novinarstvo s potpisom
Svaki, ali baš svaki rat mi je kao stanje uma totalno stran. Imam osjećaj da je bliža Eskimu pješčana sunčana plaža ili nekom Zulu plemenu pariška Olympia ili krojačici u Varteksu Bentley nego meni rat.
Zato svakom pištolju, tenku, haubici, napalm bombi, nosaču aviona, dronu i u konačnici ratu jebem mater. Kvragu vi i ta gvožđana skalamerija. Pametnije je i ljudskije svo to željezo rastopit i napravit ljuljačke, tobogane i klackalice za dicu, mostove koji povezuju obale rijeka razlika, armaturu za sve ono što ljudima triba…
A tribaju više nego ikad: škole, bolnice, vrtići, kazališta, univerziteti, domovi za penziće, stanovi za mlade, pogoni, sportske dvorane, startupovi itd. Jebali vas ratovi da vas jebali.
A povijest, ma odakle je gledali, uči nas da u njega prvi uvik idu oni koji s njim nemaju nikakve veze, dok oni koji su zakuvali kašu i koji su prvi zapuvali u ratne trube nikad ga ni ne primirišu. Ni oni ni njihovi najbliži. I to pravilo unisono važi na ciloj ovoj baloti. A posebno na Balkanu.
Zbog svega ovoga čin čujem prvo ratoborno slovo meni dođe da tom junoši stavim točku u usta i ušutkam ga. Zato kad neko u ime viših ili domoljubnih interesa počne pizdit o uskraćivanju bilo čijih ljudskih, radnih, socijalnih, vjerskih, rodnih ili kakvih sve ne prava ja se odma pretvaran u onoga koji bi triba ostat bez istih.
Ako se dovode u pitanje prava žena odma san najljuća žena na svitu. Samo mi sise fale. Ako su u pitanju Romi ja postajen Cigo i to oni s dna kace da ne kažem čerge. Kada ta magarad oće da umanji prava invalida i njihovih asistenata momentalno postajen slipi i gluvi Quasimodo koji sa štakama cipa sve ove pizdune. Čin neko posprdno itne strelicu mržnje prema tamo nekim muslićima oli pravoslavcima, a zašto ne i pederima, meni se samo od sebe ime na ličnoj minja u Đorđe Fahrudinović zvan Đokica.
Kada se zbog ”usložene ekonomske situacije” opravdavaju neisplaćene plaće radnicima ili povisuju cijene studentskim domovima ili ne povisuju penzije u odnosu na inflaciju, odma se pretvaram u Jana Palacha s tim šta s kanton benzine ne zalivan sebe već bih najradije s njon polija ustanove iz kojih dolaze ta neempatična bulažnjenja.
I da ne duljin, kako su svi ratovi do sada i počinjali prvo s ovin, nazovi, malin minornim uskraćivanjima prava malih skupina, onih drugih koji nismo mi, onda ja pušen i na ladno, jer se ta huškačka žerava učas pretvori u lomače. A lomače, ka šta nas uči povijest, ne daju se tako lako ugasit i onda ti eto učas rata.
I ne triba ić daleko u povijest i spominjat Bartolomejsku noć, dovoljno se sitit one u kojoj se palija Reichstag. Nakon koje je sva ta ratna mašinerija, čitaj skalamerija, počela sijat smrt. Milijuni mrtvih, rijeke krvi i more ucviljenih je jedina konstanta svakog rata. Tako da sve herojske pobjede gube sjaj pred porazom čovječnosti.
Zato čovikom uvik triba bit i to na svakom kantunu i svakom momentu jer ako samo jednom zatvorimo oči nad ovima šta huškaju jedne protiv drugih u ime ”viših” ciljeva onda kad ih jednom otvorimo nećemo pripoznat šta je od svih nas i naše domaje ostalo.
Zato ja i jesam protiv svih tih ratnih trubača i zagovaram samo jednu armiju, a to je armija sretnoga svita koja je jedina garancija trajnog mira. Naravno jer ko more mobilizirat sretan svit za bilo koji rat. U protivnom nam je neizbježan rat svak protiv svakoga za svoj kontejner.
Neko će sigurno reći kako san infantilan i da budan sanjan, a za pravo reć i nisu daleko od istine. Ali ako čoviku zabraniš sanjat bolje danas i ono šta dolazi sutra, onda mu ne gine da se trajno budi u surovoj realnosti u kojoj pravog života nema.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.