Homo zajednice nisu i ne mogu da budu zlo koje treba lečiti

Srbija je preživela još jedan Prajd.

U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu desila se višesatna manifestacija koja je za mnoge, posebno one koji valjda nisu homoseksualci, ali im je ovo jako važna tema, bila pitanje života i smrti.

Zašto je to tako i kako to opravdati, a ne posegnuti za medicinskim rečnikom, u kojem su nabrojane kojekakve dijagnoze, teško je opisati rečima.

Ono šta bi mu bila osvešćena elita, to su oni koji nužno ne žive u nasleđenim kućama i nemaju srebrninu za glancanje koja se nikako ne upotrebljava, ostala je zabezeknuta ponašanjem Srpske Pravoslavne Crkve koja je do zadnjeg dana, poput nekakvog sudnjeg dana, pozivala na anatemu, a onda i samo nasilje protiv svojih građana među kojima je bilo i vernika.

Jer da se razumemo na prajdovima statistiku šetača podebljavaju i heteroseksualci koji su tu radi svojih članova porodice ili prijatelja.

Ostaće misterija, poput onih ko je ubio Kenedija ili da li je čovek bio na Mesecu (veliki broj ljudi za prvo ima svoju originalnu teoriju, a u drugo sve manje veruje), zašto je srpskom društvu bilo potrebno da kao noj zabija glavu u pesak i ne govori, demonstrira, ljudska prava LGBT osoba.

Ako su to ljudi koji postoje, koji su inače nastali i rasli u većinski heteroseksualnim porodicama, koji su nekada bili i sada su na istaknutim funkcijama srpske nauke, privrede, politike, sporta i Crkve zašto je nečastivo da se oni kroz taj identitet i pominju.

Iako je ljudsko pravo na samoodređenje jedno od osnovnih ljudskih prava, u Srbiji je vožd i maršal u jednoj osobi taj koji prekraja bilo koja ustavna i konvencijska prava, nerazumevanje ovog termina doslovno mnogima otvara glavu sa svim sredstvima koja mogu da se dograbe i stanu u ruku.

Pojedincima, koji su aktivno namučeni i izmanipulisani, nepoznavanje materije o ljudskim pravima izbija na penušava usta i državi to nisu nikakvi prioriteti, nekakav alarm za intervencijom, radi emancipacije svojega puka.

Srpski ministar policije, onaj koji prkosi evoluciji, ali i farmakoterapiji, Aleksandar Vulin istakao je da se u Beogradu zapravo i nije dogodio Evroprajd već je šest hiljada policajaca obezbeđivalo da nekoliko hiljada ljudi sa jedne tačke u gradu bez otvorene lobanje stigne do druge tačke gde se održavao nekakav koncert.

”Kao što smo ranije saopštili, Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dozvolilo šetnju učesnika Evroprajda 2022. Bulevarom kralja Aleksandra, već su pripadnici MUP-a sproveli učesnike ove manifestacije od Ustavnog suda kroz Tašmajdanski park do mesta održavanja koncerta”, te je zaključio da su ”svi učesnici ove manifestacije bezbedno uz pratnju dovedeni na koncert”. Ovo je izgovorio čovek kome je idol nekadašnja profesorka Mira Marković.

U danima koji su prethodili prvo zabranjenoj pa dopuštenoj međunarodnoj manifestaciji Evroprajda, uz odbijenu žalbu organizatora od strane Upravnog suda, za koji sada neki tvrde da se radilo o šetnji ljudi koji su išli na koncert, nismo ostali bez knedle u grlu od onakvih izjava od strane pripadnika Srpske Pravoslavne Crkve (SPC).

U nekoliko rečenica bismo mogli da ih opišemo kao sumrak zdravog razuma, ali i gubitak tako krhkog i ko ”Skadar na Bojani” građenog međusobnog poverenja.

Pripadnici SPC-a aktivno su iskoristili podeljeno srpsko društvo, njihovo neznanje, njihove strahove, teorije zavere, niske strasti i emocije kako bi mobilisali što više nečega što ni na prvu ne izgleda kao da su ljudi da bi frenetično, uz kitanjasti folklor ispraznog sadržaja, pokazali koje su to ”porodične”, ali i ”tradicionalne” srpske vrednosti.

Tako smo mogli da vidimo, u litijama koje su zagušivale prestoni grad ustavom sekularne, svetovne, Republike Srbije kako su među agresivnim šetačima bili upravo ti i takvi neljudi koji u racionalnim razgovorima ne bi umeli da verbalizuju, a da ne posegnu za letvom ili pajserom, zašto su tačnu gde jesu i koje su to vrednosti koje oni brane i od tačno koga.

Upravo je to iskoristila SPC te je u litijama imala najviše onih koji veruju u ljude guštere, kontrolu uma putem vakcina i 5G repetitora, ali i onih koji se istinski plaše za budućnost svoje dece.

Naime SPC je i ovde izjednačila homoseksualnost, ono što je jedan od nepromenjivih identiteta koji ne spadaju u kazneno delo ni prekršaj, sa pedofilijom.

I iz tog neznanja, a SPC to nije demantovala, onaj deo socijalno zapuštenog dela srpskog društva osetio je neopisivi strah od drugoga i drugačijega koji im je nametnut od strane onih koji znaju da su u pitanju projektovane deluzije, a sa ciljem dehumanizacije homoseksualaca ili barem onih koji javno kažu da su gej.

Jer SPC nema dilema da se aktivno življenje svog identiteta, onog koji na prvu ne donosi rod i porod, kao što to ne rade (na prvu) ni srpske vladike i monasi, kategorizuje kao skaradni greh.

Tako nekako smo i čuli prethodnih dana, gde se govorilo i da je u dušu pravoslavnih hrišćana usađeno učenje Crkve gde je zapisano da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, muško i žensko. No nisu nastavili o tome da se to žensko, po učenjima Crkve, pominje kao nesavršeni muškarac jer je od muškog rebra nastala.

Na kraju je bitno istaći da ono šta je za članove SPC-a ”grubo nametanje ideologije” za Savet Evrope (Republika Srbija je članica) jesu ”stabilne emocionalne zajednice” koje potpadaju pod članak 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života).

Jer homoseksualci se trude da žive i održe stabilne emocionalne zajednice, uprkos onima koji ih u dostojanstvu ogoljavaju, koje nisu i ne mogu da budu ”zlo” koje treba lečiti.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora