SAD od obećane zemlje do zemlje istočnog greha

Završile su nam se 33. letnje Olimpijske igre u Parizu. Ko je preživeo otvaranje, naknadnu dehumanizaciju žene za koju se i dalje tvrdi da je rođena kao muško, ali i seksualizaciju svega i svačega, od onih u trikou do plivača i skakača u vodu, imaće novu priliku za diseminaciju svojih sumanutih ideja već za četiri godine.

Naredne Olimpijske igre biće organizovane u Los Anđelesu, gradu koji je sinonim za ”američki san”, ali većinom za ljude bele puti, odnosno one ”Bogom dane”.

Do kraja godine svet će da proslavi ili otuguje izbore za 47. predsednicu ili predsednika Sjedinjenih Američkih Država (Amerika). U pitanju je festival ”demokratije” koji je nama prilično nepoznat gde pravo glasa nemaju svi, ali i to, imati pravo i svoj glas delegirati nekome i taj dobije većinu, ne znači da će taj neko biti i izabran.

No svaka sličnost sa našim neuređenim biračkim spiskovima i brojem stanovnika nije slučajna.

Bitka, nadamo se da više neće biti i građanskih sukoba (napad na Kapitol Hil 2021.), vodiće se između trenutne potpredsednice SAD-a Kamale Haris, bivše senatorke Kalifornije, i nekadašnjeg predsednika i milijardera Donalda Trampa. Ona je demokratkinja, a on je republikanac. Ona se zalaže za ljudska prava ranjivih grupa u društvu, a on je svojim građanima, dok je bio predsednik, savetovao ubrizgavanje varikine u venu kako bi ubili COVID-19.

Da su ovi izbori i nama bitni, iako smo mi mnogima van letnje sezone potpuno nebitni, pokazuju i dodatne podele kojima svedočimo oko toga koga bismo mi da vodi najuticajniju zemlju sveta. Opet smo se podelili, naravno bez puno logike i smisla za dijalog, na one koji podržavaju bivšeg predsednika u svojim vratolomijama obilatog populizma i one koji bi da Amerika dobije prvu ženu predsednicu, koja ne koristi lažne vesti i uvrede u razmontiravanju svojih političkih protivnika.

Nažalost i ovi izbori, sve je počelo još od onda kada je usvojen američki Ustav 1789. godine, bave se temom rasizma na način da se potenciraju nebirani identiteti između američkih građana, a to je posledica i robovlasničke istorije u kojoj mnogi, posebno južne države SAD-a, vide sentiment jer je sve bilo prilagođeno izvitoperenom razumevanju teoloških zakona.

Rasizam je isključivo društveni konstrukt, u prirodi među drugim živim bićima on ne postoji, i odnosi se na naučene (prvenstveno od porodice, bliže sredine, ali i čitavog društva) negativne emocije usmerene protiv drugih ljudi koji se prividno razlikuju po boji kože, ali i fizionomiji. Tu se, hrišćanstvo je to zabetoniralo, jasno potencira razlika da su ljudi bele boje kože superiorniji, lepši i inteligentniji u odnosu na ”obojene” samo zbog toga jer su hrišćani (većinom) beli.

Imperijalizam, opet svojstven zapadnoj Evropi, obeležio je istoriju afričkog kontinenta u kojem su crnački narodi bili potlačeni belom čoveku, odnosno još gore od toga je samo bilo da ste afroamerička žena koja je na dnu bilo kakvog lanca (doslovno i onom oko vrata). Tako je američka historija natopljena i krvlju živih robova iz Afrike koji su služili kao predmeti, prodavani i kupovani na licitacijama, onim ljudima u Americi koji su imali epitet građana.

Procene govore da je između 1450. i 1850. godine u Africi u roblje prodano do 13 miliona ljudi, od kojih tri miliona nije preživelo neljudske uslove prekookeanskih putovanja brodovima u lancima. Od početka 17. veka Severna Amerika, sa Britancima kao aktivnim trgovcima robljem, dobija svoje robove i njihovim golim životima direktno su izrabljivani za ekonomski kapital koji SAD i danas poseduje.

Američka istorija i društvo su osim svetski poznate ”obećane zemlje” jasno (ne)poznate i kao zemlja ”istočnog greha” sa sistemskim rasizmom koji je aktivno zamaskiran liberalizmom i sa jasno izdefinisanim obeležjima klasnog društva koje rasu ne oprašta. Upravo je aktualni predsednik Džo Bajden 2022. godine potpisao savezni zakon koji linčovanje tretira kao zločin iz mržnje, čime je pokušao da reši problem rasističkih ubistava u Americi.

Zakon je omogućio kazneni progon za linčovanje koji je opisan kao urota da se počini zločin iz mržnje koji rezultuje smrću ili teškim povredama. Zakon nosi naziv po Emetu Tiltu, crnom dečaku koji je brutalno ubijen 1955. godine u Misisipiju, koga su linčovanjem ubila dva belca – koji su ovo i priznali, ali ih je belačka porota oslobodila za ovu smrt.

Godine 2013. u Americi je osnovan pokret Black Lives Matter – ”Životi crnaca su važni” kao odgovor kada je policajac Džordž Cimerman, koji je ubio Trejvona Martina na Floridi, oslobođen optužbi. Inače u Americi policija godišnje ubije i do 1.000 ljudi i neproporcionalno najveći broj ubijenih otpada na Afroamerikance.

Upravo je zahvaljujući bivšem predsedniku Trampu, koji je pored one varikine aktivno veličao i bele rasiste – policajce, 2020. godine pokret dobio međunarodnu pažnju nakon što je beli policajac zadavio crnca Džordža Flojda.

Dok sačekamo rezultate američkog nesnalaženja, sa ovom počasti razarajućeg populizma, budimo ponosni kako smo mi nekada, u onoj zemlji o kojoj se retko govori – Jugoslaviji, bili rasadnik heterogenosti u kojoj je bilo normalno i očekivano, u skladu sa tekovinama slobodnog sveta, da se kod nas obrazuju i žive ljudi svih rasa.

Šta se vremenom desilo, kod nas, morali bismo da sagledamo iz perspektive od Domovinskog rata kada smo ozakonili (samo u obliku grba) ”rasističku ideologiju” – ZDS.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva
    •  ''Dugo putovanje u noć'' u Mini teatru
    •  TANJUG javlja da su na Marsu otkriveni rezervoari tečne vode
    •  Za dno spremni!
    •  Transfobija za olimpijsku medalju
    •  Amerikanizacija našeg društva ogleda se u masovnim ubistvima
    •  Globalizam i individualizam suvremeni jahači apokalipse
    •  Danju pop, a uveče leptir(ica)!
    •  Ko se u našem društvu i zašto plaši pojma roda?
    •  Sezona kiselih krastavaca u ovoj zapuštenoj prokletoj avliji

> Svi tekstovi ovog autora