Kruševačko ludilo

Pre izvesnog vremena na jednom veoma čitanom i uticajnom srpskom sajtu objavljena je na prvi pogled bizarna vest kako je “više učenika srednjih škola prethodnih dana tražilo knjigu ‘Majn kampf’ po knjižarama i kod uličnih prodavača“. A u komentarima desetak čitalaca ne nalazi ništa loše u ovom interesovanju, ali ništa loše ni u samoj knjizi.

 

“Prosečan Nemac ima ovu knjigu, a mnogi su čuvali i njegove govore na pločama i kasetama. Uopšte, ideologija i duh germanske rase ne menjaju se vekovima i uredno prenose sa generacije na generaciju. Kod nas je, primera radi, predanje prekinuto pre 70 godina, zato i dalje lutamo…“ A jedan komentar na neki način sažima većinu ostalih: “Pročitao sam knjigu i nisam našao ni jednu reč sa kojom se ne slažem. Autor je vrstan pisac. Preporučujem svima!“

 

Početkom 2008. godine zabeleženo je kako se u beogradskim knjižarama može kupiti blizu stotinak knjiga sa izrazito rasističkim i antisemitskim sadržajima. Većina tih knjiga bili su reprinti knjiga objavljenih i izloženih na poznatoj Antimasonskoj i antijevrejskoj izložbi 1941. godine za vreme nacističke okupacije. U Beogradu je doskora postojala i specijalizovana knjižara za ovu vrstu “literature“, inače do raspada Jugoslavije poznata pod imenom “Komunist“!

Ove knjige imaju svoje brojne i revnosne čitaoce, posebno među mladima čija sećanja na strahote Drugog svetskog rata ne dosežu dalje od maglovitih saznanja o nekakvoj zbrkanoj prošlosti. Naivni i neobavešteni lako upadaju u zamke “ribara ljudskih duša”. O tome svedoči postojanje među mladima sve više različitih ekstremnih grupa koje prihvataju takve, kako se nekada verovalo, zauvek pokopane i poražene rasističke i mračne ideje koje se predstavljaju kao oslobodilačke i duboko istorijski, naučno, socijalno i politički utemeljene

 

U ovoj galeriji nacističke izdavačke delatnosti “Majn kampf“ zauzima posebno i “počasno“ mesto ne samo zato što je delo po zlu poznato nego i po broju izdanja. Ovo, kako prevodilac i komentator R.S. napominje, jeste “apsolutno prvo celovito izdanje na srpskom jeziku sa polemičkim komentarima“. A “polemički komentari“ se uglavnom sastoje u optužbama, dodatim u fusnotama, da su Slovenci, Hrvati, Evropa i Amerika nastavljači Hitlerove nacističke politike.

 

Od novijih knjiga na tržištu nacističke i neonacističke literature spominjemo još dve knjige: “Politički testament Adolfa Hitlera“ kako ga je zabeležio njegov veran saradnik Martin Borman i “Mit dvadesetog veka“ Alfreda Rozenberga“ koja je Hitleru bila inspiracija za pisanje njegovog životnog dela.

 

U predgovoru izdavača i urednika ‘‘Političkog testamenta Adolfa Hitlera“ piše između ostalog: “Knjiga koja se nalazi pred vama naslovljena je imenom Politički testament, a koncipirana je tako da izlaže Hitlerovo svođenje računa celokupne dotadašnje politike koju je vodio kao šef države, zatim njegove poglede na aktuelno političko stanje u svetu neposredno pred okončanje  Drugog rata, te, naposletku izuzetno lucidna i gotovo proročka predviđanja kako će se svet oblikovati u budućnosti ukoliko Nemačka izgubi rat, dakle razmatranja koja on zaveštava potomstvu, pre svega nemačkom, ali koja imaju sveopšti značaj“.

 

Knjiga je po “artikulaciji ideja“ i “sagledavanju političkih činilaca u svetu…od neizmernog značaja za današnjeg čitaoca“. Ni ovo upućivanje u tako važno zaveštanje za potomstvo ne prolazi bez patriotske poruke: “Mi Srbi smo ratnički narod koji uvažava kvalitete svog neprijatelja, pogotovo tako velikog i viteškog kao što su Nemci. Stoga ćemo mnogo bolje nego drugi pravilno razumeti uzročno-posledični splet stvari i događanja koji je delovao iza pozornice grandioznih istorijskih zbivanja dvadesetog veka, pogotovo u onim aspektima u kojima su naša i nemačka sudbina toliko slične. Sazrelo je vreme za mudrost!“

 

Isti izdavač je preveo i objavio “Mit dvadesetog veka“, filozofiju germanskog duha i arijevske rase, “poslednje veliko delo Evrope dvadesetog veka“, kako se najavljuje, a zapravo delo jednog od glavnih nacističkih zločinaca i savetnika Adolfa Hitlera. O Rozenbergu se zna da je rano ušao u Hitlerovu Nacionalsocijalističku partiju i postao njen uticajni član. Bio je tvorac nekih od ključnih principa nacističke ideologije.

Zato i “kruševačko ludilo” mladih, potraga za Hitlerovom kultnom knjigom, nije samo izolovan bizaran slučaj kome ne treba pridavati previše pažnje. Kada ovakve knjige postaju popularne i tražene, to jednoga dana može da se preobrazi u onu vrstu ludila koje prevazilazi lečenje u psihijatrijskim ustanovama. Ono tada nije samo “kruševačko” i nije samo ludilo

 

Prevodilac i izdavač “Mita dvadesetog veka” ovako objašnjava razloge objavljivanje prevoda na srpskom: “Unošenjem starih ideja u nove životne okolnosti otvara se mogućnost zornijeg sagledavanja mutne sadašnjosti, pa možda čak i iznalaženja nekakvih rešenja. Jer ono što je staro uvek u sebi sadrži tračak novog, dok ono što je novo uvek u sebi sadrži tračak starog”.

 

Odmah se postavlja pitanje šta se to delotvorno može prihvatiti i naučiti iz “prve i najvažnije knjige o nacističkoj filozofiji “ (Džems Visker).

 

Najjednostavnije bi bilo sva spomenuta nacistička dela, a i ona nespomenuta, otpisati kao čisto komercijalne izdavačke poteze. Ali iz napomena izdavača jasno proizilazi da su razlozi bili i druge, važnije prirode – da se u nacističkoj doktrini potraži ono što je savremeno, važeće i u našem vremenu i to predstavi savremenom srpskom čitaocu kao jedna od mogućnosti za izlazak iz sveopšte krize, kao alternativa, uvođenje na političku scenu jedne naizgled poražene ideologije.

 

Ove knjige imaju svoje brojne i revnosne čitaoce, posebno među mladima čija sećanja na strahote Drugog svetskog rata ne dosežu dalje od maglovitih saznanja o nekakvoj zbrkanoj prošlosti. Naivni i neobavešteni lako upadaju u zamke “ribara ljudskih duša”. O tome svedoči postojanje među mladima sve više različitih ekstremnih grupa koje prihvataju takve, kako se nekada verovalo, zauvek pokopane i poražene rasističke i mračne ideje koje se predstavljaju kao oslobodilačke i duboko istorijski, naučno, socijalno i politički utemeljene.

 

Zato i “kruševačko ludilo” mladih, potraga za Hitlerovom kultnom knjigom, nije samo izolovan bizaran slučaj kome ne treba pridavati previše pažnje.

 

Kada ovakve knjige postaju popularne i tražene, to jednoga dana može da se preobrazi u onu vrstu ludila koje prevazilazi lečenje u psihijatrijskim ustanovama. Ono tada nije samo “kruševačko” i nije samo ludilo.

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora