autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Ova godina je prilika da se manemo omamljivog populizma

AUTOR: Ivan Zidarević / 05.01.2026.

Ušli smo u novu 2026. godinu koja se po kineskom horoskopu nastavlja na godinu Vatrenog konja. Kažu da nas očekuju transformacije, finansijski napredak, ali i više mudrosti koja nam svima, uz one proklete pare, nedostaje i od koje oskudevamo.

Da li će baš biti tako, teško je primenjivo kod nas ovakvih nedokazanih, još prestoji da demantujemo i nanovo ostatku sveta dokažemo kako smo jedinstveni i specifični u svojoj zaluđenosti stavljanja prioriteta u onim poljima koja nam nisu ni data da se njima bavimo.

Tokom prethodne godine, čini se najviše od onog divlje podignutog šatora u Savskoj ulici 2014. godine, zanimali smo se novom interpretacijom zajedničke prošlosti demonstrirajući kako još istog i zapaljivog materijala ima u nama koji treba izgarati po cenu i samouništenja.

Jer sve te negativne emocije, dokazivanje neke svoje istine i merenja ”čiji je veći”, jednako loše utiču na one kojima bismo ”naneli takve udarce da praktično nestanu” (parafraziranje reči prvog nam predsednika sa Brijuna 1995. godine), ali loše i na nas same.

Tako smo se bavili, nakon koncerta koji je ostao urezan u kolektivnu svest nacije u nestajanju, onog sa zagrebačkog hipodroma i pola miliona ljudi, višemesečnom histerijom da će to biti koncert koljačnice u kojoj će stradavati silni svet jer država i grad neće znati da se dodatno podrede, kako već jesu, profitu i interesima jednog čoveka.

Na kraju je, na sreću, sve ispalo dobro i niko nije imao problema u masi sve te mase naroda koji je doputovao u svoj glavni grad na jedan dan.

Kada se sama manifestacija svršila, od muzike do Gospe od dronova, oni koji za sebe tvrde da su najveći domoljubi od svih drugih, posebno od onih koji svojim stilom života – liberalno demokratskim nemaju takav epitet – ”domoljubi”, otišli su svojim nemačkim, austrijskim i hercegovačkim kućama da nastave da vole svoju Domovinu sa sigurne udaljenosti od nas koji ovde živimo, radimo, doprinosimo i našim davanjima za poreze održavamo Domovinu solventnom.

U svoj toj potenciji, bilo je tu i ušatog dokazivanja retuširane prošlosti sa nekakvom dvostrukom konotacijom ”manifestacije rasističke ideologije” (odnosi se na epitet koji je ZDS dobio od Evropskog suda za ljudska prava), radilo se i na poetskom (ne)razumevanju šta je kulturni nacionalni identitet i šta je dozvoljeno u javnom prostoru, a šta ne.

Tako smo svedočili buntu protiv kulturnih manifestacija po betonizovanoj obali, od Šibenika, Splita, Benkovca, zatim gore u ”crvenoj i šugavoj Rijeci” do prljavog nam glavnog grada, ali i ”grada heroja Vukovara”. Neki su se digli na svoje ratne noge, opasno je da imamo branitelje i Ministarstvo branitelja, a ne recimo veterana i veterane, da dokrajče ono šta slušaju i pevaju i oni sami, ali i njihova deca (čitaj pevanje pesama ”srpske majke” Cece).

Prethodnu godinu nam je obeležilo i to da smo imali ukupno 18 ubistava žena, femicida, u državi u kojoj neki muškarci svake prve subote u mesecu preko tri godine kleče po zajedničkim javnim površinama kako bi se molili da budu duhovni autoriteti nad ženama.

Kada se sagleda da su u tom opasanom javnom prostoru, prost narod bi kazao toru ili oboru, ekskluzivno muškarci koji se mole, čovek se zapita da li njima uopšte trebaju žene ili bi oni kući da odu sa jednim od muškaraca na kolenima do njih i ispune i svoje latentne fantazije.

Kada se sve sagleda, onaj holistički pristup svom nasilju kojem smo tokom godine svedočili, nije nam dobro i demokratija nam baš nije jača strana. Jednostavno ne umemo sa svom slobodom koju smo u krvi izvojevali, neki su i živote za slobodu dali, te nama zaista fali – to nam je u DNK, jedan prosvećeni apsolutizam kod koga se ne bismo puno pitali šta mi to želimo i kako želimo već bi nam sve to šta nama treba bilo dato i podeljeno na deo i parče.

Nešto pametniji ljudi od naših političara, ima i tu pojedinaca koji zaslužuju pažnju, ali se u prisustvu drugih utope u ništavilo odijuma koji se stvara pri slušanju informativnog programa, kažu da nema pravog života u pogrešnom.

Mi jesmo živi, još se batrgamo, ali koliko znamo u životu i da živimo i, ne daj mi te bože, uživamo, vidimo i sami gde se mnogi trude da dokažu da nije oportuno živeti u anonimnosti.

Ali, umesto što se bavimo prekopavanjem po selektivnim stratištima u kojima srećom većinom nismo učestvovali, nemamo nikakvo lično iskustvo, ali se grlato borimo da neko svoje viđenje nametnemo drugima, ova godina je prilika da se manemo omamljivog populizma i podela koje nikome nikada nisu donele ništa dobro.

Zapravo, uvek je sve suprotno i vrlo je živeti loše sa takvim pristupom prema životu koji ima rok trajanja i u kojem mi nećemo doživeti da ”živimo večno”.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: