Primećujemo obnavljanje govora mržnje i istorijskog revizionizma

Na poziv Evropskog Parlamenta, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. dr. Porfirije, uzeo je učešća u radu konferencije na temu “Religijska i ljudska prava unutar Evropske Unije – Zajednička odgovornost”.

Konferenciju, održanu u Briselu, u utorak, 04.12.2018. godine, povodom 70. godišnjice od usvajanja Opšte deklaracije o ljudskim pravima, organizovao je Evropski Parlament.

Obraćanje Mitropolita Porfirija prenosimo u celosti:

”Gospođe i gospodo članovi Evropskog parlamenta,

Osećam posebnu čast i veliku odgovornost zato što mogu da vam se obratim povodom 70-te godišnjice usvajanja Opšte deklaracije o ljudskim pravima. Njezin prvi član glasi: ‘Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i savešću pa jedna prema drugima trebaju postupati u duhu bratstva.’

Molim se Bogu, poštovane poslanice i poslanici, da vi budete još snažniji u vašem opredelenju i delovanju da ne samo sačuvate, nego da i dalje izgrađujete i unapređujete Evropsku uniju kao prostor mira, tolerancije i ravnopravnosti

Meni kao pravoslavnom hrišćaninu, ali zasigurno i svakom drugom hrišćaninu, kao i svakom drugom verujućem čoveku, ovo ne samo da nije, nego i ne može biti strano, jer su u ovim rečima sabrani odjeci reči Božijih, nezavisno od toga u kojoj su religijskoj svetoj Knjizi zapisane. Zato veliku čast osećam pred vama koji predstavljate građane Evropske unije i šire, a veliku odgovornost pred Gospodom našim i pred temom koja nas je sabrala i o kojoj danas govorimo.

Ne mogu, a da ne osećam veliku odgovornost pred onima koji su pre 70 godina, s divljenja dostojnom verom i moralnom odgovornošću, usvojili ovaj dokument kao odgovor na užase i strahote koje su ljudi u ime svoje rase, vere i nacije bili spremni da učine ljudima druge rase, vere i nacije, te kao zagovor jednakosti i slobode svakog čoveka i naroda, kao i ravnopravnosti u dobrobiti svakog pojedinca i svake države.

Takođe, moram istaći da je čovek i njegov svet nakon usvajanja ove veličanstvene Deklaracije počeo postajati bolji nego što je bio pre nje, iako ona nikada nije bila skup obavezujućih pravila za pojedince i narode.

Istovremeno, draga braćo i sestre, duboko sam obuzet, a siguran sam da u tome nisam usamljen, zabrinutošću zbog toga što se poslednjih godina i decenija ova ideja ljudskih prava neretko pretvara u sredstvo za nametanje volje moćnih nad manje moćnima, razvijenijih nad manje razvijenima.

Pri tom, to nametanje ne povećava dobrobit ljudskih prava, već često uzrokuje haos, nemire, ratove, te pokreće milione na izbeglištvo i migracije.

Siguran sam, draga braćo i sestre, da delite moje skromno uverenje o tome da upotreba ljudskih prava kao sredstva za postizanje bilo koje vrste dominacije direktno ruši duh Opšte deklaracije.

Deklaracija o ljudskim pravima pred nas postavlja težak, ali nikako ne i beznadežni zadatak zajedničkog traženja balansa izmedju progresa u sferi poštovanja prava ličnosti i manjina, s jedne strane, i očuvanja nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta pojedinačnih naroda, s druge.

Takođe, ne mogu, a da ne izrazim zabrinutost zbog pojave odstupanja pa i odustajanja od vrednosti ljudskih prava u našim evropskim zemljama, na Balkanskom poluostrvu, u nekim zemljama bivšeg Istočnog bloka, te u ratovima obuhvaćenom delu sveta, i s vremena na vreme, obnavljanja ideologijâ zbog kojih je Opšta deklaracija i doneta.

Duboko sam obuzet, a siguran sam da u tome nisam usamljen, zabrinutošću zbog toga što se poslednjih godina i decenija ova ideja ljudskih prava neretko pretvara u sredstvo za nametanje volje moćnih nad manje moćnima, razvijenijih nad manje razvijenima

Ohrabren sam time što ste i vi to prepoznali, pa ste nedavno velikom većinom doneli Deklaraciju protiv govora mržnje i obnove neonacističkih i neofašističkih politika, te normalizacije fašizma, rasizma, ksenofobije i drugih oblika netoleracije u Evropskoj uniji.

Kao čovek koji dolazi s prostora bivše Jugoslavije, iz Hrvatske, sa iskustvom strahota Drugog svetskog rata i ratnog raspada zajedničke države, moram vam reći da s nadom i zebnjom gledamo u vašem pravcu.

Mi naše najsvežije rane, uopšteno govoreći, nismo zalečili, nismo obnovili poverenje, posebno među mladima, na način na koji ste mnogi od vas to učinili u odnosima između vaših naroda i država. Krenuli smo u to. Posvećeni smo tome. Lično sam posvećen tome. Naša pomesna Crkva promoviše ekumenski, međureligijski i svetonazorski dijalog, brine za obespravljene i apeluje da se svugde i uvek poštuju ljudska prava i dostojanstvo.

Ali me brine to što, iako smo posvećeni zaceljivanju svežih rana i odmicanju od ideologija raspada zajedničke države, primećujemo obnavljanje govora mržnje i istorijskog revizionizma kojem je cilj rehabilitacija poraženih pokreta, domaće varijante nacizma i fašizma, i negiranje njihovih zločina.

Takvo negiranje žrtava koncentracionog logora Jasenovac ili pojedinih logora za decu koji su za vreme Drugog svetskog rata postojali na području tadašnje Nezavisne Države Hrvatske, u današnjoj Hrvatskoj predstavlja ozbiljnu pretnju svemu u šta mi hrišćani i svi ljudi dobre volje verujemo i svemu što su naši preci hteli i postigli Opštom deklaracijom o ljudskim pravima.

Nesumnjivo, Ustav Republike Hrvatske, zakonodavni okvir koji se tiče zaštite ljudskih i manjinskih prava kao i antidiskriminacijski zakon, kojima se propisuju opšta zabrana i kažnjavanje svakog ko poziva na upotrebu nasilja, na nacionalnu, versku ili rasnu mržnju i bilo koji drugi oblik nesnošljivosti, duže od decenije unazad, usklađeni su sa najvišim evropskim standardima i obezbeđuju preduslove za moderna demokratska dostignuća u poštovanju ljudskih prava i ljudskog dostojanstva.

Uprkos tome, godine iza nas svedoče o sve učestalijem kršenju ljudskih i manjinskih prava, beleže govor mržnje i širenje etničke netrpeljivosti u javnom prostoru, zatim brojne fizičke i verbalne napade usmerene prema licima srpske nacionalnosti u Hrvatskoj, bez obzira da li se radi o javnim ličnostima, građanima, ženama i muškarcima, mladima ili starijoj populaciji.

U godinama nakon ulaska Republike Hrvatske u EU (2013.) broj prijavljenih incidenata se povećao, stoga apelujemo na hrvatsku vladu da sprovodi ove blagotvorne zakone koje imamo i koji štite svakog građanina. Pripremajući se za nastupajuće EU izbore u maju, ovo bi podstaklo poslanike da se ne koriste govorom mržnje protiv manjina ili većina kako bi dobili glasove.

Aktuelna Vlada Republike Hrvatske je privržena zaštiti ljudskih i manjinskih prava, stoga i uživa podršku predstavnika manjina. U postupanjima Vlade i njenog Premijera možemo prepoznati trud i dobru nameru i zato izražavamo molitvenu podršku i nadu da će imati istrajnosti, odlučnosti i hrabrosti za delovanje konkretnim koracima, a zarad promovisanja demokratskih, evropskih vrednosti i civilizacijskih tekovina prepoznatim Opštom deklaracijom o ljudskim pravima.

Negiranje žrtava koncentracionog logora Jasenovac ili pojedinih logora za decu koji su za vreme Drugog svetskog rata postojali na području tadašnje Nezavisne Države Hrvatske, u današnjoj Hrvatskoj predstavlja ozbiljnu pretnju svemu u šta mi hrišćani i svi ljudi dobre volje verujemo i svemu što su naši preci hteli i postigli Opštom deklaracijom o ljudskim pravima

Jer kako kaže španski socijalni mislilac Hose Ortega-i-Gaset, ‘civilizacija je pre svega volja za suživotom‘. Međutim, volja za suživotom predstavlja kao obavezni preduslov priznavanje drugome prava na život i opšta ljudska prava.

Molim se Bogu, poštovane poslanice i poslanici, da vi budete još snažniji u vašem opredelenju i delovanju da ne samo sačuvate, nego da i dalje izgrađujete i unapređujete Evropsku uniju kao prostor mira, tolerancije i ravnopravnosti.

Takođe se molim Bogu da se i mi na evropskom jugu odupremo demonskom iskušenju ideologije čiste nacije i tla. Molim se Spasitelju našem Isusu Hristu, koji se upravo u ove dane rađa, da bi svoj nebeski mir doneo među nas, da svi postanemo braća i jedni drugima bližnji. Jer vera hrišćanska nas uči da: ‘nema više Jevreja ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste svi vi jedan čovek u Hristu Isusu‘ (Gal 3, 28).

Bog vas blagoslovio!”

(Prenosimo s portala mitropolije zagrebačko-ljubljanske).

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Beseda na Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ''Oluji''
    •  Znamo svoju bol, ali poštujemo i bol Bošnjaka i Hrvata
    •  Patrijarh Porfirije: Jedni bez drugih ne možemo!
    •  Ne dozvolimo mržnju među braćom. Ne pitajte ko je ko!
    •  Ne želimo voditi ratove komemorativnim politikama sećanja
    •  Sav život svoj Hristu Bogu predajmo! Hristos vaskrse!
    •  U Bogu ne postoji nikakva podjela. On je poziv k jedinstvu
    •  Kako postati sposobni da poštujemo i žalimo nevine žrtve drugih?
    •  U povodu brutalnih napada na Srpsku pravoslavnu crkvu

> Svi tekstovi ovog autora