autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Naš narod ne smi više puzit da ga ne bi nastavili guzit

AUTOR: Vedran Limić / 23.06.2023.

Vedran Limić

Rano jutros iša san joj čestitat njen najveći praznik, kojeg slavi u ilegali, 29. novembra. Pokuca san joj na vrata, a ona:

– Ko je?

– Ne znan?

– Evo ne znan ni ja.

– A šta to ne znate?

– A koji ste vi?

– Oli smo nas dvoje na vi? Ajme, majko, nije valjda opet?

– A šta to?

– Ništa Seko, malo ste mi se pogubili na ovoj šporkoj južini?

– Škužajte šjor, a ko je Seka?

– Vi ste Seka, a ja san vaš zet Vedran koji je oženija vašu ćer Gorjanu?

– Moja se ćer udala?! A kad?

– Prije 38 godina.

– A za koga?

– Da prostite za mene.

– Ajde neka, baš mi je drago.

– I meni isto.

– A di san ja ovo?

– Kod nas u stanu.

– A šta je s mojin?

– Prodali ste ga.

– Zašto?

– Jerbo ste se malo razbolili i onda smo vas doveli ovamo.

– A baš van fala.

– A pljunice, je li se vi ičega sićate?

– Sićan, kako se ne bih sićala.

– A čega?

– Pa Jugoslavije naravno.

– Moga san i mislit.

– A je li ja vas zete smin nešta pitat?

– More, kako ne bi moglo.

– A kako mi je drug stari?

– Žaj mi je šta van moran reć, ali drug Tito je malo umra.

– AJME! A kako?

– Ma ima je neke probleme s nogama i onda je jedan cili liječnički konzilij da sve od sebe ne bi li ga škapula.

– I?

– Nisu uspili.

– A kad mu je sprovod.

– Seko, on je već pokopan.

– A kad?

– Prije masu godina.

– A u koju smo sad godinu?

– Dvi iljade i dvadesetu.

– Mukutiisusovu! A šta se u međuvremenu još dogodilo.

– Jedna sveopća cipačina.

– A ko se protiv koga tuka?

– Svak protiv svakoga.

– I? Ko je pobijedija?

– Niko.

– Kako to?

– Svi smo masu izgubili.

– A kako je radnička klasa?

– Skoro izbrisana.

– Kako to?

– U Lipoj Našoj, lipo.

– A ko ju je i zašto izbrisa?

– Dokapitalizacija zarad interesa krupnog kapitala.

– Znači više nema socijalizma?!

– Nema!

– A šta mu se bidnome dogodilo?

– Poginija je u ratu.

– I kako sad narod živi?

– Za pravo reć nema se baš s čim pofalit.

– Oli narod ne radi?

– Nema di!

– A šta je s onin silnin tvornicama?

– Kvarat srušeno, kvarat bankrotiralo, a kvarat otišlo u privatne ruke.

– Čije?

– Bokun u naše, a puno više u ruke stranaca.

– Bit će se narod onda pobunija?

– Nije.

– Zašto nije?

– Ima bit da se naš svit zna tuć s puškon kad ga ratom neko napadne, ali je neobjašnjivo miroljubiv kad ga u miru pljačkaju.

– Je li to oćeš reć da se moj narod poglupija?

– To ste vi rekli.

– Zete, a šta je na to reka sindikat?

– Koji?

– Kako koji? Pa naš, Boga ti!

– Draga Pljunice, sad umisto jednoga imamo miljun malih sindikata!

– Opet dobro! I, je li koji pozva radnike na generalni štrajk?

– Nijedan!

– A neš ti takvih sindikata! A šta je s omladincima? Jesu li oni digli svoj glas?

– Jesu, kako nisu, ali se njihov glas slabo čuje iz Irske.

– Oli mi više nemamo našu omladinu?!

– Imamo, ali samo dok ne završe fakultete.

– Ništa ja tebe ne razumin.

– Za pravo reć ni ja nas.

– A šta se dogodilo s onon silnon poštenon inteligencijon?

– Prokurvala se.

– Šta, otvorili su kupleraje?

– Nije, nego su se prodali strankama.

– A ima li iko na livici?

– Imaju ona četri šta se zna, a onoga petoga još traže.

– A ko onda vuče konce u nas?

– Pinkicu naši, a masu više furešti!

– Koji?

– Europski i svjetski.

– To ispada da mi imamo našu državu kojon vladaju stranci.

– Sad van se to zove globalizacija.

– A jesu li se borci pobunili?

– Koji?

– Kako koji? Pa naši!

– Oni vaši iz Drugoga rata su malo posenilili, a ovi iz Domovinskog došli su sebi, ali nisu nama.

– Pa ima li iko u ovu državu ko more ovin uzurpatorima stat na kraj?

– A našlo bi se njih desetak koji se s njima i sada tuku.

– Puškama?

– Ne, nego ričima.

– Znači pala knjiga hrabrih na korice?

– Skoro da je tako.

– A šta radi partija?

– Afitaje svoje prostore!

– Kome?

– Drugin strankama.

– A koliko je tih?

– Oko sto i pedeset.

– Ma boga ti! A je li se one bune?

– Ko?

– Pa te silne stranke!

– Do izbora su glasni, a nakon toga šapću.

– A je li iko izlazi na ulice? Je li iko demonstrira?

– Kod nas demonstriraju jedino pederi!

– Zašto oni?

– Ima bit da jedino oni imaju muda.

– Aj, makar neko! A kako žive ove druge republike oko nas?

– Sad su to države i njima je puno gore nego nama.

– A za koji smo se onda klinac međusobno pocipali?

– Da budemo svoji na svome.

– Koliko ja vidim ispada da smo sad svi mi svoji na njihovome.

U ti momenat je u dnevni boravak ušla njena ćer i moja žena i pita da zašto smo u ovu uru budni. Nas dvoje smo se pogledali i uglas rekli:

– Zarad dušmanina koji nikad ne spava!

– Opa! Oli ćete vas dvoje poć dizat revoluciju?

Seka, koja je u međuvremenu došla sebi, mi je namignila i dodala:

– Nema revolucije bez evolucije!

– Majko, ništa ja tebe ne razumin.

– Gledaj, ćeri, koliko ja razumin stvari ovi naš narod triba prvo naučit da ne smi puzit.

– Zašto?

– Da nas ovi ne bi nastavili i dalje guzit.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: