Petljanje s Danom državnosti je velika sramota

Prošao je još jedan neradan dan. Barem za one koji su ušuškani u javne službe te su uspeli da neradni utorak povežu sa preskočenim petkom. Jer obično u tim danima krajem nedelje (tjedna), koji prethode nekim neradnim danima s početka sledeće nedelje (tjedna), roditelji dobiju migrenu, a njihova deca virozu. Jednostavno, prava krpačina neradnih dana odnosno skraćivanje ili ignorisanje onih dana koji su radni.

Da mi stida kao nacija nemamo pokazao nam je i ovaj 30. maj kada su neki neradno, uslužne delatnosti su radile, obeležili Dan državnosti dok su drugi negirali takav datum uz komentar da se radi o falsifikovanju istorije zarad najveće stranke u Domovini.

Tako se i vrhovni komandant, onaj koji bi prvi trebao da pokazuje uljudnost i poštovanje zakona, barem dok su takvi zakoni na snazi, oglušio na državni praznik i ljudima koji ko po kazni imaju diplomatske misije u našoj zemlji još jednom potvrdio da smo za posmatranje.

U našoj lepoj Domovini, onoj u čijem prestonom gradu još uvek nije izgrađena niti jedna zamenska kuća, o dehumanizovanim ljudima na Baniji i da ne pišemo, nanovo smo se raspolutili na one koji poštuju Dan državnosti i one koji to ne čine. Zapravo je najveća većina ljudi upravo ona koja ništa ni ne zna o 30. maju (1990. godine) i potonjem 25. junu (1991. godine).

Pre nego se upustimo u razumevanje teško jasnog nije naodmet apsolvirati da je ovakvo menjanje istorije, selektivno i ko je na vlasti komešanje praznika i spomendana, jedna velika sramota koja se retko viđa u državama sveta koje brinu o svojoj državnosti i koje se time i ponose. Mi takvi očigledno nismo i kod nas je dovoljno da pobedite na izborima, oformite nekakvu većinu, i izmenite nacionalne praznike bez ikakvog reda, ali i posledica.

A šta smo mi, oni koji se distanciramo od tamnih godina crvene opasnosti zvane komunizam, zapravo slavili tog neradnog utorka 30. maja i zašto to više ne radimo, obeležavamo Dan državnosti, kao onomad 25. juna.

U našem neobnovljenom glavnom gradu Zagrebu, tada to nije bilo tako, dalekog 30. maja 1990. godine konstituisan je višestranački Sabor, sa važnom napomenom, tada još Socijalističke Republike Hrvatske (SRH) u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Ono šta kiti i oplemenjuje baš ovo osnivanje jeste da je u ”tamnici naroda” izabran ”prvi put u istoriji, demokratskom voljom, njezinih građana”, ovakav saziv Sabora. Upravo je taj datum, 30. maj 1990. godine, uzet kao Dan državnosti u tada još okvirima SFRJ bez nekog smisla i logike.

Zanimljivo je reći, ovo nije vrednosni sud već činjenična tvrdnja, da se sve to dešavalo pod amblemima petokrake koja je visila na tadašnjem socijalističkom grbu Socijalističke Republike Hrvatske.

Upravo je u svom nastupnom govoru, a nakon što je izabran za predsednika Predsedništva SRH, nekadašnji Titov general Franjo Tuđman (onaj koji do smrti nije pomerao Titovu bistu iz Predsedničkih dvora) govorio o redefinisanju odnosa između jugoslovenskih republika i prava tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske na samoopredeljenje i samoodređenje.

Znači, radilo se o Saboru Socijalističke Republike Hrvatske, još uvek nesamostalne države, sa sva tri doma: Društveno-političkim vijećem, Vijećem udruženog rada i Vijećem mjesnih zajednica.

Postavlja se jednostavno pitanje čemu praznovanje državnosti trinaest meseci pre 25. juna 1991. godine kada je nanovo komunistički general Franjo Tuđman izgovorio da se ”današnjim danom Republika Hrvatska proglašuje samostalnom i suverenom državom”.

Nakon ovog datuma, 25. juna 1991. godine, naša Domovina pokrenula je postupak razdruživanja i zatražila je međunarodno priznanje. Ovome je prethodio referendum (19. svibnja 1991.) na kome je zaokruženo ”DA” za državnu samostalnost. Koliko je takvo referendumsko pitanje ispoštovano, pre svega prema Srbima u Domovini, vidimo i danas.

Da kod nas sve mora da bude nakaradno, izvitopereno i dvosmisleno, pokazuje i da smo datume kada slavimo državni praznik (neradni dan), a kada spomendan (radni dan) menjali bez da smo se zapitali da time dodatno doprinosimo lošem ugledu Domovine u svetu, ali i novim podelama u društvu.

Nakon nekih isto tako demokratskih promena (2000. godine) izmenjeno je da se 30. maja više ne slavi kao neradan dan (ovo je izgleda bitnije) i Dan državnosti već je odabran onaj logičniji, kada se izglasala i potvrdila samostalnost naše Domovine, 25. juna.

U početnim godinama virulentne 2019. godine dolazi do naknadne pameti, reciklaže istorije, kada se menja Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj i nanovo slavimo 30. maja kao Dan državnosti dok 25. juna biva radni spomendan i u pitanju je tzv. Dan neovisnosti.

Dok se prebrajamo i računamo šta je šta i koji datum kome više znači, zdrava pamet više nije uključena u rebus, treba pomenuti i manir na koji način je proslavljen ovogodišnji Dan državnosti.

Na daskama Hrvatskog narodnog kazališta, za odabrane pojedince i poneku ženu (više je u proređenom publikumu bilo kravata), održana je proslava ovog veličanstvenog datuma. Nažalost plebs, oni građani koji još uvek nisu demonstrirali svoje pravo na samoodređenje i zauvek napustili Domovinu, nije bio uključen u proslavu jer slavljeničkog potencijala više ni nema, a većini i dalje nije jasno šta se tačno obeležava.

Društvo nam je polarizovano. Od geografske disperzije teritorijalnog animoziteta do društvenih dubioza i političkog poigravanja sa istorijom, reinterpretacijom iste, ali i sve bahatijim poimanjem stvarnosti. Čini se da smo oformili državu da bude svrha onima koji se u toku utapanja brodova, kao davljenici, prvi ukrcavaju po proređenim čamcima za spašavanje bez osvrtanja za drugima.

Nažalost došli smo do očiglednog. Nama je najbitniji datum koji ćemo da obeležimo 01. jula a koji je za naše sunarodnjake, one koji su sada deo dijaspore, jedini i pravi dan njihove nove državnosti. Jer 01. jula 2013. godine ušli smo, 400.000 njih je prebeglo, u Evropsku uniju. 

Pa u skladu sa desetom godišnjicom velike seobe hrvatskih građana, srećna vam decenija života i državnosti van Domovine! 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora