Koliko je nas, a koliko njih? Hej, koliko nas je ukupno?!

Biohemijska analiza krvi jedan je od najvažnijih pokazatelja stanja organizma. Kad smo bolesni, ovom analizom se otkriva gde se nalazi nekakvo žarište, ali i kad ne postoje jasni simptomi, krvna slika i biohemijski parametri mogu da ukažu na tinjajuću, još nerazotkrivenu, tegobu.

U uređenim državama, ovim poslom se bave stručni ljudi, biohemičari, čije ime se nalazi na pečatu i ižvrljanom potpisu nalaza koji posle sami tumačimo i sumanuto upoređujemo po internetu.

Poznato je da se za rešavanje zdravstvenih problema prvo obraćamo ”hodžama”, onima sa viskom, rašljarima i zastrašujućoj ”vlaškoj magiji”. Za njih ćemo uvek da nađemo odgovarajuća sredstva, daćemo im zadnju paru, kako bi nam gatali, bajali i skidali uroke, koji nas najviše blokiraju u pitanjima ”kada će sin da se oženi”, ”kada ću da dobijem unuka” (ništa unuku) i ”zašto mi ne ide u životu”.

Statistički gledano, naši šovinisti, skloni skrivanju iza krsta, kao ”prvu ruku” za rešavanje svojih životnih problema, od zapuštenog zdravlja do promašenih životnih odluka, upravo se obraćaju onom paranormalnom/nenormalnom među nama.

U našoj Domovini, koja je samostalna, odavno punoletna, u granicama koje su joj jedino prihvatljive (Srbiju ćemo tek da ucenjujemo sa razgraničenjem na Dunavu, a ono sa Savudrijom ne priznajemo), postoje osobe, valjda su i to neki ljudi, koji se aktivno bave nadri biohemijom, poput ovih što bacaju pasulj i okreću šolju, te redovno, na dnevnoj bazi i transgeneracijski, prebrajaju krvna zrnca drugih (čitaj uvek drugačijih).

Kako jednom na sve to prebrojavanje i šovinizam (večito bavljenje biohemijom drugih) reče naš profesor, teatrolog i dramski pisac, Darko Lukić ”Daleko je sve to od biokemije. To je životinjsko njušenje vonja pasmine i rase”

Naši eugeničari (nadri biohemičari i često nacionalno osvešćeni) po pravilu se dižu na stražnje noge (ovo aludira da se u svakodnevnom životu ponašaju kao životinje) i čim se ugledaju u ogledalu za svoje promašene ciljeve vide odraz krivice u drugima (čitaj, manjincima).

Naravno, da se slučajno ne zaborave gde i sa kim žive, tim drugima i drugačijima, u kolektivnoj anatemi pomažu im svi, od zapuštenog sistema do pojedinačne reinterpretacije ”svoje istine i istorije”.

Poslednjih godina, kao poseban medijski termin, rabi se reč ”manjinci”. Radi se o umanjenici koja aludira da se radi o pripadnicima nacionalnih manjina, državljanima Domovine, sklonim mešetarenju oko podele izbornog plena koje kao da nije svojstveno svim političkim akterima, najviše onima koji se izjašnjavaju da su Hrvati (jer Hrvata statistički ima najviše).

Tako su manjinci posebna kategorija, naš čuveni ”jezičac na vagi”, koji daju prevagu Hrvatima koji bi da vladaju u Domovini koja je njihova nacionalna država.

No da stvari nisu baš takve, posebno to ne znaju oni nadri biohemičari koji neprestano prebrajaju nivo eritrocita i bilirubina, potrudio se nekadašnji Titov general i prvi predsednik Domovine Franjo Tuđman.

U izvorišnim osnovama Ustava, koje je pisao i brisao, prekrajao i kalkulisao, osim što je naveo da smo sa ZAVNOH-om nasuprot neustavne NDH (stvarno nije imala najviši pravni akt), uneo je da je Domovina država i pripadnika nacionalnih manjina.

Eto ti ga na. Srbi su tu navedeni prvi, valjda među nejednakima, uz manje antagonizujuće nacionalnosti (Romi su tu, ”rame uz rame”, uz Srbe), da im se garantuje ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN-a i zemalja slobodnog sveta.

Kako nam se bliži popis stanovništva, ”tačan skup netačnih podataka”, gde ćemo da dobijemo sve i sva vezane za stanovništvo, kućanstva i stanove, s ciljem utvrđivanja podataka o broju i prostornom rasporedu stanovništva, sa osnovnim demografskim, obrazovnim, migracijskim, ekonomskim i drugim podacima i sa posebnom analizom gde smo, šta smo, kakvi smo i ima li nam spasa.

Prema poslednjem popisu, onom iz 2011. godine, u Domovini je živelo 186.633 pripadnika srpske nacionalne manjine. Najviše Srba, ”manjinaca”, živi (uskoro će biti živelo je) na području Vukovarsko-srijemske, Osječko-baranjske, Sisačko-moslovačke i Karlovačke županije.

Koliko će Srba biti nakon najavljenog popisa, posle onog ulaska Domovine u Evropsku uniju, ostaje da vidimo i prebrajamo da ih ponovo ima ”previše”. Jer, za neke još ima dovoljno vrba…

Naši eugeničari (nadri biohemičari i često nacionalno osvešćeni) po pravilu se dižu na stražnje noge (ovo aludira da se u svakodnevnom životu ponašaju kao životinje) i čim se ugledaju u ogledalu za svoje promašene ciljeve vide odraz krivice u drugima (čitaj, manjincima)

Domovina je ovde, što radi ulaska u emancipovanu Evropu, posebno nakon one čuvene ”Hristos se rodi” godine (Ivo Sanader), normativno manjincima dala određena prava te je kroz pozitivne propise obezbedila prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina.

Iako zvuči goropadno, Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina uređena je materija koja najviše žulja one biohemičare s početka priče, oko ostvarivanja prava na delovima Domovine, a vezano za kulturnu autonomiju i obaveznu zastupljenost u jedinicama lokalne samouprave.

Sreća u nesreći (redovnoj netrpeljivosti prema pripadnicima srpske nacionalne manjine – manjincima) jeste da ćemo od ovog popisa imati platformu ”e-popis” koja će omogućiti da se građani samopopišu. Nažalost, odsustvo struje, interneta i računara u domaćinstvima nije u brizi, ustavom socijalne, države pa će građani da se snalaze kako znaju i (ne)umeju.

Posle ovog popisa, koji je jako važan gradonačelniku Grada heroja – Vukovara, koji s rukama u pantalonama razgovara sa svojim sugrađanima, pred kamerama, čini se da mnogo toga neće biti isto.

Sve oči su uprte koliko će među nama biti ”nas”, a koliko ”njih”, bez pomisli da je izuzetno važno koliko će nas biti sve zajedno i koliko je ljudi napustilo napokon slobodnu i demokratsku ”Lepu našu”.

Ali, kako jednom na sve to prebrojavanje i šovinizam (večito bavljenje biohemijom drugih) reče naš profesor, teatrolog i dramski pisac, Darko Lukić ”Daleko je sve to od biokemije. To je životinjsko njušenje vonja pasmine i rase”.

Pozdrav za profesora!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora