Srbomrsci i ostali

Otprilike u isto vreme pojavila su se u srpskoj javnosti dva slična teksta, oba kao direktni pozivi na linč, neodoljivo podsećajući na ‘‘govor mržnje“ itekako prisutan početkom 90-ih godina, u vreme Miloševićeve vladavine.

 

U prvom tekstu, objavljenom na tviteru, portparol Protiviteritorističke jedinice MUP-a Srbije Radomir Počuča piše povodom skupa Žena u crnom i njihovog obeležavanja 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu: “Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi. Gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi udružite se”, dodajući nekoliko vulgarnih rečenica na račun Žena u crnom, pozivajući osvedočene huligane da se nemilosrdno obračunaju sa ovom nevladinom organizacijom.

Nije slučajno da se ova vrsta poziva na linč javlja u vreme ukrajinske krize i pojačanog prisustva proruskog raspoloženja. Kao da su se iz zimskog sna probudile neke od najmračnijih snaga iz vremena “događanja naroda”. Opet su tu, među nama, sa poznatom retorikom i zloslutnim parolama

 

Srpski narodni pokret Naši obaveštava javnost kako je objavio spisak trideset najvećih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima. ”SNP Naši na ovaj način želi da im poruči da nikako ne mogu prevariti srpski narod bez obzira što uživaju zaštitu svih proevropskih režima u poslednjih deceniju i po, te da ih raskrinka kao intelektualni otpad i kvazi-kulturne delatnike koji su zajedno sa ostatkom političkog mulja isplivali na površinu u posleratnoj Srbiji”.

 

Reč je, kako srpsku javnost informišu Naši, o “stranim plaćenicima”, izdajnicima, koje zbog širenja mržnje prema srpskom  narodu treba izvesti pred “lice pravde”. Na ovom spisku se nalaze neka od značajnijih imena srpske kulture i politike, pisci, glumci, novinari. Ima i izvesnih iznenađenja, tu su i imena nekoliko njihovih doskora istomišljenika koji su, podržavajući vlast i Briselske sporazume, “izdali” Kosovo.

 

Nije slučajno da se ova vrsta poziva na linč javlja u vreme ukrajinske krize i pojačanog prisustva proruskog raspoloženja. Kao da su se iz zimskog sna probudile neke od najmračnijih snaga iz vremena “događanja naroda”. Opet su tu, među nama, sa poznatom retorikom i zloslutnim parolama.

 

Ohrabrenje svakako dobijaju u srpskoj spoljnoj politici koja ostaje prividno neutralna u ukrajinskoj krizi, nedorečena, konfuzna, a zapravo sa ukusom simpatija prema ruskoj braći.

Rusija svoje najvernije saveznike nalazi u najkonzervativnijem delu društva, u političkim partijama, grupama i pojedincima koji u politici iskazuju krajnje ekstremna i netolerantna uverenja. To jednako zabrinjava koliko i plaši jer povećava opštu nestabilnost u vremenima toliko bremenitim različitim vrstama kriza koje se očas mogu pretvoriti u oružane sukobe

 

Istini za volju usledile su brze reakcije poverenice za ljudska prava, zatim zaštitnika građana, Nezavisnog udruženja novinara, većeg broja političkih partija i pokreta, jednog broja elektronskih i štampanih medija, predstavnika civilnog društva. Oni su osudili  objavljivanje spiska ljudi označenih kao “srbomrsci” i zatražili krivični postupak protiv ovih poziva na fizičke obračune. Pokrenut je kako je zvanično saopšteno “predistražni postupak zbog spiska i pretnji”.

 

U međuvremenu Srpski narodni pokret Naši, kako glasi potpuno ime sastavljača ozloglašenog spiska, predao je ovaj  spisak i ambasadoru Rusije u Srbiji Aleksandru Čepurinu apelujući na ambasadora Rusije da taj spisak  prosledi nadležnim organima u Moskvi kako bi osobama obeleženim kao izdajnici Srbije i neprijatelji Rusije u najhitnijem roku bio zabranjen ulaz na teritoriju Rusije.

 

U saopštenju ovog nacionalno-patriotskog pokreta, da ne bi bilo dvoumljenja, naglašava se kako ne treba zatvarati oči pred činjenicom da su osobe sa spiska, opštepoznati srbomrzci i izdajnici “najaktivniji i ključni faktori u projektu stvaranja antruskog i rusofobnog ambijenta u Srbiji”. U pokretu Naši  tvrde da srbomrscima i izdajnicima “država pod uticajem stranih ambasada pruža podršku u protivustavnom delovanju i teškim oblicima diskrimanicije prema Srbima”.

 

Prema pisanju dnevnog lista Politika, Radikali, Obraz i Naši zahtevaju od Aleksandra Vučića da odblokira Ustavni sud i sud proglasi protivustavnost Briselskog sporazuma, te da se rukovodeći ljudi Srbije suoče sa krivičnim prijavama zbog navodnog državnog udara izvršenog Briselskim sporazumom.

Izalazak Naših i njima bliskih ultra naconalističkih organizacija na javnu i političku scenu Srbije svedoči o trenutnoj situaciji u kojoj jača uticaj proruske politike. Bez tog vetra koji im duva u leđa srpski naconalisti koji su oduvek u Rusiji videli svoga glavnog saveznika ne bi se usudili da postavljaju ovakve zahteve i prave ovakve i  slične spiskove nepodobnih

 

Izalazak Naših i njima bliskih ultra nacionalističkih organizacija na javnu i političku scenu Srbije svedoči o trenutnoj situaciji u kojoj jača uticaj proruske politike. Bez tog vetra koji im duva u leđa, srpski naconalisti koji su oduvek u Rusiji videli svoga glavnog saveznika ne bi se usudili da postavljaju ovakve zahteve i prave ovakve i  slične spiskove nepodobnih.

 

Sve ovo nagoveštava u budućnosti još izraženije i nepomirljive sukobe “rusofila” i “evropejaca”. Ekonomski problemi države, težak, gotovo nemoguć izlazak iz “dužničkog ropstva”, borba za preživljavanje najsiromašnijih slojeva društva – sve to pada u vodu pred tradicionalnom, istorijskom podelom na dva suprotstavljena tabora. U tom skubobu ima natruha različitih predrasuda i stereotipa, nacionalističkih, slavenofilskih, pravoslavnih, ideoloških, ali sa posledicama koje mogu biti ne samo političke nego i ekonomske.

 

Verovatno smo blizu ujedinjenja nacionalističkih pokreta i partija, koji tako ujedinjeni, posle raspada demokratske stranke, mogu postati jedina ozbiljna srpska opozicija. Ruski interes u putinovskom dobu, gotovo je sigurno, neće se zaustaviti na baltičkim i azijskim zemljama. Rusija u svom novom usponu cilja i na Evropu. Ostvarenje gasovoda Južni tok, uz sve što je do sada učinjeno na kontroli energenata koji se isporučuju evropskim zemljama, tako nešto samo potvrđuje.

 

Rusija svoje najvernije saveznike nalazi u najkonzervativnijem delu društva, u političkim partijama, grupama i pojedincima koji u politici iskazuju krajnje ekstremna i netolerantna uverenja. To jednako zabrinjava koliko i plaši jer povećava opštu nestabilnost u vremenima toliko bremenitim različitim vrstama kriza koje se očas mogu pretvoriti u oružane sukobe.

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora