autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Tako nam Bog pomogao

AUTOR: Ivan Zidarević / 21.12.2019.

Ivan Zidarević

Bliže nam se predsednički izbori. Ako stavimo odnos broja stanovnika i onih kojih su zadovoljili uslove da se kandiduju, ispada da mnogi Hrvati (Srbi još autanog kandidata za trku nemaju) zaista misle da bi bili najbolji predsednici, generali i naravno selektori fudbalske reprezentacije.

Novoizabrani/a predsednik/ca, ne zaboravimo na rodne upotrebe jezika, tokom polaganja svečane zakletve, narodu i obavezno Bogu, izgovaraće i ono u šta i ne mora puno da veruje, gde se pominje i Onaj odozgo lično.

Po svemu sudeći ne mora se biti ustavni sudija, koji biva biran po političkoj liniji “mi vama ta tri, a vi nama ova četiri”, gde je da biste to postali, neophodno da se zadovolje dva osnovna kriterijuma, da ste nekad diplomirali pravo i da ste oduvek u jednoj od dve najjače političke stranke.

Ustavni sud 2017. godine doneo je Rešenje o neprihvatanju predloga za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti sa Ustavom člana 49. stavka 3. Zakona o izboru predsednika Republike Hrvatske prema kojem poklič “tako mi Bog pomogao” nije nikako sporan

Tako je Ustavni sud 2017. godine doneo Rešenje o neprihvatanju predloga za pokretanje postupka za ocenu saglasnosti sa Ustavom člana 49. stavka 3. Zakona o izboru predsednika Republike Hrvatske prema kojem poklič “tako mi Bog pomogao” nije nikako sporan.

Tom prilikom dvoje ustavnih sudija dali su suprotno mišljenje jer članom 40. Ustava svakome se garantuje sloboda savesti i veroispovesti te slobodno javno praktikovanje vere ili drugog uverenja. Dok prema članu 41., sve verske zajednice su jednake pred zakonom i odvojene od države.

Po mišljenju, očigledno usamljenih, sudija, deo koji se osporava ima verski sadržaj.

Sama zakletva je javna i ozbiljno data reč kojom se deklarišu načela kojih će se, sve izgleda tako, predsednik/ca držati dok bude vršio/la tu funkciju.

Vezano za to, svaka reč koja se izgovori je jednako važna i ima jednaku težinu po čitavo društvo i nije samo, eto tamo neka, ceremonijalno tradicionalna rečenica.

Kako se naši dosadašnji predsednici, predsednica, pred odabranom masom, samo njima znanim načinom slanja pozivnica, javno zaklinju da će svoju dužnost obavljati u skladu sa svojim sposobnostima (Bože, spasi nas) i u javnom interesu (maksimalno selektivno), dodavanje ovog dela sa metafizičkim bićem u obliku Boga svemu daje jedan dodatni, suprotno ustavnim principima, momenat.

Naša mlada i lepa domovina je zapravo dobra prema svojim podanicima. Ona im daje mnoga, zagarantovana, prava među kojima je i pravo na slobodno praktikovanje svoje vere (po svemu sudeći jedino katoličkog nauka) ali i slobodu neispovedanja vere (“Oprosti im Oče, je ne znaju šta čine”).

Međutim, slobodno javno praktikovanje svoje vere sadrži i pravo svake osobe da javno ne praktikuje ili da se ne izjašnjava o svojim verskim uverenjima. Opet, tako mu Bog pomogao.

Svaka reč koja se izgovori je jednako važna i ima jednaku težinu po čitavo društvo i nije samo, eto tamo neka, ceremonijalno tradicionalna rečenica

To što se u svečanu zakletvu uglavila rečenica da nekome Bog pomogne protivi se načelima jednakosti svih zajednica pred zakonom i samom načelu odvojenosti verskih zajednica od države, naše mile domovine, jer imputira da je izabrani/a predsednik/ca, pripadnik/ca verske zajednice čiji pripadnici, tako izgleda, i ovom nametnutom rečenicom izražavaju svoju veru.

No, ponovo, većina naših ustavnh sudija smatra da to što neko u svečanoj zakletvi izgovara, koju eto polaže niko drugi nego sam/a predsednik/ca države, nije u nikakvoj vezi sa religioznim opredeljenjem predsednika/ce.

Bitan je varoško-šatoraški privid.

Po njihovom mišljenju, nije isto razmišljanje onoga koji je vernik i poziva se na Boga za pomoć tokom svog petogodišnjeg (ne)rada i onoga koji je valjda bezbožnik i koji to samo tako treba da kaže i da svi posle odu kućama srećni i za kilogram deblji.

Ali, iako je Rešenje Ustavnog suda prilično, eto tako napisano, bez neke dublje argumentacije, možda da svi nastavimo da radimo ono šta nam najbolje ide kao naciji – mimikrija, paralaža i nametanje.

Na kraju. Ma koliko to neko ne prihvatao, profesori ustavnog prava, filozofskog štiva koje bi trebalo da ima svaka domaćinska kuća, tik uz Bibliju, i dalje nas uspavljuju sa istim pričama za laku noć da ovakvim “stručnim” Rešenjem naša sekularnost nije narušena. Tako nam Bog pomogao.

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: