autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Život u obliku ljudi, ali nažalost i životinja nestaje

AUTOR: Ivan Zidarević / 02.02.2026.

Prošao je još jedan, barem po statističkim pokazateljima, od najdepresivnijih dana u godini koji smo svi zajedno preživeli, a odnosio se na prvi ponedeljak u trećoj sedmici januara (Blue Monday). To je dan koji nas opominje da smo sami sebi delegirali nerealne zahteve koji su nama neostvarivi, te smo se upustili u kolektivnu melanholiju jer smo posustali u istrajnosti da ostvarimo ciljeve koji su nam izgleda preteški.

Svetski naučnici su nam pre nekoliko dana, iako smo sa naukom i naučnicima sve selektivnije na ”Vi”, predstavili kako su tzv. kazaljke ”sata sudnjeg dana”, sata koji predviđa koliko nam je kao čovečanstvu preostalo do antropogenog izumiranja, pomerili za četiri sekunde i sada smo đuture za 85 sekundi bliže kraju, smaku, sveta. U prevodu, onaj kraj koji drugima želimo i kojem se za drugoga nadamo nikada nam nije svima bio bliži i zahvatiće jednako i nas ovako zlurade!

Pametne glave oko nas, koje se bave naukom a ne subjektivnim i unapred kilavim svetonazorom, ovakvim metaforičkim curenjem sata i vremena u obliku života kakvog poznajemo upozoravaju nas da smo mi, ljudska vrsta, isključivi krivci zašto ćemo da uništimo planetu na kojoj živimo, a sve radi sopstvenog ludila, egoizma, narcizma, konzumerizma, ali i populizma. Sve su to, neke od, razornih karakteristika pojedinaca koje se nameću kao nešto očekivano i dobro, a sve je suprotno od toga.

U odnosu na 1991. godinu, kada smo bili čak 17 minuta od ”sudnjeg dana” – svaka sličnost sa dogmatskim (ne)razumevanjem i zastrašivanjem nije ni približna, jasno smo nazadovali (napredovali) ka samouništenju bez povratka. Jer jednom kada se istrebimo, oni verujući možda će se nadati nekom novom Stvoritelju, nema povratka na staro! Život, barem u obliku ljudi, ali nažalost i životinja nestaje!

Ovako katastrofične prognoze, još nije sve nepovratno propalo, posledica su niza svetskih faktora koji nam najavljuju nikada bliže izglede za izbijanje nekog novog svetskog rata i to nuklearnog. Jer agresivni režimi, sa sumanutim liderima, neprestano se naoružavaju oružjem za masovno uništenje i time se svima hvale kao nekakvim produžetkom, svaki santimetar je bitan kod nesigurnog sveta, svojih atributa.

Danas u svetu postoji više ratnih sukoba, agresivnih teritorijalnih aspiracija nekakvih muškaraca prema čitavim nezavisnim zemljama i teritorijama, ubijanja, ranjavanja i etničkog čišćenja stotina hiljada ljudi i naroda, a sve, tako se čini, bez većih međunarodnih posledica po takva patološka ponašanja.

Ništa manje nisu važne biološke pretnje, strah i kanibalizam radi prirodnih resursa, iscrpljivanje Zemljine utrobe, potenciranje dodatnih klimatskih promena koje se negiraju, a koje se svakodnevno ogledaju u masovnim požarima, poplavama, vetrovima i kišama. Porast svetske temperature za samo jedan stepen prekretnica je bez presedana koja nas sve pretvara u veštački adaptivnu vrstu u kojoj će oni slabiji (deca, bolesni i stariji) svakako masovno gubiti bitku sa takvim promenama.

Kako živimo u doba i ”digitalnog otiska”, jedno paljenje svetla dok idemo uveče u klozet i puštanje kazančeta u vodokotliću da curka po nekoliko meseci je isto to, ali mi o tome ne znamo ništa, nije nevažno navesti da i savremene tehnologije i u vidu AI programa jednako razorno deluju po ljudsku vrstu jer smo skloni dezinformacijama, lažnim vestima i deep fake snimcima, bez da se zamislimo i kažemo da to šta gledamo, slušamo ili nam nameću kao vrednost, nije istina.

Nama su digitalne tehnologije oružje, ne i prozor u svet, koje rabimo kako bismo se obračunali sa drugima, kako bismo im naneli zlo, uvrede i klevete, te se na taj način ponašamo – kao da se radi o nekoj vrsti kolektivne kontraindikacije koja poprima pandemijske razmere, poput onih ljudi ”operisanih” od empatije u obliku psihopata. To bi bila slika i neprilika društva, od lokalnog, nacionalnog do globalnog, i na to za sada niko nema adekvatan odgovor.

Ono šta nam preostaje, svako za sebe, a onda i u obliku čitave zajednice, jeste ulaganje angažmana da se ove prognoze opomena u vidu curenja sekundi ”sata sudnjeg dana” zaustave, a onda i promene. Prvi korak je da se mi sami, u društvu izobilja i globalizacije, repozicioniramo prema onim stvarima u životu koje su nam nužne i onima koje nam nisu nužne da bismo se osećali zdravo i dobro u 24-satnom danu.

Kada to sagledamo, izvršimo onu najtežu unutrašnju introspekciju, videćemo da ograničeni život na Zemlji ima smisla i bez svih onih materijalnih stvari koje se kvare, cepaju i pucaju, te da su ipak za srećan život najbitniji ljudi i međuljudski odnosi koji nam ovih dana manjkaju i jako fale!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: