autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Evropsko pravo na Pravnom fakultetu u Zagrebu

AUTOR: Ivan Zidarević / 20.04.2026.

Prošli su parlamentarni izbori u Mađarskoj i Evropska unija je, kao zajednica nezavisnih država, čini se, odahnula nakon toliko godina nemoći da adekvatno iskontroliše devastaciju demokratskih procesa, režimsko usmerenje pravne države, ugnjetavanja akademskog stvaralaštva, medijskog pluralizma i ljudskih prava. Jer svega toga je manjkalo, posebno nakon 2011. godine i izmena mađarskog ustava, u nama komšijskog državi koja eto i dalje nema more.

Da ne bi bilo da smo se unapred radovali, poznato je da su naši narodi bez narodnosti skloni da prave onaj ražanj a da je zec negde slobodno u šumi, treba biti pedantan i istaći da su se u Mađarskoj desile promene, istorijske svakako, ali su one išle ne toliko za nešto ili nekoga već protiv nekoga ili nečega.

U Mađarskoj je na vlast, dvotrećinskom komotnom većinom koja izmene ustava znači, došao opozicioni lider iz istog konzervativnog jata kakav je još aktuelni premijer sa šesnaestogodišnjim stažem, koji ima otvoreniju retoriku prema Evropskoj uniji, ali bez većih odstupanja u pogledu metoda čvrstog i nepokolebljivog obračuna sa onima ”drugima”. Kako će sve to ispasti ostaje nam da vidimo.

No zašto su ovi izbori u Mađarskoj, zemlji koja ima bogatu istoriju i kulturu nasred Panonske nizije, ipak bili na svetskoj pozornici interesa Moskve i Vašingtona, pa i dalekog Pekinga, a najviše Brisela kao sedišta ”ujedinjene Evrope”?

Zašto je Evropsku uniju, multikulturalnu tvorevinu ekonomske saradnje i ”solidarnosti”, jedna ovakva država članica trzala iz birokratskog sna punog glomaznih redundantnosti koje su kod prosečnog Evropljanina izazivale osećaj nerazjašnjene teskobe?

Evropska unija nam je pre neki dan proslavila 18. aprila kao podsetnik na daleku 1951. godinu kada je osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik sa ciljem da se stvori jedinstveno tržište između Belgije, Francuske, SR Nemačke, Italije, Luksemburga i Holandije. Radilo se o nukleusu međunarodne organizacije koja se temeljila na načelima nadnacionalizma i time je započeo proces stvaranja i Evropske unije u kojoj danas živimo.

Naša Domovina koja je nakon više godina pregovora, reformi i pitaj boga čega još, pristupila Evropskoj uniji 2013. godine i time postala 28. država članica, nakon Bregzita 2020. godine 27 država, i dalje ko da se smuca u ”bespućima povijesti” tražeći sebe među svim tim svetom, koje u mnogim slučajevima ama baš ništa ne razume – doslovno jer se radi o drugim jezicima i pismima, ali i kulturološkim posebnostima koje nama ovakvima, ciničnima i sklonima paranoji i deluzijama, nisu bliska.

Naši ljudi, nismo svi Hrvati u slobodnoj Domovini pa ne možemo da se koristimo netačnim terminima ”Hrvatice i Hrvati”, u mnogome i dalje ne razumeju čemu su to pre više od jedne decenije pristupili i šta to znači za njihov život, ekonomsko blagostanje, slobodno kretanje bez dodatnog švercerskog sekiranja na graničnim prelazima, ali i šta su dobili u razumevanju pojma ljudskih prava.

Ovi delovi pristupanja, edukacija ”nepoznatog o poznatom”, nisu bili požrtvovana agenda tadašnjih vlada te smo, kako kod nas inače i završi, doslovno bili tada, ali i sada, prepušteni sami sebi u učenju koje nam sve te novine donosi epitet ”građanstva Unije”. Nanovo, da izvršimo sporadičnu anketu, na onoj modno ”osvešćenoj” zagrebačkoj špici, o tome šta (ne) znamo o Evropskoj uniji ne bismo dobro prošli.

No da nije sve ”katran i perje”, odnosno da nije još vreme da se diže sidro, motaju kablovi i gasi svetlo – izgleda da nam napokon svi delovi Lepe Naše imaju struju, uče nas sa Katedre za europsko javno pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu. Radi se o ljudima koji svoje studente, kroz one prvo osnovne i teške petogodišnje studije, odnosno odvojene specijalističke studije, uvode u sve lepote pluralizma i onog ”jedinstva u različitosti” kakva Evropska unija jeste.

Tako i ove godine, prijave će ići nekad na leto, a početak programa na jesen, raspisuju konkurs za specijalističke studije evropskog prava u trajanju od jednog i po semestra. Ovaj jedinstveni i bogat program namenjen je svima, oni koji nisu svršeni pravnici imaju obavezu polaganja nekoliko diferencijalnih ispita nakon upisa, a posebno stručnjacima javne uprave, pravnim službama javnih i privatnih preduzeća, važnim organizacijama civilnog društva, ali i međunarodnim institucijama.

Imajući u vidu da smo mi i naše evropsko pravo oberučke prihvatili i integrisali u naš pravni poredak, mnogo nam je bilo stalo da budemo deo razvijenog sveta sa nametanjem forme bez sadržaja, studije evropskog prava stvarni su početak razumevanja prava jedinstvenog bogatstva evropskog, ”najstarijeg”, kontinenta.

Upravo u tome će budućim studentima pomoći odlični i nesebični predavači na specijalističkim studijama evropskog prava, koji zapravo čine ”dušu” rada Katedre.

Sve informacije o programu: https://www.pravo.unizg.hr/studiji/sveucilisni-specijalisticki-studiji/sveucilisni-specijalisticki-pravni-studiji/europsko-pravo/

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: