novinarstvo s potpisom
“Čista i autentična Evropa. Samo beli Evropljani, kako je bilo pre samo 30 godina u celoj Evropi. Ovo bi trebala biti dobra reklama za odmor. Neko bi pomislio da to više nije moguće, ali na sreću jest” (Elizabeta Mađarević).
Nemam ništa protiv nikoga ali mi je bitno da mi je životni partner (muž) Hrvat (naravno i katolik).
Tokom jednog od predavanja, u zgradi Ministarstva vanjskih i europskih poslova, slušao sam kako je čuvene 1992. godine Hrvatska obezbedila da se njen glas po prvi put čuje u svetu. Upravo te godine RH je primljena u Ujedinjene nacije. To bi značilo, a ja sam to tada prisutne i pitao, da je nekadašnji doživotni predsednik zajedničke nam države bio možda Makedonac i da li sam ja onda stariji od hrvatske diplomatije?
Po svemu sudeći, hrvatska diplomatija je mlada, jer mi sve merimo od 90-ih do danas. Neki mere od 1941. – 45., ali njima na dušu. U toj svojoj mladosti učimo se svemu jer pre nismo imali ništa.
Recimo, koje se odelo oblači kada se daje agreman, kako se rukuješ u Japanu, a kako u Iranu, da li se nosi neki poklon, ne valja baš da se ide praznih ruku, a sve kako bi se izbegli diplomatski gafovi koji će da pokažu prema vani kakvi ne daj, Bože, zaista jesmo.
Jedan od takvih gafova, diplomatski se rabi reč skandala, desio nam se nedavno. Pre par nedelja čitali smo o višegodišnjim isključivim statusima osobe koja je plaćana zajedničkim novcima da u svetu upravo pokaže kako smo uključivi i koja se bavila diplomatijom.
Čitali smo o netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, o svakodnevnoj netrpeljivosti prema našima nije iscurilo, i pravili smo se da je to sloboda govora sa svim svojim lepotama.
Nismo svi možda dobri ljudi i ne moramo svi svakoga da volimo, ali se baš u diplomatiji uči (ili kod nas ne?) da je poenta da svu netrpeljivost i prezir držimo van kamera i medija, van društvenih mreža, te da tek u depešama otvorimo šovinističku, nesnošljivu, dušu.
No, ono što je svakako zanimljivo jeste da su mediji preneli kako se, na višegodišnjem ”hakiranom” profilu, šovinistički pristupilo opisivanju lepe naše kroz vizuru rasizma. Evropa je bela.
Rasistički pogled na svet oko sebe vrednuje i deli ljudsku rasu na osnovu bioloških odlika. Tada se akcentuje (kvazi)biološka superiornost u odnosu na neke druge. Reči ”rasizam” i ”rasa” koriste se u međunarodnim dokumentima, ali bez biologističko-etnološke konotacije.
Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasizma (Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije, ECRI) kaže: ”Pošto sva ljudska bića pripadaju istoj rasi, ECRI ne prihvata teorije bazirane na postojanju više različitih ljudskih ‘rasa’.”
No, u ovim Preporukama ECRI koristi ovaj termin da bi zaštitio i one ljude koji se generalno i pogrešno svrstavaju kao pripadnici ”druge rase” pod okriljem zakonodavstva donetog na osnovu tih Preporuka.
”Rasizam” će značiti uverenje da osnov kao što je rasa, boja kože, jezik, vera, nacionalna pripadnost ili nacionalno ili etničko poreklo opravdava prezir prema određenoj osobi ili grupi ljudi, ideju o superiornosti određene osobe ili grupe ljudi.
S tim u vezi, rasa nema široko prihvaćenu biološku konotaciju, kao i činjenicu da u savremenom shvatanju rasizam obuhvata i napade na grupe ili pojedince za koje napadač smatra da su inferiorne baš zbog pripadnosti specifičnoj etničkoj grupi.
Čitajući literaturu o rasizmu, uvek se nadopunjuju rasizam i segregacija, etničko čišćenje, genocid, govor mržnje, ksenofobija, homofobija, seksizam i naravno majka svih deluzijskih ideologija nacionalsocijalizam.
U tom naučnom nabrajanju slobodno se izvodi zaključak da osobe koje su sklone da ljudskoj rasi dodeljuju nepremostive podele, koje nemaju nikakvo logično opravdanje, jesu oni ljudi koji pokazuju znakove antisocijalnog poremećaja ličnosti.
Jedan od najslikovitijih oblika antisocijalnog poremećaja ličnosti je ono što se naziva “situacijska sociopatija/psihopatija”, gde pojedinac širi srdačnost, poštovanje i pogled prema nekima, ali pokazuje nečovečnost, surovost i okrutnost prema drugima.
Zvuči poznato?
Ciljevi situacijske sociopatije/psihopatije obično su pojedinci ili grupe koje se smatraju “manjima” ili “slabijima”, a obično se temelje na faktorima poput pola, klase, rase, seksualne orijentacije, društvenog statusa, društvenih poteškoća, itd.
Situacijska sociopatija/psihopatija pridonosi mnogim nepravednim uslovima kao što su mizoginija, rasizam, homofobija, verska netolerancija, siromaštvo, itd.
Takve osobe nisu psihički ili fizički bolesne, kako se često narodski dodeljuju dijagnoze po komšiluku, već su u pitanju emocionalno hladne osobe s antisocijalnim poremećajem ličnosti, s manjkom osećaja krivice i kajanja za izvitoperena moralna uverenja.
Njih je, za razliku od psihopata, puno lakše uočiti jer ne mogu da se suzdrže i imaju emocionalne ispade.
Odlikuje ih impulsivnost, manjak samokontrole, nepoštovanje zakona, kršenje moralnih normi, uporno laganje i iskrivljavanje istine, okrivljavanje drugih za vlastite propuste i zlostavljanje drugih.
Na kraju se ističe i jedan ne tako nebitan zaključak. Ono što se nedavno dogodilo u okolini Knina, školski primer zločina iz mržnje, samo je praktičniji oblik oponašanja onoga što neke diplomate plasiraju u javnost i za šta se zalažu.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.