Prošla su vremena poverenja među ljudima. Raste egoizam

Doživeli smo blast from the past te se u razgaženu kolevku savremene demokratije, ne misli se ovde na one večito dužne Grke, vratio multimilijarder koji je jednog dana rešio da postane predsednik najmoćnije države sveta Sjedinjenih Američkih Država.

Šta to, ponovo, donosi američkom narodu, ali i nama ostalima, koji strepimo od sumanutog ponašanja koje je pokazivao za vreme prvog mandata, ostaje da vidimo i bez volje da sve to proživimo.

Donald Tramp, čovek koji je svoj životni put nasledio utabanim stazama ambicioznog oca i popustljive majke, ponovo je zaseo u američku Ovalnu sobu i bez ikakve kontrole, osećaja za meru i sa obiljem neukusa, donosi uredbe kojima svoj narod pozicionira u period pre emancipacije kada se nožem sekla rasna segregacija koja se ponovo nazire i ozakonjuje.

Jer setimo se kako su se kod nas, u ovoj ”tamnici naroda” tokom šezdesetih godina prošlog veka, obrazovali i bez rasizma živeli ljudi iz celog sveta, sa svih kontinenata, bez da smo ih odvajali po posebnim klozetima, mestima u autobusima ili restoranima.

Sjedinjene Američke Države su se tada, i sto godina nakon njihovog Građanskog rata, opirale punoj ravnopravnosti između crnačke manjine i ”bogom dane” belačke većine.

Od velikog biznismena do čoveka koji je izbegavao da plaća poreze, od populiste za lako probavljiv san ostrašćene nacije do čoveka koji je seksualni predator, sve je to i mnogo gore novi stari predsednik Tramp.

Za one koji su skloni negacijama i skepsi prema svemu šta u najvećem broju slučajeva nisu razumeli da su videli ili pročitali radi se o čoveku koji je COVID-19 virus želeo da leči ubrizgavanjem varikine u venu. Svaka sličnost sa odsustvom zdrave pameti nije isključena.

Sav taj populizam, obećavanje kula i gradova bez pokrića ili plaćanje delimično realizovanih ideja koje idu direktno iz američkog budžeta u koji svi odvajaju svoj novac, oslanja na tome da su za američke životne probleme – kolektivne, krivi drugi i oni koji ne vole svoju zemlju.

Od stranaca i migranata do ekoloških ”fanatika” i borkinja i boraca za prava žena na prekid trudnoće odnosno LGBTQ osoba, ali i onih koji se ne bave lažnim vestima. Upravo se u svemu tome nazire koja će biti buduća četvorogodišnja politika najmoćnijeg čoveka sveta.

Da smo i mi ovde, u ostareloj i podeljenoj Evropi, nikako pa spremni za sav taj diletantizam govori i to da su ovakvog mesiju, spasitelja tena boje cigle, čekali kako bi im pomogao da se izbore protiv agendi koje govore o jednakosti i ravnopravnosti u društvu.

Jer nemačkim članovima AfD-a, Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Austriji i donekle i dalje Poljskoj, trebaju rubno nacističke ideje sa isto takvim metodama rada.

Republika Srbija, ona koja je i dalje u nekoj kloaki Evrope, tu je negde, svi je napipavamo, ali niko ne bi da previše prlja ruke sa takvom rupom, izuzetno se obradovala novom predsedniku Trampu koji je u jednom od susreta sa večitim predsednikom države Aleksandrom Vučićem njemu poklonio olovku koju samo on – Tramp koristi.

Kakve to ima veze sa bilo čime ili visokom spoljnom politikom nije najjasnije, ali socijalno osakaćeni narod voli priče iz Nedođije i glorifikaciju mistike i vlaške magije.

Predsednik Tramp čestitao je Sretenje, Dan državnosti Republike Srbije, i sa rečima: ”Radujem se daljem jačanju našeg partnerstva, oslanjajući se na sve snažnije veze između naših zemalja, kako bismo zajednički doprineli većoj bezbednosti i napretku građana Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Zadovoljan sam našom sve intenzivnijom saradnjom i novim mogućnostima za obostrana ulaganja u važne sektore poput tehnologije i energetike”.

U jednom jasnom prevodu, bez puno mozganja i (ne)razumevanja šifriranih poruka, Srbija će zaista postati lokalno jalovište i deponija za globalne industrijske ciljeve i isto tako strani profit.

Jer Amerika napušta bilo kakvo suzdržavanje u otpuštanje gasova sa efektom staklene bašte te će i od Srbije trebati da uzima tako potrebni litijum za svoju opasnu politiku na baterije.

Ostaje i večita veza, ona iracionalna i sentimentalna, o tome kako je supruga predsednika najmoćnije države sveta ”naše gore list” te da će ona biti ta koja će da nam obezbedi bolji tretman u očima američke administracije. Jer upravo je prva dama ta koja je po kalifornijskim požarištima govorila srpski i time jasno pokazala da je Srbija do Los Anđelesa a preko Tokija.

U svom tom ludilu, prave splačine različitih slojeva nebitnih činjenica koje u suštini ne znače ništa, ali o svima nama puno govore, svaka od strana ovog unipolarnog sveta traži svoju priliku i tada se ne biraju sredstva.

U takvim periodima ljudske istorije bujaju populisti, opasni fanatici i njihovi verni pratioci u vidu rulje sa zapaljenim toljagama. Upravo su Sjedinjene Američke Države po tome poznate, u nekim od država, ozakonjenog linčovanja ljudi druge boje kože (Afroamerikanaca) tokom prošlog veka.

Prošla su vremena poverenja među ljudima. Sve je više egoizma, narcizma i diseminacije uvredljivih poruka bez poznavanja šta bi mu značila empatija prema drugom čoveku ili drugom živom biću.

Planeta Zemlja, naš jedini dom koji nas trpi i koji neprestano ekspolatišemo, biva mesto sa odsustvom suživota i kako će nam biti u budućnosti to više niko ne zna, ali kao i da nikome više nije ni stalo.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Za banalizaciju zla spremni!
    •  Marš iz moje avlije!
    •  Nacija je socijalno demolirana i treba nam kolektivna pomoć
    •  Šoder lista srpske diplomatije
    •  Milanovićev mandat i nije za neku pohvalu
    •  Мир Божији – Христос се роди!
    •  Beograd je svet!
    •  Vila lutaka profesorke Snježane Banović
    •  Ustavna ''bomba u grudima''
    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu

> Svi tekstovi ovog autora