autograf.hr
novinarstvo s potpisom
UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!
Naš narod ne smi više puzit da ga ne bi nastavili guzit
Vedran Limić
Rano jutros iša san joj čestitat njen najveći praznik, kojeg slavi u ilegali, 29. novembra. Pokuca san joj na vrata, a ona:
– Ko je?
– Ne znan?
– Evo ne znan ni ja.
– A šta to ne znate?
– A koji ste vi?
– Oli smo nas dvoje na vi? Ajme, majko, nije valjda opet?
– A šta to?
– Ništa Seko, malo ste mi se pogubili na ovoj šporkoj južini?
– Škužajte šjor, a ko je Seka?
– Vi ste Seka, a ja san vaš zet Vedran koji je oženija vašu ćer Gorjanu?
– Moja se ćer udala?! A kad?
– Prije 38 godina.
– A za koga?
– Da prostite za mene.
– Ajde neka, baš mi je drago.
– I meni isto.
– A di san ja ovo?
– Kod nas u stanu.
– A šta je s mojin?
– Prodali ste ga.
– Zašto?
– Jerbo ste se malo razbolili i onda smo vas doveli ovamo.
– A baš van fala.
– A pljunice, je li se vi ičega sićate?
– Sićan, kako se ne bih sićala.
– A čega?
– Pa Jugoslavije naravno.
– Moga san i mislit.
– A je li ja vas zete smin nešta pitat?
– More, kako ne bi moglo.
– A kako mi je drug stari?
– Žaj mi je šta van moran reć, ali drug Tito je malo umra.
– AJME! A kako?
– Ma ima je neke probleme s nogama i onda je jedan cili liječnički konzilij da sve od sebe ne bi li ga škapula.
– I?
– Nisu uspili.
– A kad mu je sprovod.
– Seko, on je već pokopan.
– A kad?
– Prije masu godina.
– A u koju smo sad godinu?
– Dvi iljade i dvadesetu.
– Mukutiisusovu! A šta se u međuvremenu još dogodilo.
– Jedna sveopća cipačina.
– A ko se protiv koga tuka?
– Svak protiv svakoga.
– I? Ko je pobijedija?
– Niko.
– Kako to?
– Svi smo masu izgubili.
– A kako je radnička klasa?
– Skoro izbrisana.
– Kako to?
– U Lipoj Našoj, lipo.
– A ko ju je i zašto izbrisa?
– Dokapitalizacija zarad interesa krupnog kapitala.
– Znači više nema socijalizma?!
– Nema!
– A šta mu se bidnome dogodilo?
– Poginija je u ratu.
– I kako sad narod živi?
– Za pravo reć nema se baš s čim pofalit.
– Oli narod ne radi?
– Nema di!
– A šta je s onin silnin tvornicama?
– Kvarat srušeno, kvarat bankrotiralo, a kvarat otišlo u privatne ruke.
– Čije?
– Bokun u naše, a puno više u ruke stranaca.
– Bit će se narod onda pobunija?
– Nije.
– Zašto nije?
– Ima bit da se naš svit zna tuć s puškon kad ga ratom neko napadne, ali je neobjašnjivo miroljubiv kad ga u miru pljačkaju.
– Je li to oćeš reć da se moj narod poglupija?
– To ste vi rekli.
– Zete, a šta je na to reka sindikat?
– Koji?
– Kako koji? Pa naš, Boga ti!
– Draga Pljunice, sad umisto jednoga imamo miljun malih sindikata!
– Opet dobro! I, je li koji pozva radnike na generalni štrajk?
– Nijedan!
– A neš ti takvih sindikata! A šta je s omladincima? Jesu li oni digli svoj glas?
– Jesu, kako nisu, ali se njihov glas slabo čuje iz Irske.
– Oli mi više nemamo našu omladinu?!
– Imamo, ali samo dok ne završe fakultete.
– Ništa ja tebe ne razumin.
– Za pravo reć ni ja nas.
– A šta se dogodilo s onon silnon poštenon inteligencijon?
– Prokurvala se.
– Šta, otvorili su kupleraje?
– Nije, nego su se prodali strankama.
– A ima li iko na livici?
– Imaju ona četri šta se zna, a onoga petoga još traže.
– A ko onda vuče konce u nas?
– Pinkicu naši, a masu više furešti!
– Koji?
– Europski i svjetski.
– To ispada da mi imamo našu državu kojon vladaju stranci.
– Sad van se to zove globalizacija.
– A jesu li se borci pobunili?
– Koji?
– Kako koji? Pa naši!
– Oni vaši iz Drugoga rata su malo posenilili, a ovi iz Domovinskog došli su sebi, ali nisu nama.
– Pa ima li iko u ovu državu ko more ovin uzurpatorima stat na kraj?
– A našlo bi se njih desetak koji se s njima i sada tuku.
– Puškama?
– Ne, nego ričima.
– Znači pala knjiga hrabrih na korice?
– Skoro da je tako.
– A šta radi partija?
– Afitaje svoje prostore!
– Kome?
– Drugin strankama.
– A koliko je tih?
– Oko sto i pedeset.
– Ma boga ti! A je li se one bune?
– Ko?
– Pa te silne stranke!
– Do izbora su glasni, a nakon toga šapću.
– A je li iko izlazi na ulice? Je li iko demonstrira?
– Kod nas demonstriraju jedino pederi!
– Zašto oni?
– Ima bit da jedino oni imaju muda.
– Aj, makar neko! A kako žive ove druge republike oko nas?
– Sad su to države i njima je puno gore nego nama.
– A za koji smo se onda klinac međusobno pocipali?
– Da budemo svoji na svome.
– Koliko ja vidim ispada da smo sad svi mi svoji na njihovome.
U ti momenat je u dnevni boravak ušla njena ćer i moja žena i pita da zašto smo u ovu uru budni. Nas dvoje smo se pogledali i uglas rekli:
– Zarad dušmanina koji nikad ne spava!
– Opa! Oli ćete vas dvoje poć dizat revoluciju?
Seka, koja je u međuvremenu došla sebi, mi je namignila i dodala:
– Nema revolucije bez evolucije!
– Majko, ništa ja tebe ne razumin.
– Gledaj, ćeri, koliko ja razumin stvari ovi naš narod triba prvo naučit da ne smi puzit.
– Zašto?
– Da nas ovi ne bi nastavili i dalje guzit.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.
• Balkanski špijun – drugi deo
• Ljubići su zakon jer se u politici nikada ništa ne mijenja
• Ringe, ringe raja
• Ili ćemo plivat u čistim vodama ili bauljati u mulju
• Novom Sadu s puno ljubavi
• Lov u mutnom
• Webe, webe ko te jebe
• Mrzim mržnju
• Oj luđačka zemljo mila
• Dokoni penzić na godišnjem
> Svi tekstovi ovog autora
Oznake: 2.strana mozga, Jugoslavija, narod, Radnička klasa, revolucija, Tito, Vedran Limić
DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA
ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI
vrijeme i suodgovornosti
Donacije
Cigle
ekumena
javni servis
prometej
povratak adolfa pilsela
u što vijerujemo
fraktura 1
fraktura 2
fraktura 3
superknjizara
vbz drago
vbz 1
vbz 2
vbz 3
vbz 4
ljevak 1
ljevak 2
ljevak 3
ljevak 4
ljevak 5
ljevak 6
oceanmore 1
oceanmore 2
petrineknjige 1
petrineknjige 2
petrineknjige 3
srednja europa 1
srednja europa 2
planetopija 1
planetopija 2
ks 1
ks 2
ks 3
ks 4
meandar 1
meandar 2
meandar 3
biblija
