Samo bezveznjakovići nemaju veze

Iako je već duže vrimena nema, pokojna punica mi u snovima i dalje ne da mira.

V: – Ženo šta kaže doktorica? Kakvi su joj nalazi?

P: – Pa valjda će prvo to meni reć, ipak se radi o mom zdravlju.

V: – Bojim se Pljunice da je više u pitanju moje, a ne vaše.

P: – Kako sad to?

V: – Lipo jer ću se ja zajebavat s doktorima ako nešto s vama nije kako triba.

Ž: – Alo vas dva, kalajte đire. Sekini nalazi su ok, jedino kaže njena likarica da ne bi bilo s gorega da je malo pregleda endokrinolog.

P: – Zašto?

Ž: – Ma malo ti je cukar skočija.

P: – Kako i neće kad me ovi tvoj buzdo stalno nervira.

V: – A može li ona šta sama napravit da ga kala?

Ž: – Može, obut patike i ić na maraton.

P: – I šta ćemo sad?

V: – Vi nećete ništa, ka i inače. Iden zvat onoga mog priku šta zna šefa endokrinologije.

P: – Aj, zete, molin te, evo ti svečano obećajen da danas imaš poštedu od mog čiketavanja.

V: – Alo, Mate, je, je ja san… A to… Ma nula bodova… Ma čin je taknen rukon ona mene opizdi nogon… Nego triba bi mi oni tvoj endokrinolog… Kako to misliš crka? I baš mu skroz zaribala getriba… Hyundai kažeš… E pa iman ti ja priku koji je super sa Šimon… Kako kojin? Pa gazdon od Hyundai servisa. Ma oću kako neću… Aj bog i pozdravi Lucu.

Ž: – Mužu, ja san mislila da ti znaš likara, a ne tamo nekog Matu.

V: – Ženo, ništa ti ne razumiš! Mate je likarov kum, a bez njega do ovoga ne mogu ni s tri uputnice. I ne gnjavi me sad, moran zvat Kikija.

Ž: – Koji ti je to?

V: – On je kunjad od onoga Šime šta ima servis od Hyundaija… Alo, Kike, je, je ja san… A srednja žalost… Ma ništa, kume, nisan ima tri godine… Jebaji ga klimaks je zajebana stvar za nas muške… Nego daj, molin te, je li oni tvoj Šime može jednon mom likaru pogledat auto? Zaribala mu getriba… Kako misliš pituraje? Pa baš cilu vikendicu… Kako nije moga nać? … Znan, znan, svi su meštri šta vride išli priko grane… Ali iman ti ja onoga Zdenka šta je u super dobre s onin Mehmeton šta ga zovu Mikelanđelo… Je, je on je još u Splitu… Lipo… jer ga sad svi drže ka kap rose na dlanu… Ma oću… A kome ću ako neću tebi… Živ ti meni i pozdravi Anu!

P: – A koji ti je to sad Zdene, je li zete?

V: – On mi je veza za doć do pitura Mehmeta. Alo, Zdene… Je, je ja san… Onako… pamtin i bolje dane… A kad je to bilo, moj Zdene… Ma ni blizu… Šta i tvoja? … E, moj kume, nije nama lako s njima… Nego triba bi mi oni tvoj Mehmet… Kako misliš pukla? … Pa baš cila dentjera… Ma nema problema, iman ti ja onoga Špira šta je vjenčani kum od onoga Ante šta ima protetičku kliniku… Ma naravno da oću… Evo ga iden odma zvat… Neman, kume, žaj mi je… Prije dvi godine bacija san cilu porniju… Jebaji ga, nisan te se sitija… Pozdravi Ivanu…

Ž: – Mužu, dokle si dogura?

V: – Do protetičara.

P: – Samo da se zna da je meni moja proteza super.

V: – Seko, je li vi oćete ili nećete da van sredin endokrinologa?!

Ž: – Pusti ti nju, aj zovi dalje.

V: – Evo me je sad ciloga ispizdila pa san zaboravija koga triban zvat.

Ž: – Pari mi se nekog Špira šta je ka neki menadžer od nekog Ante.

V: – Tako je. Alo, Špiro… Je, je, ja san… Ma nikako… Ma diže, kako se ne bi diza… Ne mogu sad, žena mi je ovdje… Nego kume, bi li oni tvoj Ante moga napravit novu dentjeru jednon mom priki… Kako to misliš ne može maturirat? … Pa baš tri asa iz matematike… Oli su nan sad i svi matematičari išli vanka… Jebaji ga, svak gleda sebe… Nego iman ti ja prijatelja Gorana šta je susid onome starome profešuru Ivanu… On ti je i na nekon institutu matematiku predava… Ma nema straja… Pa koji to profa može živit od penzije… Evo ga iden odma nazvat… Bog kume i pozdravi Snježu…

Ž: – Mužu, dokle si dobacija?

V: – Pari mi se nobelovca. Alo, Gorane… Je, je ja san… A i ti pitaš pizdarije… Ma kome je to, moj Gorane u ovin godinama još napeto… Aj makar nekom… Nego, kume, je li oni tvoj susid Ivan još daje repeticije? Tribalo bi mi od prijatelja malu malo podučit u matematiku… Matura joj je u pitanju… E, jebaji ga sad… I je li sad bolje? … Ma to ćemo učas riješit… Lipo, iman ti ja onu Željku šta je ka prst i nokat s onon kinologinjon Petron… Ma naravno… Znan da je njemu samcu ta kujica više od prijatelja… Naravno da oću… Pozdravi Brunu… Ma bez brige, iden je odma nazvat.

P: – Da mi je neko reka da sad i profesor matematike ima svog menadžera ne bih mu virovala!

V: – Pljunice moja, svi koji danas nešta vride i koji drže do sebe bez menadžera ne ordiniraju… Alo, Željka… Je, je ja san… Evo je do mene… Naravno da je pazin… A ko će ako ja neću… Je, je i mazin i ljubin… Aj, molin te, nemoj me sad i ti još zajebavat… Nego, molin te, da mi kod Petre urgiraš da mi pogleda jednu kujici… Ši cu… Zove se Mimi… Od jednog usamljenog profe iz matematike… Samo malo Željka. Ženo, a di ti je ovo mater išla?

Ž: – Obula je patike i išla vanka, pari mi se da je rekla da ide trenirat triatlon.

V: – Zašto!?

Ž: – Rekla je da joj to kraće traje nego tvoja veza za endokrinologa.

V: – Željka, zaboravi šta san te pita… Zato šta je kučka naglo ozdravila.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora