Globalizam i individualizam suvremeni jahači apokalipse

”Muškarac iz Arizone optužen je za ubistvo nakon što je svoju dvogodišnju ćerku ostavio u vrelom automobilu jer je više od tri sata bio okupiran igranjem igara na plejstejšnu.”

Pre nekoliko godina, biće sada i više od decenije, iznenadila nas je vest kako je na kesi, onoj običnoj plastičnoj vrećici koju manično uzimamo u neverovatnim količinama za kuću kada kupujemo voće i povrće, pisalo da se ne stavlja na glavu jer postoji mogućnost gušenja.

To i slično tome samo su bile preteča kod nas, a odavno ustaljena praksa u Americi (SAD) koja nas je opominjala da smo postali deo globalizovanog sveta.

Sve više je na ceni, to se po nekontrolisanim društvenim mrežama jako potencira, individualizam koji od čoveka kao humanog bića pravi otuđenu osobu kojoj je ceo svet na dlanu i čiji interesi i potrebe bivaju ispred društva i kolektiva.

Kao kakav pratilac svega toga jeste i egoizam koji ne dozvoljava bilo kakvu smislenu interakciju i osluškivanje drugoga jer se sve vrti oko samodopadnosti pojedinca koji je početak i kraj svih procesa i valjda i nikakvih odnosa.

Tehnološki razvoj i napredak u jednakoj su korelaciji sa gubitkom socijalne kohezije koja je oduvek bila ključ opstanka ljudi. Savremeni stil života, sa pratećim mogućnostima i izvitoperenim oblikom kapitalizma, od ljudi uspešno stvara degradirane konzumeriste čiji životi jedino vrede, i koji se jedino tako i mere, ako su nakićeni novim, instant popularnim, predmetima bez smislene vrednosti.

Kapitalizam, odnos nagojenog pojedinca i izgladnelih masa, svoje moderne oblike poprima u stalnom guranju dostizanja zadovoljstva, kao ultimativnog cilja, koji je poput ubrizgavanja zavisničkog ”šuta” blaženstvo kratkog daha sa opet novim izazovom kako iznaći rešenje za grabljenje nove i veće, lažne i uniformisane, sreće.

Jer je neuspeh, tako se čini, ako neko nije nasmejan, retuširan i obilato nagrađen površnim komentarima sa očekivanim reciprocitetom podrške.

Globalizacija je, kao pojam unipolarnog sveta istovetnih vrednosti u kojem sve svima i nikome ništa, odgovor na pogrešno razumevanje liberalizma, ili barem onaj njegov opasni deo, koji je prioritet dao pojedincu i njegovim potrebama ispred nekadašnjeg blagostanja zajednice. Kada se sve to sagleda slobodnom procenom se dolazi do dedukcije da su globalizam, egoizam i individualizam suvremeni jahači apokalipse.

Trenutna slika sveta, otužna i bez konkretnih aktivističkih pokreta kojima je sredina dvadesetog veka bila krcata, svoje trulo korenje vuče još iz onih kolonijalnih vremena kada su Evropa i SAD uživale status jedino vrednih mesta za život, izrabljujući resurse, ali i ljudske živote Afrike i Azije. U pitanju je demonstracija politike moći koja je oportunistički nametala svoj sistem vrednosti, krijući se kroz prosvetiteljstvo i pokrštavanje, ali samo radi ekonomskih ciljeva.

Industrijske revolucije i velike istorijske promene nisu i ne mogu da budu jednoznačne i korisne za sve ljude po svetu. Jer upravo u tom jednoumlju, (ne)razumevanja benefita, ne vide se gubici već se glorifikuju samo profiti pojedinaca bez podele dobiti na sve već samo odabrane, probrane i bogom dane (čitaj bele ljude).

Vratimo li se na psihološke karakteristike trenutnog sveta vidimo da nam savremene tehnologije ne omogućavaju jasniju i bržu sliku istinitih vesti već se koriste kao oružje kojim se obračunava sa onima koji su nam naizgled suparnici, a sve to opravdavajući zaštitom moralnih vrednosti koje su na kušnji.

Na svakom koraku nas zatiče, ko onaj goli voajer obučen samo u crni mantil koji plaši žene izlažući ih svojim promrzlim genitalijama po grobljima (”Davitelj protiv davitelja”), deregulisanje ustaljenih procesa i sve biva banalizovano i na prodaju.

Osvrnemo li se na Evropu, staru, razjedinjenu i u napretku zakasnelu, neko zlonameran bi kazao ”projektno neuspelu”, vidimo da iz godine u godinu raste želja za osvetom usled nerešenih međuljudskih odnosa i nikada prihvaćene istorije koju su ispisale zemlje pobednice (Prvi i Drugi svetski rat).

Ovakva Evropska unija, svako je tu ušao usled političkih a ne ekonomskih i socijalnih zasluga, teži imploziji koja nas opominje da je ”pet do dvanaest” prošlo pre tri minute.

Globalizacija svakodnevno dovodi u pitanje projekte nacionalnih država što kod populističkih pokreta stvara odium za izazivanje regionalnih sukoba.

Da bi se sve to stavilo po strani ponovo se sve vraća na potrošačke obrasce i životne stilove, utiče se anestezijom prema glasačima, koji se opravdavaju očuvanjem nacionalnih, grupnih i drugih posebnih kulturnih identiteta.

Dok sačekamo dodatnu estradizaciju Amerike, za razliku od Evrope oni ciljaju ka globalnoj eksploziji, probajmo da se zaustavimo i prekinemo niz tuđih potreba koje nas otimaju od onoga šta nam je inherentno, ono šta nas i čini ljudima, a ogleda se u čovekoljublju i volji da živimo u prividnoj harmoniji u kojoj će biti sasvim dovoljno svega za sve.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!
    •  Deset godina od prvog životnog partnerstva
    •  ''Dugo putovanje u noć'' u Mini teatru
    •  SAD od obećane zemlje do zemlje istočnog greha

> Svi tekstovi ovog autora