Ako si muško, ne budi pizda

Da sam se kojim slučajem rodio ka žensko sigurno bi se zva Matea Gubec ili Ivana Orkleanka. Naime kad vidim šta sve one bidne od nas u 21. stoljeću moraju trpit, jebalo majku, ako ja ka žensko ne bi digao internacionalnu bunu i cipa bi se s tim buzdama ako treba do istrebljenja.

Idemo redom.

Je li u ovoj usranoj mačističkoj, mizoginijom i patrijarhatom zadojenoj državi, i ne samo u njoj, normalno da žene za isti, alo, za isti rad, primaju manje novaca. Ako to nije segregacija, onda ne znam šta je. Pa meni sad da neko plaća manje zato šta san žensko ja bih mu ako ne bajonetima, onda makar pletaćim iglama boja onu vudu lutku, a ako to ne upali onda bih ga uživo bocka i to sve dok mi ne poravna plaću s kolegama.

O ostvarenom pravu na prekid neželjene trudnoće i ponovnim podgrijavanjima sulude zabrane neću jer su užgat ka Etna i Vezuv zajedno.

Zato o sve prisutnijem nasilju u obitelji oću. Ali prije ozbiljne kritike ove pogubne mode evo priče o mojoj realnosti jer o drugim ženama nije korektno govorit budući je svaka žena unikatna.

U životu nikad, ali baš nikad, nisam i nije mi palo na pamet dignit ruku na moju ljubav bez koje bih bija niko i ništa. I uopće se ne zajebavam. Ako se koji put i naljutim, ali ono baš teško ljuto na nju, onda demonstrativno bez pozdrava iden vanka se ladit. Nakon dvi ure šetnje i nakon šta dobijen ozebline eto me nazad i onda toplon pričom riješimo sve probleme. I bude nam oboma lipo i ne samo oko srca.

Kako je sada moja ona u onom životnom razdoblju u kojem su njome zagospodarili hormoni onda se svim silama pokušavam prilagodit novim zimsko-ljetnim uvjetima na životnom autoputu. I ne pokušavam te zastoje logike uopće razumit jer je to do zla boga neshvatljivo.

Evo, ko razuman može razumit rečenicu:

– Mužu, odma da si mi u dnevnom donju klimu upalio na grijanje, a ovu gornju na hlađenje.

I dakako da bez pogovora uradim šta mi je naredila. Valjda ona najbolje zna šta joj paše. I ma kako nerazumno zvuči razumijevanje ovakve nerazumne želje ja ju isto razumim i to na način da shvaćam da njoj u stvari triba samo malo više ljubavi i to je sve. A ka šta se zna ljubav je slijepa tako da joj je uzaludno svaku pizdariju gledat.

Kad mi dođe, a često mi dođe da joj kažem kako je puno volim to rijetko prođe bez onoga:

– Hm… Dobro si se sitija. Bilo je i vrime.

Ako se za po ure sitin da bi se bilo lipo ponovo sitit toga koliko je masu volin, dobijen totalno drugi odgovor:

– O’š li ti više prestat s tim kokolavanjem?! Ti misliš da je meni sad do toga. Makni se od mene ovako znojne.

I onda se ja žurno maknem na pristojnu udaljenost i postupin po njenom naređenju, ali uzalud jer se priča za koji sat ponavlja i tako unedogled. Nema druge nego: mužu sedi, muči i pravi se mrtav.

Inače ovu moju ljubav bezgranično volim već skoro 40 godina i ne bih je minja ni za šta na svitu. Bolja je od mene barenko tri miljuna puta. I uopće se ne rugam.

Za razliku od njenog muža, to ka mene, ona može u isto vrime peglat, razgovarat s prijom na mobitel, drugoj slat poruke, nadgledat je li se nešta dobro peče u špakeru, ujedno me pita jesan li onu zadnju kolumnu ispravija i jesan li uvažija njeno mišljenje.

Moj odgovor je ili ”aha” ili ”da” ili klimnen glavon dva puta jer više toga ne mogu. Jebaji ga, igraju Bili. Nakon toga me pita jesam li uzeja lijekove jer mi je ura od likarije, a više usput me podsjetit da je vrime da zapišem stanje na brojilu od letrike.

Ne zaboravlja ta ni da moran za dva dana odvest auto na tehnički, a kad se malo štican jer je to ipak muški posal onda mi usput donese ladnu biru, poljubi me u čelenku jer dok gledam utakmicu ja mogu samo pit biru, pušit i buljit u Hajduka. Više toga ne mogu, ama baš ništa.

I onda tu gromadu lipoga neću volit. Ne pada mi na pamet. Ja nju obožavam. Kad san bolestan nema bolje sestre od nje, a kad sam nervozan smiri me bolje nego cila psihijatrijska klinika. Kad poletin u nebo, nježno me prizemni.

Ako san tužan nasmije me, a kad san sritan onda je ona najsritnija. Kad iden vanka ona me rendgenski pogleda i kad sve nedostatke zajednički otklonimo mogu napokon vanka među svoje isto tako pregledane.

I sad bih ja, zato šta ne sjedim kad pišam, u nekom ludilu moga, ako mi se ćufne, dignit ruku na nju. NIKAD! Bolje da mi usahne nego to uradit. Kreten koji put jesam, ali toliki nisam NIKAD!

Neki dan se totalno naidila na mene jer san se u nekoj mješovitoj terevenki najozbiljnije usprotivija izgradnji sigurnih kuća za zlostavljene žene. A kad san joj objasnija da, po mom mišljenju, zlostavljači tribaju ić u sigurnu kuću koja se zove zatvor, onda se ona i ostatak ženske ekipe malo smirija. Sočno me poljubila kad san doda kako nasilniku triba dat trajnu zabranu prilaska domu u kojoj je nasilnik bio samo izblijedila sjena onoga što muškarac treba i mora bit. A kad san doda:

– I moš ti, kume, bit prežidente ili stolar, nema ti povratka u topli dom već se vanka smrzaji i traži di’š spavat.

Sve su me izljubile. Od straja navale žena na mene, nisan smija reć ono najvažnije, a to je da se ženska prava, po mom sudu, PODRAZUMIJEVAJU. I TOČKA!

P.S. To šta ona mene pušta da u objavama i u društvu i dalje prigodno zaglumim muškarčinu, to je samo dokaz koliko je pametna. Doma ionako i ona i ja znamo ko u Dalmaciji ima glavnu rič.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Novom Sadu s puno ljubavi
    •  Lov u mutnom
    •  Webe, webe ko te jebe
    •  Mrzim mržnju
    •  Oj luđačka zemljo mila
    •  Dokoni penzić na godišnjem
    •  Što veći, bučniji, histeričniji Hrvat to veća lopina
    •  Ko tu koga…
    •  Trebinje, Trebinje, ako me dogodine ne vidiš, jebi me!
    •  Armija sretnoga svita jedina je garancija trajnog mira

> Svi tekstovi ovog autora