Ko tu koga…

Kako smo noć prije prve povorke ponosa nas dvoje dobro zaružili s nekim dragin svitom, onda san skoro zakasnija na prvi Pride Split. Kad me ujutro onako podbulog, s podočnjacima do poda, nepočešljanog i bradatog vidila samo je rekla: ”Ja ti mužu ne iden jer ako si ti takvi, kakva san tek ja!?”

I stvarno bila je u pravu. Kad san se pogleda u ogledalo priznajen da san više sličija na one koji su bili kontra nego na nekoga ko in je tija dat podršku. Isto su to mislili i policjoti na prvoj kontrolnoj točki kojima nikako nisan moga objasnit da ja nisan oni tamo neki već da san ja, ja. Srićon me jedna plava kornjača pripoznala i pustila me.

Na drugoj su me barikadi tako ispipali da san posumnja u seksualnu orijentaciju ovog jednog brkatog King Konga. Na treću san svatija zašto ih zovu temeljna policija jer ovi, ima bit brat od Kinga, je bija pretjerano temeljit. Samo mi njega nije prigleda.

E tu mi je prekipilo i lipo naglas san, dakako u sebi, posla u niku stvar i pedere i paradu i policjote i ove krkane koji reže i pjene se na dugine boje, a sebe najviše. Radi tih krkana moj grad je bija na stupu srama dugo vrimena. Onako štuf, postiđen, bisan i izdrpan san doša doma i seja za kompjuter i ovo napisa.

Iako san se dugo mislija je li triban činit kuco ili ovo reć ipak san svatija da mi je za ludu mučat tako da prvo sam sebi moran priznat kako san ipak malo puno glup kad neke stvari, koje mnogim drugima s lakoćom ulaze u glavu meni nikako, ali baš nikako, nisu jasne.

I mogu ja o njima ovako i onako dumat, ali čin podvučen crtu meni rezultat općeprihvaćene logike govori kako s mojin mozgon nešta nikako, ali ono baš nikako, ne štima. Tako da smo mi Hrvati meni i dalje jedna velika nepoznanica.

A radi se zapravo o našoj, po mom mišljenju, nelogičnoj, skoro endemskoj, spremnosti za činit kuco dok nas drugi guze. Uostalom opće je poznato kako naš hrvatski čovik more dugo, za popizdit dugo, trpit jaram ovih i onih moćnika bez da bi grubu rič reka, a kamoli krivo pogleda ove šta ga jebu.

Malo je naroda na ovu balotu ka šta je naš rvacki. Dakako jer koji bi to svit dozvolija da ga neko, ka nas Turci, 500 godina prcaju u zdrav mozak ili nabijaju na kolac prije nego šta mu prikipi. Mi, Bosanci, Srbi i more bit di koji Crnogorac da, ali drugi ni čut. Ali kako mene ovi drugi za ovu rvacku priču ne zanimaju idemo mi dalje.

Nakon Turaka znatno manje radikalno i puno kraće vrime nas su ufino prcali Francuzi, poton s pendrekon Austro-Ugari, a iza toga ugrubo Talijani skupa s Nijemcima i na kraju bombastično jugo armada.

I svi su se oni uredno ovako ili onako dobro izredali na našem svitu, a naš narod umisto da odma popizdi i kaže ferma, on trpi i muči, sve se nekako nadajući kako ovi neće valjda još dugo i tako tjednima, misecima, godinama, stoljećima…

Stječe se dojam da je naš narod guzija ko je stiga, koliko je tija i kako je tija. Mi smo u stvari šampioni u trpljenju. I to ne samo bivši već i sadašnji. Jerbo da poučeni poviješću mi odma odjebemo svakog novog nasilnika i divljaka mi ga i danas ponovo trpimo i trpimo i trpimo da nas guzi, jebe u zdrav mozak i nabija na kolac srama.

Jeba te led, pa ja tek sad vidin koliko je naš narod tolerantan, strpljiv, uviđavan prema svakome ko je nekulturan, bahat, nasilan ili primitivan.

Naš svit je i nakon ovog zadnjeg rata još jednom pokazao svoju, reklo bi se, mazohističku volju za trpnjon svih novokomponiranih nasilnika, barbara, prevaranata i bjelosvjetskih jebivjetara. I to on trpi tako stameno da mu niko ni najjačim čiketon napunjenin argumentima, istinom ili zdravo rezonskim razmišljanjem ne može oborit.

Dovoljno se samo sitit kako je i koliko pretvorba sjebala više od tri dila našeg svita. Naguzilo ga neviđeno, a on muči, trpi i čini kuco. A kako i neće kad je zatvorija sve osim jednog otvora nad onima koji su ga do temelja sjebali.

Potla toga kad su mu rasprodali i pokrali svu srebrninu i time mu sjebali kakvu-takvu budućnost naš narod opet umisto uaaa! on tiho u svoja četiri zida šapće auuu.

I sad kad mu je ostalo ovo malo rijeka, arije, sve manje mora i potočića, bokunić šuma, on i dalje nad barbarizmom liberalnog kapitalizma šuti i trpi. Iskreno govoreći čisto sumnjam da bi toliko guženja i prcanja i najokorjeliji pederi mogli izdržat. Oni ne, ali mi sjebani Hrvati da.

I sad kad ovi zadnje spomenuti pod ovin komadom božanski prelijepog neba za razliku od nas bezmudica imaju muda po cijeni batina izaći na ulice i tražiti svoja ustavom zajamčena, a još uvik uskraćena prava, naš višestoljetno, opetovano strpljiv, tolerantan, bogobojazan svit koji je genetski naučio trpit, odjednom, vrišti, priti, škripi zubima i kaže: ”E bogami, vi nećete!”.

I to urla ovima koji nikog drugoga osim međusobno ne guze, ne diraju, ne zavlače mu ruku u džep, jer tom istom narodu naviklom da ga drugi znate već šta, e njemu samo ti smetaju. Njima će se na samu njihovu pojavu krvi napit, njih će kamenovat, njih će protjerat na otok ili smjestit u zatvor ili ludaru.

E sad se nakon svega ovoga javno pitam oće li meni ovako zbunjenom, neko znatno pametniji od mene objasnit ko tu koga jebe i ko je tu zapravo ”zdravi strejt”, a ko ”bolesni peder”.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira
    •  Narod puši farsu od slobode izbora i što veću falšu drame
    •  Oko za oko, stolicu za stolicu
    •  Dva narcisa na čelu države s pravom zovemo sunovratima
    •  Naš čovik trajno je sritan kad trajno otputuje vanka
    •  Znači, abdicira je. Normalno da nije. I tebi je to normalno?
    •  Sekin sekularni ugovor

> Svi tekstovi ovog autora