo ljutite reakcije, koje pršte od ostrašćene kritike, verbalnog nasilja i osvetoljubive retorike, te ste se spasili narcističke strukture koja, usled svoje grandioznosti, nema doticaja sa realnosti u kojoj živi i time izrabljuje druge oko sebe.

Da ne bi bilo da nema Frojda (kakva je to nauka bez Jevreja), uočio je da primarni narcizam nastaje kada dete smatra da je ono centar sveta, te kada vremenom shvati da ne kontroliše bliske osobe oko sebe, već da od njih zavisi.

Ako dete ne prevlada sopstvenu krizu, ne urazumi se i ne odustane od fantazije, vremenom se transformiše (povileni) u patološko stanje u kojem svoje emocije ne ulaže u interakciju s roditeljima već ih adresira nazad, ka sebi.

Naravoučenije.

Nemojte decu da razmazite, nemojte da im, neopravdano, povlađujete, idete linijom manjeg otpora, jer time dete ima više štete, po sebe, ali i sve nas. Jer, kada jednog dana dete poraste i možda bude izabran na nekim izborima, a posle on sam ne učestvuje u ”festivalu demokratije” (nije ga briga za demokratiju), svi ćemo da ispaštamo zbog nekog novog ”carevog novog odela”.

Ali, kako je ovo nama, u većini slučajeva, mentalno zdravlje pojedinaca i nacije nebitno, vratimo se pesmi, uz rovarenje po đubretu radi 0,50 lipa, u ustavom socijalnoj državi, pa zapevajmo:

”Predsedniče, halo. Uhvati ritam, uhvati anarhiju, zvučnici biju, biju pa ubijaju. Ej, predsedniče, šalji tu mornaricu, jer, kunem ti se, svi smo mi za ludnicu”.

Profesorki Turković puno hvala u višegodišnjoj odbrani ljudskih prava!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora