Ministarstvo blesavog hoda

U senzacionalno zabavnom i dosad neprevaziđenom, nadrealno satiričnom programu “Monthy Python’s Flying Circus”, prikazanom na BBC-ju od 1969. – 1974., postoji obilje skečeva koji i danas nateruju suze na oči od preteranog smejanja. Ne znam koliko puta sam gledao prvi show iz druge godine prikazivanja (17. septembar 70.) u kojoj jedan Pythonovac pokušava da smuva prodavca jer mu je tek kupljeni papagaj naprasno preminuo. Ali sledeća tačka, pod naslovom “Ministarstvo blesavog hoda”, uvek me ostavi bez daha.

 

U njoj pompezno odeven John Cleese, sa klasičnim cilindrom na glavi, sa velikom apsurdnom elegancijom prikazuje razne nepostojeće stilove hodanja dovodeći svoje telo do neverovatnih granica savitljivosti. Ova urnebesna performansa simbolizuje neverovatnu maštovitost političke birokratije da izmisli nemoguće pokrete u radnji koja je ostala nepromenjena otkad se čovek osovio na stražnje udove. Prosto kao pasulj ili čekić.

U celokupnom jadu koji caruje našom političkom scenom gorepomenuti “blesavi hod” ostaje paradigma, a domaće varijacije na pomenutu temu u sveukupnom obilju sličnog ili još grđeg ne dozvoljavaju nam da se previše upustimo u čemerna premišljanja: šta nas je snašlo. Ako smo u bezizlazu, makar nam nije dosadno

 

Pošto je ovaj program imao živi auditorijum, čujemo histerični vrisak koji se do kraja skeča ne smiruje. Kako su naknadno članovi ove družine posvedočili u svojim memoarima, reakcija gledališta bila je tako vehementna i bučna da su se neke replike gotovo pogubile. U svim kasnijim izdanjima tipa “Best of…” ova tačka je uvek imala počasno mesto.

 

U celokupnom jadu koji caruje našom političkom scenom gorepomenuti “blesavi hod” ostaje paradigma, a domaće varijacije na pomenutu temu u sveukupnom obilju sličnog ili još grđeg ne dozvoljavaju nam da se previše upustimo u čemerna premišljanja: šta nas je snašlo. Ako smo u bezizlazu, makar nam nije dosadno.

 

Pošto u ovom delu brdovitog Balkana već poduže ne postoji vlada sa svojim ministrima (svi su trenutno u ostavci i čekaju, u strahu šta će da odluči srpski Overlord, da pozajmim ovaj izraz od Basare), nema nade da će se nešto bitno promeniti. Ali ako smo pred izborom lokalne varijante Ministarstva blesavog hoda, konkurencija je oštra i neizvesna. Nema ministarstva u kojem se u protekle dve godine nije primenjivao “blesavi hod” i to u oblastima koje odlučuju da li će narod sutra imati hleb ili će hrpimice stati pred kazan sa čančetom u ruci.

 

Uzmimo ministra rudarstva koji se proslavio nizom zamisli (još opasnost nije prošla) koje zemlju mogu da oteraju u bedak. Na prvom mestu top liste je njegov životni san (mali Đokica ima pravo na takve bedastoće, ministar ne). A njegov san je da uz pomoć nekakvih džinovskih investicija iz Kine poveže Severno more preko Dunava i prokopanog kanala do Vardara, pa tako sve do Soluna! Da je neki pučkoškolac u moje vreme ispalio ovakvu “raketlu”, profa bi mu rekao: “Sedi drvo na drvo, jedan!”

Pozivao se ovaj čova na nekakve nacrte nepostojećih Kineza (…). Ko je autobusom ikad putovao dolinom Južne Morave do Skoplja na Vardaru mogao je da vidi da nema te silne vode koja bi uz sve fortifikacijske radove mogla da omogući bilo kakvu plovidbu. Javljali su se hidro-inženjeri, upozoravali, ali ministar nije odustajao. Sad je i on u ostavci, što ne znači da neće dobiti priliku da i dalje bunca o svom životnom snu

 

Pozivao se ovaj čova na nekakve nacrte nepostojećih Kineza (i tamo ima verovatno zamlata, ali takvima nije baš pušteno da se rasipaju milijardama dolara). Ko je autobusom ikad putovao dolinom Južne Morave do Skoplja na Vardaru, mogao je da vidi da nema te silne vode koja bi uz sve fortifikacijske radove mogla da omogući bilo kakvu plovidbu. Javljali su se hidro-inženjeri, upozoravali, ali ministar nije odustajao. Sad je i on u ostavci, što ne znači da neće dobiti priliku da i dalje bunca o svom životnom snu.

 

Isti badža je predvideo otvaranja novih rudnika nikla, a kad su mu geolozi skrenuli pažnju da bi ovaj proces poremetio izvore, kvalitet zemlje i ekološke uslove života, on je mrtav hladan izjavio da je nikl bezopasan koliko i voda! Nušić bi rekao: Aferim!

 

A onda je u jednom trenutku osvanuo na prvim stranama novina sa senzacionalnom vešću da će Kinezi (kako je lako baratati onima koji ne čitaju srpske medije!) spremni da ulože (investiraju) sto hiljada milijardi dolara! Senzacija, dok se ubrzo nije otkrilo da ovaj pregalac ne zna da na engleskom billion znači milijardu, a ne onako kako su nas u školi učili! Pošto je opšta sprdnja odjeknula do neba, vadio se da je to pogrešio njegov prevodilac, a on naivčina…

 

U ovom “blesavom hodu” njemu uz bok je bio prvi ministar kulture u vladi Dačić-Vučić, istina smenjen posle samo godinu dana, prošlog leta. Ali za to vreme ovaj patriotski kadar se istakao neverovatnom idejom da u deset godina zatvorenom Narodnom muzeju na čeono mesto pri ulazu valja postaviti legendarnu Karađorđevu krvavu košulju kako bi se deca učila srpskom domoljublju!

Posle niza budalaština (…) Tadić je na pitanje kako mu je ovaj VJ pao na pamet, pobedonosno izgovorio: u gimnaziji sam mu predavao psihologiju. To poznavanje psihologije ga je dovelo dotle da je za godinu dana izgubio sve izbore i kandidature (za predsednika Republike, vlade, matične DS), a onda je sada, neposredno pred izbore, rascepio DS i na čelu nove stranke u glavnom gradu ostao ispod cenzusa, čak i ispod klerofašističkih Dveri! Jaka mu psihologija

 

Na stranu što takva košulja uopšte ne postoji (posle dve stotine godina šta je moglo da ostane od nje!). A onda je, na primedbu da Narodni muzej zadugo neće biti rekonstruisan, domišljato predložio da se Muzej useli u monumentalnu zgradu Pošte naspram državnog parlamenta. Jer, kazao ministar BP: Ko danas piše pisma, kad imamo mobilne i internet! No sve nas je dotukao kad je izmislio da prava kultura mora da bude patriotska, da Međunarodni džez festival Nišville ne treba da dobije ni dinara, jer pravi džezisti sviraju za svoju dušu, a ne za pare!

 

U tom trenutku njegov savetnik iz Ministarstva se proslavio pozivom na Drugi srpski kulturni ustanak protiv nenarodnih stvaralaca, a državni sekretar, da doskoči ovom ludilu, objavi knjigu o srboljupcima i srbomrscima sa imenima onih koji mrze svoj rod! Navodeći prva imena naše kulture od kojih su neki već mrtvi i klasici (ali i grobna mesta mogu da se preoru). A knjige? Pa ukloniti iz biblioteka za početak.

 

Tad su sredinom prošlog leta sva trojica smenjena, ali da đavo ne da mira u kulturi, videlo se nedavno. Komisija za stimulisanje muzičkih festivala izbrisala je sa liste festival Mokranjčevi dani (nisu dobro popunjeni neki formulari), a ukinuta je i Tribina kompozitora posle više decenija postojanja. Što je najzanimljivije, ovu odluku je donela petočlana komisija ne baš anonimnih muzikologa, koji su se podičili ovim suludostima. Neverovatno!

 

Donedavni ministar poljoprivrede je povodom otkrića da je nivo otrovnih materija u mleku deset puta veći od dozvoljivog u omrznutoj Evropi izveo neverovatan spektakl. U nacionalnom tv-dnevniku on je otvorio pakovanje mleka u tetrapaku, sipao u čašu, popio na eks i rekao: Evo, nije mi ništa! E, pa bilo je, smenjen je, ali je otišao na podjednako važno zaduženje.

 

Nije “blesavi hod” imanentan ovoj novoj garnituri koja dve godine vitla zemljom obećavajući obračun sa tajkunima i korupcijom. Prethodni Overlord Srbije B. Tadić je sredinom prošle decenije doveo diplomanta hemije sa Harvarda, dotad nepoznatog Vuka Jeremića, i postavio ga na mesto ministra inostranih dela.

Najbolju zabavu ponudila je jedna popularna jutarnja radio emisija koja je objavila poruku svog slušaoca: “Juče sam kod Kineza kupio plavu krevetsku presvlaku, a probudio sam se jutros kao Avatar”. Narod je navalio da satima izmišlja recepte kako da nesrećnik skine plavilo sa lica. Ako je to jedina prava zabava, onda smo stvarno poplaveli!

 

Posle niza budalaština, koje su pokazale da će nas taj patetično srditi čova zavaditi i sa Istokom i sa Zapadom, Tadić je na pitanje kako mu je ovaj VJ pao na pamet pobedonosno izgovorio: U gimnaziji sam mu predavao psihologiju.

 

To poznavanje psihologije ga je dovelo dotle da je za godinu dana izgubio sve izbore i kandidature (za predsednika Republike, vlade, matične DS), a onda je sada, neposredno pred izbore, rascepio DS i na čelu nove stranke u glavnom gradu ostao ispod cenzusa, čak i ispod klerofašističkih Dveri! Jaka mu psihologija.

 

Ima u Jagodini gradonačelnik po imenu Palma, nekadašnji visoki oficir u Arkanovim “oslobodilačkim” pohodima, poznat po izjavi da se družio sa Beethovenom, nešto mu poznat. Malo malo, on odabere grupu đaka, pa ih odvede u Beč i sam im pokazuje lepote carstvujušče Vijene. Sam o tome priča, kao i o nedavno upaljenom olimpijskom plamenu. Naime, kandidovaće Jagodinu za sledeće Olimpijske igre, jer već ima bazen, fudbalski stadion, uz zoološki vrt sa žirafom kojoj je dao ime jedne zapadne političarke!

 

U ovakvom haosu, kad je ovih dana stigao 1. april, čuveni praznik za podvale i izmišljotine, u gotovo svim novinama iskrsli su novi naslovi i najave s namerom da zbune plebs. Na nevolju, sve je to ličilo na svakodnevnu medijsku plevu, niko se nije nasmejao niti navukao. U nadrealnoj zemlji kojom šetaju šeici sa obećanjima da će graditi Beograd na vodi (odmah se dodalo: na hlebu i vodi), baš kao u najnovijem filmu “Američka prevara” sa senzcionalnom Amy Adams, više ništa nije mnogo smešno.

 

Najbolju zabavu ponudila je jedna popularna jutarnja radio emisija koja je objavila poruku svog slušaoca: “Juče sam kod Kineza kupio plavu krevetsku presvlaku, a probudio sam se jutros kao Avatar”. Narod je navalio da satima izmišlja recepte kako da nesrećnik skine plavilo sa lica.

 

Ako je to jedina prava zabava, onda smo stvarno poplaveli!

    •  Kao hodač po žici u cirkusu
    •  Potemkinova unučad
    •  Fest, bez padanja u nesvest
    •  Opelo multikulturalnosti
    •  Vek Milene Dravić
    •  Eros i muka čitanja
    •  Corax nesalomivi
    •  Sto godina izdaje
    •  Decenije nesanice
    •  Wagner u CineplexX-u

> Svi tekstovi ovog autora