autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Pod nadstrešnicom

AUTOR: Davor Džalto / 26.11.2024.

Davor Džalto

Gotovo da ne prođe dan na Balkanu bez neke tragedije, većih ili manjih razmera. Ubistva, pojedinačna ili masovna, učinjena s predumišljajem ili iz nehata, postala su uobičajen medijski sadržaj.

Najnovija je pogibija 15 osoba u Novom Sadu, kao posledica pada nadstrešnice zgrade glavne železničke stanice. Užas ovaj put nije (bar ne direktno) proizveden rukom nekog psihopate, već ”nesrećnim slučajem”. Ali taj ”slučaj” se mogao anticipirati i mogao se sprečiti.

Kada neko postavi nagaznu minu na mestu gde se očekuje prolazak ljudi, onda stajanje na nju nije prosto ”nesrećan slučaj” već pripremljeno ubistvo s odloženim dejstvom.

Kada bi postojale funkcionalne institucije, razumne procedure koje se pri tome i poštuju, kada bi se odluke donosile na temelju onoga najboljeg što stručno znanje i tehnologija mogu dati, kada ne bi bilo enormne korupcije, kada ne bi bilo uzurpacije vlasti i tome slično – ne bi bilo ni ove tragedije.

Kada god stigne vest o masovnoj pogibiji nedužnih ljudi, građani su u šoku, neverici, osećaju kombinaciju tuge, besa i nemoći. Vlast onda uvede dane žalosti, analitičari pričaju o tome kako i šta se desilo, organizuje se neki protest, i stvari krenu dalje, istim tokom loše beskonačnosti.

Mediji požure u novu seriju senzacionalističke propagande, red ”vesti” o tome kako izgleda nova zadnjica neke poznate posvuduše ili prostitutke, pa red ”vesti” o tome ko koga ”melje” na nekom od ratišta, pa red ”vesti” o poslednjim postignućima vlasti, pa red ushićenja kako ”smo najbolji” i kako nam ”ne može niko ništa”, ili, opet, red očajavanja nad tim kako to što ima ovde ”nema nigde”, i kako ovde nikad neće biti,”kao u normalnom svetu”.

Tu je i nepresušan okean bizarnosti najrazličitijeg tipa s ”društvenih mreža”.

I veliki broj građana je već anesteziran, već su ponovo ulovljeni u propagandnu mašineriju koja kanališe njihovu frustraciju, mržnju, (ne)zadovoljstvo, nadu, strah… Ponovo su spremni na podele po svim, pa i najbesmislenijim linijama, ponovo su spremni da napadaju sve što nije deo njihove zone (fiktivnog) komfora, ponovo su bezvoljni, s rasutom pažnjom, ponovo se osećaju frustrirano, pri čemu ta frustracija ne proizvodi bilo kakav koristan efekat, opet su bez snage i hrabrosti da se organizuju, da nešto pokrenu, nešto novo saznaju…

I tako do nove tragedije.

Srbija je prepuna slučajeva najrazličitijih ”padova”, s tim što, na sreću, ima i onih koji ne prouzrokuju pogibiju ljudi. Padaju fasade, urušavaju se zgrade, čak i čitava brda. I to je samo metafora za ”padove” drugih vrsta, poput kolapsa institucija, propasti javne sfere i obrazovanja…

Ima neke zastrašujuće simbolike u ovom padu nadstrešnice. Upravo ono što bi trebalo da ”štiti” ljude, od kiše i drugih vremenskih (ne)prilika, dovodi do njihovog ubistva.

Živimo u pervertiranom, orvelijanskom svetu, u kome institucije ”mira” proizvode ratove, u kome se ropstvo proglašava slobodom, u kome je laž jedina istina, u kom su lekovi i hrana često otrovi, u kome ono što treba da obezbedi zaštitu prouzrokuje smrt.

Lako je lamentirati kada se desi tragedija. Teško je raditi na tome da se tragedije spreče, ili bar da se šansa da se dogode svede na najmanju moguću meru.

A sprečavanje ili bar minimiziranje šansi za tragediju i destrukciju zahteva mnogo toga, na šta, izgleda, najveći broj građana nije spreman. Jer koliko god bilo teško okupiti dovoljan broj građana koji bi bili spremni da istrajno protestuju kako bi jednom poludelom režimu videli leđa, još je teže raditi na građenju društva i institucija.

Urušavanje zgrada i njihovih delova je slika urušenog društva. Da do ovakvih i sličnih stvari ne bi dolazilo potrebno je kvalitetno obrazovanje, etičnost u radu, dobra organizacija i strategija ne samo za smenu postojeće vlasti, već i za razvoj društva za mnogo godina nakon toga.

I istrajnost, posvećen rad koji se nastavlja i kada prođe prvi talas ushićenja nekom idejom ili nekim projektom.

Međutim sve pomenuto je na tako niskom nivou da je isto moguće efikasno neutralisati sa svega par dana propagande. A nadstrešnice će nastaviti da padaju, dok cela zemlja ne ostane pod vedrim nebom, prepuštena prirodnim stihijama kao ”bezbednijem” životnom i radnom ambijentu.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: