Amerikanizacija našeg društva ogleda se u masovnim ubistvima

Tokom ovih letnjih meseci, kada nam je bitno da ugostimo što veći broj stranaca sa što manje uloženog truda, pune se naslovnice sa poraznim informacijama kako nam azili za životinje, pse i mačke, bivaju pretrpani od strane onih (ne)ljudi koji ih radi letovanja izbacuju i ostavljaju.

Ovo je, po svemu sudeći, simptom jednog konzumerističkog i izopačenog društva koje se još uvek traži, bezuspešno se ne pronalazi, i baulja u bespućima sopstvene malograđanštine.

Da mi bez ekscesa ne umemo, to nam je deo turističke ponude za koju stranci saznaju kada im ovde rascopaju glavu, potrudili su se maloletni kupači (14) na splitskim Bačvicama koji su demonstrirali ono šta se u literaturi naziva zločin iz mržnje. Kasnije je duplo stariji od njih (31), ali ništa pametniji, takođe naše gore list, fizički napao stranog turistu vođen istom onom mržnjom prema gej osobama.

Vredna hrvatska policija, svaka kritika koju građani upućuju je zapravo usmerena prema DORH-u, ali se to u narodu meša kao jedno, pronašla je napadača koji je uhapšen i zbog posedovanja droge te je po poslednjim informacijama u zatvoru.

Što se tiče one dece, one koja vole da mrze, ista ne podležu Kaznenom zakonu, jer su deca, te će sa njima da se postupa temeljem mera za zaštitu prava i dobrobiti deteta.

Naše društvo, ono koje će uskoro imate vozove na litijumske baterije, ali bez mašinovođe jer se demografski praznimo, zapalo je u neku vrstu identitetske bede jer se još uvek nije snašlo, ni trideset godina od Domovinskog rata, u stabilnosti univerzalnih ili barem nacionalnih vrednosti.

Tako smo skloni da se ponašamo iracionalno, uvek vođeni teško prevođenim inatom, i agresijom prema sopstvenoj dobrobiti kako bismo isterali neku svoju pravdu i nametnuli naše viđenje kako bi to svet trebao da izgleda.

Za neznalice i one koji o tome ništa ne uče, zločin iz mržnje je posebno praćen oblik kršenja Kaznenog zakona jer je direktno usmeren prema nekome ili nekima usled njihovih nebiranih identiteta.

To je izuzetna opasnost po državu i njene institucije jer nekome pada na pamet da drugome polomi nos ili mu oduzme goli život usled negativnih emocija, predrasuda, vođen zadojenom mržnjom koja se genetski ne nasleđuje, ali se stiče u okrilju porodice i okruženja.

Klimatske promene, zagrejavanje mora i prodiranje invazivnih životinjskih vrsta o kojima smo čitali u čuvenoj ”1000 zašto 1000 zato”, omogućavaju da nam se u Jadranu odomaćuju nama (ne)poznate ribe i biljke sa kojima mi, ako je suditi kako postupamo sa stranim ljudima, nećemo znati da preživimo, a da ih sve ne potamanimo i od mora napravimo ukiseljenu pustaru.

Ova kontinuirana toplota, isijava odozgo, ali se jednako tako, ako nekada ne i gore, reflektuje odozdo, loše utiče na naše mentalno zdravlje pa ljudi bivaju ekstra razdražljivi, opis bi bio nadrndani, te sami sebi i među sobom pronalazimo alibi da se iskalimo nad drugima i to obično (skoro pa uvek) slabijima od nas samih.

Amerikanizacija našeg društva ogleda se i u masovnim ubistvima, u doba mira, od strane onih koji su naoružani, najviše ilegalno, do zuba.

U dom za starije u Daruvaru upao je muškarac koji je ubio šestoro ljudi, uključujući i sopstvenu majku (po dostupnim informacijama do pisanja ovog teksta). Ovo više nije ni crna hronika već manir odsustva intervencije države da se adekvatno obračuna sa nelečenim teskobama koje se poput PTSP-ja transgeneracijski prenose unutar familije.

Situacija je, na više frontova, alarmantna i odavno smo prešli sve granice i prokopali smo sva ona dna koja pominjemo kada vršimo diseminaciju i govor mržnje.

Pa smo čitali i kako nam je gradonačelnik mondenskog grada Dubrovnika javno izrekao ono šta je Evropski sud za ljudska prava okarakterisao kao ”manifestaciju rasističke ideologije”.

U javnom prostoru, u bilo kom obliku, čuveni poklič iz najtamnijeg perioda NDH je nedopušten i protivan Ustavu Republike Hrvatske. To je više puta naveo i naš Ustavni sud, ali smo mi toliko srozali institucije, najviše usled aljkavog i agresivnog ponašanja političara, da smo izgubili vrednost za bilo šta i bilo koga i sve je postalo bezvredno i devalvirano.

I to je posledica, nismo mi tu najgori od svih, globalizacije koja nas otima od dobrih manira u kojim je uvažavanje drugoga vrlina, a ne mana.

Mi smo u ovom trenutku na tromeđi između inercije za promenama, potrebama za dokazivanjem neke naše istine i globalnih uticaja kojima nismo sposobni da se suprotstavimo.

Sublimacijom svega dolazi se do zaključka da nam je sadašnjost gora od nadolazeće budućnosti jer nam je sutrašnjica već određena lošim, današnjim, političkim odlukama.

Dok sačekamo neke nove ”pčele ubice” – samo što nisu, naoružajmo se strpljenjem, kao što to ne činimo u vožnji koju koristimo kako bismo drugome preoteli prednost, ali i oskudni parking, jer nismo uvek svesni koliko i naše korišćenje netačnih reči ”uvek, stalno i nikad”, u objašnjavanju i nametanju našeg viđenja stvari, kod druge osobe ili više njih, izaziva frustraciju jer takav manir jeste verbalna agresija kojoj se treba izmicati.

 

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!
    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva
    •  ''Dugo putovanje u noć'' u Mini teatru
    •  SAD od obećane zemlje do zemlje istočnog greha

> Svi tekstovi ovog autora