Naš Cartier-Bresson

Duboko smo zagazili u civilizaciju slike koja je, prema predviđanjima medijskih proroka, trebala da nasledi Gutenbergovu galaksiju.Slike nas zasipaju sa novinskih stubaca, tv-ekrana, filmskog platna, kompjuterskih programa… Ali, postoji tamnija strana ove medijske revolucije na koju niko ne obraća ozbiljniju pažnju.

 

Otkad je pre četvrt stoleća otkrivena mogućnost digitalno-kompjuterske intervencije u sadržaj slike (fotografije), suštinski je izmenjena ontološka osnova fotografije. Od pronalaska dagerotipije sa srebrnom fotografskom pločom 184l. godine, fotografija je ponudila svedočanstvo o postojećem svetu, važan izvor istorijskih svedočenja i saznanja. Na filmu su beležena ključna istorijska zbivanja i dokumentarni snimci svih vidova života, što je na fascinantan način nastavljeno u okviru novog tv-medija. Važna istoriografska tumačenja ne bi se mogla zamisliti bez oslanjanja na autentične fotografije, filmske i tv-zapise.

No otkad je kompjutersko-digitalna tehnika omogućila teško prepoznatljive izmene sadržaja i strukture filmske i tv-slike, kao i klasične fotografije, izgubljena je mogućnost prepoznavanja autentične prirode prikazanog motiva i prizora. Već smo na filmskim ekranima videli kako uverljivo Bela kuća u Washingtonu leti u vazduh, kako se Woody Allen (”Zelig”) rukuje s Hitlerom

 

No otkad je kompjutersko-digitalna tehnika omogućila teško prepoznatljive izmene sadržaja i strukture filmske i tv-slike, kao i klasične fotografije,  izgubljena je mogućnost prepoznavanja autentične prirode prikazanog motiva i prizora. Već smo na filmskim ekranima videli kako uverljivo Bela kuća u Washngtonu leti u vazduh, kako se Woody Allen (”Zelig”) rukuje s Hitlerom.

 

Na svakom kućnom kompjuteru (poput ovog na kojem ja pišem ovaj komentar) može se u okviru ”fotošopa” promeniti struktura prizora, ulepšati javna ličnost (setite se uličnih bilborda iz vremena naših izbornih kampanja); kredibilnost fotografije se potpuno istopila. Naravno, ne može se zaustaviti tehnološka revolucija koja traje. Dobrodošli u virtuelni svet kompjuterskih slika koje nude opasnu iluziju da svedoče o svetu u kojem živimo.

 

Hteo sam ova saznanja da proverim kod najvećeg živog majstora fotografije na ovim našim prostorima Tomislava Peterneka. Rođen 1933. godine, ovaj Slavonac, u kulturološkom značenju jugoslovenski opredeljen, najpre se školovao u Kragujevcu, a pojavio se na polju fotografije 1954. godine i do danas – ne prestaje. Njegova ogromna dokumentacija sažima desetak hiljada snimaka prebačenih u digitalni format. Radio je za najveće redakcije na našim prostorima i u svetu, a poslednjih desetak godina ekskluzivno radi za agenciju Reuters. Između 1970. i 1994. bio je urednik fotografije u NIN-u.

 

Svih tih godina, a one još traju, pokrivao je najveća žarišta u nas i u svetu, od prvih masovnih demonstracija u Beogradu povodom ubistva Lubumbe februara 1961. sve do nedavnog bombardovanja Beograda i Srbije, uskovitlanih zbivanja na Kosovu, gde, po nalogu neke svetske agencije, provodi veliki deo vremena.

Hteo sam ova saznanja da proverim kod najvećeg živog majstora fotografije na ovim našim prostorima Tomislava Peterneka. Rođen 1933. godine, ovaj Slavonac, u kulturološkom značenju jugoslovenski opredeljen, najpre se školovao u Kragujevcu, a pojavio se na polju fotografije 1954. godine i do danas – ne prestaje. Njegova ogromna dokumentacija sažima desetak hiljada snimaka prebačenih u digitalni format. Radio je za najveće redakcije na našim prostorima i u svetu, a poslednjih desetak godina ekskluzivno radi za agenciju Reuters

 

Dokumentarno je zabeležio sve demonstracije tokom devedesetih, a oko njegove glave su često leteli meci. Osvojio je sve najznačajnije nagrade za novinsku, modnu, podvodnu fotografiju, pre nekoliko godina pariski Le Monde ga je nazvao srpskim Cartier-Bressonom.

 

Gledano iz našeg ugla, ovo neverovatno priznanje deluje nehotično ironično jer je francuski klasik fotografije stvorio podžanr ”ulične”, ”životne” fotografije visoke stilizacije i lepote, dok je Peternek svih ovih proteklih decenija obilazio predgrađa, đubrišta, narodna okupljanja, ratna žarišta gde se za tren izgubi glava.

 

Kad sam mu izneo moje viđenje fotografije čija je bit ugrožena, reagovao je ljutito.

 

Tačno je, kaže on, fotošopovi i digitalne intervencije u slici važni su za reklamnu i modnu fotografiju, ali dokumentarna fotografija mora da sačuva svoju autentičnost i to najpre zavisi o autoru i njegovom moralno profesionalnom integritetu, ali i o redakciji i agenciji za koju radi. Ako se neko jednom uhvati u prevari, on je otpisan, a agencija gubi temeljni kredibilitet.

 

Pokazuje mi svoje fotografije sa bliskoistočnih ratišta. Šta bi moglo da se izmeni ovde, pita me, a to je čisto retoričko pitanje. Dodati malo više krvi ili otkinuti nekome ruku? Postoji problem na drugoj ravni: svako danas može da kupi džepni digitalni aparat. Ali važne su sledeće instance: oni koji uzimaju te fotografije staju iza njih. Pitam ga gde mu stoji aparat kad spava. Ispod jastuka, naravno, a ponekad sa omčom oko šake, da ne zaluta.

 

U jeku ovih naših razgovora Tomislav Peternek je ovih dana (ponedeljak, 14. juli) priredio novu autorsku izložbu ”Oda životu” u uglednoj galeriji Grafički kolektiv. Tu su izloženi eksperimenti na temu ženskog akta: 18 fotografija velikog formata, ali ovoga puta u kombinaciji analogne fotografije i naknadne kompjuterske dorade. Stari majstor time pokazuje kako se stvaralački može iskoristiti nova izražajnost digitalne kamere.

Tomislav Peternek je ovih dana (ponedeljak, 14. juli) priredio novu autorsku izložbu ”Oda životu” u uglednoj galeriji Grafički kolektiv. Tu su izloženi eksperimenti na temu ženskog akta: 18 fotografija velikog formata, ali ovoga puta u kombinaciji analogne fotografije i naknadne kompjuterske dorade. Stari majstor time pokazuje kako se stvaralački može iskoristiti nova izražajnost digitalne kamere

 

Peternekov rad ne dokumentuje samo istrajnost svedočenja dugog više od šest decenija. Potvrđuje nezamenljivost ”dežurnog oka” u dokumentovanju svega šta se zbivalo u olujnim vremenima na domaćem tlu, od tarabe koju valja nadmudriti da bi se videlo ”ono drugo” (šta? ostaje tajna) do dramatičnih prizora sa ratišta na kojima više nije važno ko je na kojoj strani. Peternekove fotografije neumitno pokazuju nepredvidljivost života, ”žestinu” koja se skriva u malim stvarima i neočekivanim iznenađenjima. Čak i velike državne svetkovine i tabuizirane vrednosti imaju neočekivani dodatak koji nikakav protokol ne može da predvidi. I tu na scenu stupa nepogrešivi nerv fotoreportera koji će ovekovečiti nešto što već sledećeg trena ne postoji.

 

Počev od prvih fotografija nastalih na periferiji Kragujevca 1954., preko studentskih pobuna, odmeravanja naroda i čuvara reda i zakona, sve do krvavog raspada državne zajednice Peternekova fotografija prati istoriju na delu. I zato nije čudo da se njegove fotografije nalaze u zvaničnim istorijama i enciklopedijama. Bez njih bi teško bilo dočarati kako su se nekad nevažni prizori pretapali u znake vremena u istorijskoj ravni.

 

U svojoj dugoj i neverovatnoj karijeri Peternek je osetio kako se menjala tehnologija koja je u osnovi ovog vizuelnog medija. Zatekao je nitratne srebrne ploče, potom je stigao film na osetljivoj celuloidnoj podlozi, a, na kraju, tu su nove digitalne kamere sa neverovatnim mogućnostima. Uvek je to bilo u službi umetnika koji lovi život u deliću sekunde, za večnost, istoriju i dugo sećanje. Kad sam jednog aprilskog dana susreo ovog čoveka-instituciju i predstavio ga mladim knjižarima u  knjižari ”Beopolis”, sa strane je neko izgovorio uz tihi uzdah ”Wow!”

 

Upravo otvorena izložba ”Oda životu” potvrđuje po ko zna koji put šta se svima nama dogodilo, potvrđujući da je medij fotografije živ i zdrav. Jedan je Toma Peternek, a svi drugi imaju pred sobom visoku meru.

    •  Kao hodač po žici u cirkusu
    •  Potemkinova unučad
    •  Fest, bez padanja u nesvest
    •  Opelo multikulturalnosti
    •  Vek Milene Dravić
    •  Eros i muka čitanja
    •  Corax nesalomivi
    •  Sto godina izdaje
    •  Decenije nesanice
    •  Wagner u CineplexX-u

> Svi tekstovi ovog autora