autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Pendrek muda

AUTOR: Vedran Limić / 21.03.2025.

Vedran Limić

Kako moja država slabo vodi računa o mom financijskom zdravlju onda se ovako dekintiran moram sam snalazit ne bi li održao svoj pušački život u životu. I moram vam priznat kako ta borba za što jeftiniji dim nije nimalo laka. U protivnom sam popušija.

I umisto da država smanji svoju prekobrojnost i time pojeftini svoje troškove, ona uredno svako malo diže cijene duhanskim proizvodima u nebo. A to je nama pušačima skoro pa smrtna presuda. Kako pušim duže od pola stoljeća onda sam itekako meritorna osoba da to tvrdim.

Izračuna san da sa svojom penzijom u blagodatima dima, koji meni život znače, mogu preživit ne duže od deset dana i to pod uvjetom da jedem plitko i ritko. A kako mi se baš ne da umrit za državu onda već desetak godina kupujem rezani duvan kod švercera i motam ga manufakturno. I svima dobro.

Pomažem malo poduzetništvo, svesrdno dajem ruke poljoprivrednicima, a za pravo reć najviše sebi jer mi sad cila penzija ne ide u dim. Za pravo reć i pola sata gimnastike dnevno, dok smotam to sve, vidno se odrazilo na moje zdravlje. U rukama nisam nikad bija jači.

A kako je moj šverco vrlo poduzetan onda on meni svako malo pokloni neku sitnicu. Taj me cijeni, kod njega kupujem.

Prije desetak godina mi je na godišnjicu naše obostrano plodonosne suradnje poklonija lipu metalnu tabakeru s još lipšon naljepnicom lista kanabisa priko cilog poklopca. Zeleni list, na žutoj podlozi lip ka slika.

Iako nisam korisnik tog dima ta gesta me ipak duboko ganula. I bez obzira na to šta je za nekoliko dana izašla obznana kako se list kanabisa ne smije nigdje aplicirat ja sam svoju tabakeru zadrža. Pa nisam ja tamo neki seronja koji će poklonjenoj tabakeri gledat u list.

I onda smo jedan dan moja kanabis tabakera sa smotanim cigaretama malo zavrnutim na kraju, a to se mora jer mi se u protivnom pola prospe, otišli na policiju. Ne bismo mi, ali smo morali ić po novu čipiranu ličnu kartu.

Automat mi je na komadu karte reka da san šest iljada i sedmi na redu, a policjot na ulazu mi je dobrohotno rekao kako se prije sat vrimena ne triban vraćat u red. Dobar neki policjot. Valja mi nać kafić i malo se osvježit.

Naša san ga iz prve i to odma preko puta druge policijske. Taj kafić kolokvijalno zovu kod tri pendreka. Neprikladno jer manje pedeset ih tamo nije bilo. Jebajiga, šta je tu je.

Ulazim unutra, a ono sve same uniforme i poneki tajni civil, a ja ovako kosmat i bradat sam se kao i svi oni zapita šta ja tu radim. Ali kako nemam lične onda nisan tija radit nikakve nagle pokrete jer ova ekipa to može krivo protumačit, pa sam onda hrabro zakoračio i sija za jedan stol.

Gledaju oni mene, a ni ja njima nisam ostao dužan. Naručim malo točeno. Opušteno vadim svoju Kanabis tabakeru i upaljač. Tabakera radi, a upaljač ni čut.

S duvanom malo naoštrenim na kraju pitam prvu uniformu za malo vatre. Ovaj me pogleda razrogačenih očiju i kaže:

– E bogami, kume, ti stvarno imaš muda.

Uredno sam zahvalio pendrekiranom i nastavio pijuckat svoje hladno točeno. Tek nakon trećeg sam se uspija malo oladit. Uzdignute glave i ladan ka špricer otiša san po svoju novu čipiranu s uvjerenjem da sam zbog svoje blesavosti dobio javno priznanje za hrabrost.

Od tada prema policiji gajim posebna osjećanja. I sad kad sam neki dan na nekom portalu pročita silne uvrede na račun naše policije momentalno sam popizdija. Kako i neću kad je ta nepismena i politički slijepa bagra rigala prekomjernu vatru bez ikakvog razloga.

Naime, kako je u Rijeci na osmi marta neki profešur na demonštrancjunu nosio bandiru palestinske države onda su ga, po zakonu koji to ne dozvoljava, moji dragi plavci uljudno lišili slobode i odveli ga na ispitivanje. Tako i treba. Jer zakon je zakon, a on se poštivati mora bez obzira na to bio on tup, glup ili imbecilan.

Za ludu se ovi naš pismeni profešur branija kako država hrvatska ne priznaje palestinsku državu tako da ti komad pituranog platna nikako ne može spadat pod povredu tog zakona. Naravno jer ako ova moja međunarodno gledano pišit ću kakit ću država kukavički i dalje na priznaje državu Palestinu naša hrabra policija je i očigledno priznaje.

A to nikako nije mala stvar. I sada nakon dugo vrimena s guštom uzvraćam mojim dragim policjotima:

– Plava gospodo, ako ovo šta jedino vi, u ovu našu komičnu državicu, priznajete Palestinu kao državu nije dokaz da imate muda, onda ne znam šta je!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: