autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Sreća

AUTOR: Ivan Zidarević / 29.12.2025.

Preostalo je svega nekoliko sati koji nas dele od donošenja monumentalnih novogodišnjih odluka, koje ćemo, pred očima javnosti, svesti na iskrene želje za zdravljem, ljubavlju i mirom u svetu. Ipak, u dubini naših najskrovitijih misli, te će se odluke razgranati u neumornu potragu za onom večno nedosanjanom srećom za kojom svi žudimo, ali koju, ironično, čini se, kada je napokon dosegnemo, nekako ne uspevamo da prepoznamo.

Nema ovih dana vremena, ali ni mesta za tugovanje. To je relikt perioda pre društvenih mreža na kojima se sadržaj algoritamski dorađuje kako bismo iznova bili zadovoljni svojim trenutnim stanjem i kako bismo takvo stanje, često na granici nervnog sloma koji se jasno izostavlja iz retuširanih videa i fotografija zadovoljstva, prikazali svetu koji i ne poznajemo. Da budemo načisto, većina nas je svemu tome svestrano doprinela jer svako želi da nekome ili nečemu dokaže da živi bolje i srećnije u odnosu na mogućnosti koje nas u svemu tome ograničavaju.

Vratimo li se na početak, ili kraj ove godine, jedni drugima ćemo većinom da čestitamo Novu godinu sa rečima ”da bude zdravlja i sreće”, odnosno ”da smo zdravi i da bude mir” (mir kao odsustvo ratnih sukoba, a ne neki filozofski pojam metafizičkog blagostanja). No danas kod mnogo sveta ti pojmovi, mir, zdravlje i sreća, kao da više nisu dovoljni i sve manje uživamo u otelotvorenju slavljenja čuda života i novih mogućnosti koje nam dolaze s novom godinom.

Da bismo se podsećali da život koji živimo jeste mešavina fizike, ali i sreće, 2012. godine Opšta skupština UN-a je 20. marta proglasila kao Međunarodni dan sreće.

”Opšta skupština, (…) odlučila je da proglasi 20. marta Međunarodnim danom sreće, (…) poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija i ostale međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući nevladine udruge i pojedince, da obeleže Međunarodni dan sreće na prikladan način te obrazovnim i drugim aktivnostima utiču na povećanje javne svesti (…)”.

Odavno smo negde čuli kako je više svetskih zemalja uvelo novu granu izvršne vlasti u obliku Ministarstva sreće. Formalizovanje sreće, kroz institucije, uvele su Venecuela, Nigerija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Daleka Kraljevina Butan je pravo na sreću upisala u svoj Ustav te krasi članak 9, jer je sreća njihovih stanovnika najvažniji politički cilj. Da bi izbegli merenje bogatstva materijalnim vrednostima, ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda već se koristi pokazatelj bruto nacionalne sreće.

”Potraga za srećom” (Pursuit of Happiness) je ključna fraza iz Američke deklaracije o nezavisnosti (1776.), koju je napisao Tomas Džeferson, a koja navodi da svi ljudi imaju neotuđiva prava na ”život, slobodu i potragu za srećom”, ističući da vlade trebaju da štite ove temeljne slobode umesto da ih nameću. U prevodu, radi se o verovanju da je svaka osoba slobodna težiti ostvarenju svojih ciljeva i sreće, što je temeljna svrha postojanja vlade.

Da li je to tako u praksi, našoj i svetskoj, svakome na dušu da sam tumači ono šta zajedno preživljavamo i proživljavamo. Ali hteli mi ili ne sreća je često u našim životima, nadamo joj se više nego što razmišljamo o zajedničkim ljudskim vrednostima, te svakako mislimo da i nama ovakvima, sa svim manama koje su inherentne svakom čoveku, pripada.

Sreća je pozitivna emocija koja je spoj oduševljenja i prijatnosti sa aktivnom zaokupljenosti i angažmanom. Drugim rečima dokonost jeste đavolja rabota i čovek nije rođen da se ničime ne bavi (makar i ne zarađivao od takvog rada). U pitanju je složeno, pozitivno emocionalno stanje zadovoljstva i užitka, koje može biti kao neki kratkotrajni užitak ili trajnije u obliku zadovoljstva životom, a pre svega zavisi o unutrašnjim stavovima – percepciji.

Sreća o kojoj svi maštamo definiše se i kao kombinacija pozitivnih emocija i sveopšteg angažovanja čoveka, a ne samo kao odsustvo nesreće, te na njenom razumevanju i prihvatanju može aktivno da se radi, neguje, kroz čitav život u skladu sa vrednostima koje nas oblikuju. U svemu tome važnu ulogu ima neizostavni optimizam, skromnost, zahvalnost, ali i prihvatanje različitosti koje život nosi.

Ima i onih među nama koji i u ovim prazničnim danima ne umeju da uživaju u sreći i koji ne bi znali da su srećni ni da im ista sedne u krilo. Takvi ljudi obično su opterećeni nekim svojim demonima, traumama koje su preživeli ili koje su im sebično i neljudski usađene, te ne umeju da rade na aktivnoj potrazi za srećom koja znači i promenu sopstvenih navika, mržnje i zameranja, već se misli na trud izgradnje tolerantnog suživota dok smo još zajedno na planeti Zemlji.

Dok sačekamo šta nam donosi nova 2026. godina, pre nego što svako u svojoj vremenskoj zoni sačeka Novu godinu i novu priliku za sreću, nije nikada kasno da već danas – još u staroj godini, učinimo prvi i očekivani korak koji nikada nije okasnio i pokažemo pažnju onima koji takvo nešto od nas očekuju i koji se tome i dalje nadaju.

Svima puno zdravlja, ljubavi i sreće u 2026. godini!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: